Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch

Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch

Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog srčanog oboljenja, odlučili su da im životna misija postane pronalaženje rešenja koje bi predviđalo srčane udare.

Priča o programu Heartstrings počinje velikim gubitkom.

Alen i Maks Mohamadi, braća inženjeri iz Stokholma, pre sedam godina su bili na porodičnoj proslavi rođendana svog rođaka. Usred proslave, njihova baka je doživela iznenadni srčani udar i umrla.

„Da li možete da zamislite? Proslava se pretvorila u sahranu“, kaže Maks. „Imala je 63 godine. Nije imala višak kilograma. U životu nije zapalila cigaretu. Nije postojao nikakav spoljašnji znak da je imala neki problem.“

Za Alena i Maksa, njihova velika tuga bila je njihova polazna tačka. Želeli su da saznaju da li postoji šansa da se tako nešto dogodi i njihovim roditeljima. Tako su počeli da istražuju kako doktori procenjuju zdravlje srca. Bili su iznenađeni onim što su otkrili.

„Srčana oboljenja su broj jedan na listi uzroka smrti širom sveta. Od ove vrste oboljenja umre jedna osoba svake dve sekunde“, rekao je Alen. „Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od kardiovaskularnih oboljenja umre više od 17 miliona ljudi godišnje. Međutim, u mnogim slučajevima nije bolest ta koja dovede do smrtnog ishoda, već to što je kasno otkrivena.“

Iz ove lične tragedije rodilo se brzorazvijajuće zdravstveno preduzeće, koje se bavi skriningom i ranim otkrivanjem srčanih oboljenja korišćenjem sofisticiranog softverskog programa zvanog Heartstrings koji su napravila braća i kojim upravlja zaštićena tehnika veštačke inteligencije.

Osvajanje srca investitora

Heartstrings je privukao pažnju investitora i dao nadu mnogima u zdravstvenoj industriji.

Braća su 2017. godine pobedila na godišnjem Turniru socijalnih inovacija koji organizuje Institut Evropske investicione banke. Našli su se, takođe, na listi 30 najuticajnijih socijalnih preduzetnika magazina Forbs, kao i na prestižnoj listi „Forbsovih 30 ispod 30“. Pored toga, pobedili su na takmičenju za startap preduzeća koje finansira švedska telekomunikaciona kompanija Tele2. Na ovom takmičenju je učestvovalo 4.300 startap kompanija, a oni su osvojili novčanu nagradu od milion švedskih kruna (oko 100 hiljada evra) i moderni kancelarijski prostor u Sodermalmu, popularnom kraju Stokholma, koji je opremljen najmodernijom rasvetom punog spektra, opremom za vežbanje i stolicama koje su namerno dizajnirane tako da postaju veoma neudobne ako se na njima sedi duže od 15 minuta (i na taj način podstiču stajanje i kretanje).

Pre nagrada i priznanja, Alen i Maks su veoma teško uspevali da pronađu bilo koga ko bi verovao u njihove ideje.

Maks kaže da većina ljudi sazna da ima probleme sa srcem tek kada ode kod lekara, a pošto doživi neke od simptoma kao što su bol u grudima ili nedostatak vazduha. Ovi simptomi, međutim, mogu da budu povezani sa mnogim drugim oboljenjima; na ovaj način se hiljade kliničkih sati gubi na dijagnostikovanje pacijenata koji veoma moguće nemaju probleme sa srcem, dok se kod čak milijardu ljudi razvijaju srčana oboljenja, a da oni to i ne primećuju.

Inženjerski pristup

„U početku i neko vreme posle toga, nismo razmišljali o tome da ovo pretvorimo u posao, samo smo želeli da nađemo rešenje“, kaže Maks.

Problemu su pristupili kao inženjeri, a ne kao lekari.

Heartstrings se bavi skriningom i ranim otkrivanjem srčanih oboljenja korišćenjem sofisticiranog softverskog programa ©Chris Welsch

Heartstrings se bavi skriningom i ranim otkrivanjem srčanih oboljenja korišćenjem sofisticiranog softverskog programa ©Chris Welsch

„Naša kompanija je izgrađena na osnovama inženjerskog načina razmišljanja“, kaže Maks. Alen na to dodaje: „Inženjeri posmatraju sisteme i njihove komponente. Ako jedna komponenta ne radi kako treba, to će uticati na delovanje celog sistema. Ljudsko telo je takođe sistem, a svaki organ je jedna njegova komponenta. To nas je navelo da pomislimo da bismo posmatranjem određenih povezanih parametara mogli da vidimo da li bi srčana oboljenja mogla da se otkriju u ranijim fazama.“

Koristeći skup različitih podataka – od ličnih i demografskih, do geografskih i medicinskih, koje su od pacijenata prikupljale medicinske sestre i lekari – koristeći veštačku inteligenciju braća su kreirala algoritam, koji bi sa zadovoljavajućom sigurnošću mogao da ukaže na to da li je ova važna komponenta (srce) sistema (telo) u opasnosti.

U tom trenutku su shvatili da su došli na ideju koja bi mogla da ima značajan uticaj na društvo, ideju koja bi spašavala živote, štedela dragoceno vreme lekarima, štedela novac i doprinela tome da više bolničkih kreveta bude slobodno, smanjila troškove za sve (pacijente, osiguravajuće kompanije, lokalne samouprave), a uz sve to predstavljala održiv poslovni model.

Upornost se isplati

Kada bi naišli na prepreke, uspevali su da nađu način kako da ih prevaziđu ili zaobiđu.

Kada su usavršili svoj pristup, bilo im je potrebno da sprovedu kliničko istraživanje koje bi potvrdilo delovanje njihove tehnologije, dodantno sredilo program i otklonilo potencijalne nedostatke. Međutim, nisu imali novčanih sredstava da sprovedu takvo istraživanje.

„Šest meseci su nas odbijali rukovodioci bolnica pod izgovorom da su klinička istraživanja preskupa“, kaže Alen. „Međutim, posle šest meseci smo naišli na lekarku koja je imala sličan problem sa svojim ocem i koja je verovala u nas i našu viziju.“

Ona je pristala da se pridruži Heartstrings timu i sprovodi istraživanje na svojim pacijentima. Upravo je ovo bila šansa koju su braća Mohamadi čekala. Na grupi od nekoliko stotina pacijenata istraživanje je pokazalo da je Heartstrings tehnologija bolja u predviđanju koronarnih bolesti od postojećih medicinskih alata, i to bez obavljanja veoma invazivne angiografije.

Sistem je dodatno usavršen i sada se koristi u nekoliko bolnica i klinika u Evropi i Aziji; braća kažu da su veoma oprezni kada je u pitanju prebrzo razvijanje i širenje. U međuvremenu, zahvaljući pristupu „mašinskog učenja“, program postaje sve efikasniji što se više koristi. Svaki put kada se podaci novog pacijenta unesu u „mozak“ Heartstrings programa, on uči, što ga čini sposobnijim da povezuje informacije na osnovu kojih će eliminisati ili identifikovati potencijalni problem, koji taj pacijent ima sa srcem.

Širok uticaj

Braća su krenula sa jednim ciljem: da spasu milion života godišnje. Prema njihovim proračunima, do sada je najmanje toliko ljudi imalo koristi od programa (računajući i direktne i indirektne korisnike, uključujući pacijente, njihove porodice i zdravstvene radnike). Sada su dodali još jedan cilj, da učine Heartstrings dostupnim za ceo svet, čime bi se demokratizovao pristup onome za šta se nadaju da će postati standardni postupak u okviru svakog opšteg i godišnjeg sistematskog pregleda. Oni žele da tehnologiju učine što pristupačnijom kako bi imala što širu upotrebu.

„Zemlja kao što je Nigerija ima oko 190 miliona stanovnika i manje od 200 kardiologa. Ovo znači da u Nigeriji dolazi jedan kardiolog na milion ljudi! Ali sa Heartstrings programom, čak i specijalizovana medicinska sestra može da prikupi podatke“, kaže Alen.

„Prema istraživanju, kod oko polovine svetske populacije starije od 40 godina u ovom trenutku se razvijaju srčana oboljenja. Ovo znači da postoji ogromna potražnja za pristupačnim i digitalnim tehnologijama koje bi im mogle pomoći“, kaže Maks.

Za njega i njegovog brata, svaki od ovih ljudi ima svoju priču kao što je imala i njihova baka, a uspeh bi bio osigurati da te njihove priče nemaju tragičan kraj.

Autor teksta i fotografija: Kris Velš (Chris Welsch)

Tekst „Spašavanje miliona života godišnje (za početak)” izvorno je objavljen ovde: Saving a million lives a year (for starters). Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije prenosi ovaj prilog uz ljubaznu dozvolu EIB Instituta.

***

Još od 2012. godine, socijalni preduzetnici iz različitih delova Evrope svake godine se takmiče na Turniru socijalnih inovacija, usmeravajući svoje napore i kreativne umove u pravcu osmišljavanja jedinstvenih rešenja za svakodnevne probleme koji se često previđaju. Učesnici Turnira su do sada pomagali marginalizovanim grupama, stvarali načine da se uštedi energija, gradili zajednice koje osnažuju svoje članove i članice.

Institut Evropske investicione banke (European Investment Bank Institute) nedavno je počeo da objavljuje priloge u kojima preduzetnici obrazlažu svoju motivaciju za pojedine projekte, opisuju svoje nade i težnje i govore o naporima koje su uložili kako bi prevazišli prepreke koje postoje u oblasti socijalnog preduzetništva.

Kroz svoje poduhvate, akteri ovih priča pronašli su način da ostvare pozitivnu promenu u svetu. Pridružite im se i pronađite svoju inspiraciju.

Više uspešnih priča potražite na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Švajcarska Konfederacija pruža podršku Vladi Republike Srbije da unapredi proces socijalne inkluzije u Republici Srbiji, u periodu od 2009. do 2021. godine, kroz projekat “Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji”. Više o Timu: socijalnoukljucivanje.gov.rs



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?