Ugo Menino Agijar, osnivač socijalnog preduzeća Speak ©Chris Welsch

Ugo Menino Agijar, osnivač socijalnog preduzeća Speak ©Chris Welsch

Speak (Pričaj) je socijalno preduzeće koje pridošlicama i imigrantima pomaže da uspostave veze i nauče jezik zemlje koju su izabrali za svoj novi dom.

Vrela letnja noć u Lisabonu, nekoliko desetina mladih iz cele Evrope okupilo se oko stolova postavljenih na balkonu u dvorištu nekadašnjeg samostana. Razgovarali su na portugalskom, engleskom i italijanskom jeziku i u isto vreme učili o konceptu „nula otpada“.

Okupili su se pod okriljem socijalnog preduzeća Speak, koje pomaže imigrantima i izbeglicama da se uključe u svoju novu zajednicu.

Ovaj događaj – gde su učesnici imali prilike da vežbaju strani jezik i nauče nešto o reciklaži, četkicama za zube koje se mogu koristiti kao kompost, kao i o etičkom pristupu potrošnji – bio je deo vizije preduzeća Speak koja podrazumeva rušenje prepreka koje nastaju kada ljudi razmišljaju u kategorijama „oni“ i „mi“.

„Mi nismo škola za jezike“, rekao je osnivač socijalnog preduzeća Speak, Ugo Menino Agijar, inženjer elektrotehnike koji je napustio posao u Guglu kako bi se posvetio svojoj želji da pomogne imigrantima. „Mi povezujemo ljude kroz zajednička iskustva.“

Povezivanje imigranata sa njihovim novim domom

Model kompanije je prilično jednostavan. Stvara se mehanizam za deljenje i učenje jezika kroz organizovanje grupnih sesija i događaja, kao što je bio onaj u okviru koga se pričalo o konceptu „nula otpada“. Učesnici i učesnice dolaze iz raznih preduzeća, državnih institucija, kao i na spopstvenu inicijativu. Članarina je oko 30 evra za 12 sesija. Volonteri/ke, poznatiji kao drugari, koriste Speak servis za planiranje kako bi organizovali okupljanja u okviru kojih se kroz igre i grupne aktivnosti vežba jezik. Važno je da se koristi pravi termin. „To su drugari, a ne učitelji i ovi događaji nisu časovi“, kaže Agijar. „Mi smo zajednica i svi članovi naše zajednice imaju koristi od toga što učestvuju.“

Socijalno preduzeće Speak jedan je od ranijih pobednika godišnjeg Turnira socijalnih inovacija, koji organizuje Institut Evropske investicione banke i koji prepoznaje i podržava evropske socijalne preduzetnike/ce, a čiji je glavni cilj ostvarivanje društvenog, etičkog ili ekološkog uticaja.

Krajnji cilj socijalnog preduzeća Speak je povezivanje imigranata sa ljudima iz zajednica u kojima žive, kako bi obe grupe mogle da uspostave trajna prijateljstva koja će im pružiti podršku u životu, na način na koji obični časovi jezika to ne bi mogli.

Khuloud Kalthoum, koja se u Portugaliju preselila iz Damaska u Siriji, postala je strastveni zagovornik organizacije ©Chris Welsch

Khuloud Kalthoum, koja se u Portugaliju preselila iz Damaska u Siriji, postala je strastveni zagovornik organizacije ©Chris Welsch

Khuloud Kalthoum se 2014. godine iz Damaska u Siriji preselila u Portugaliju. Nakon što je u Portu završila master studije iz oblasti elektrotehnike, zbog posla se preselila u Bragu, jedan od najvećih gradova u Portugaliji. Kada je Khuloud, koja ima 30 godina, saznala za Speak, postala je strastveni zagovornik ove organizacije. Osnovala je ogranak u Bragi, dok je istovremeno učestvovala u jezičkim sesijama na portugalskom i volontirala kao drugarica kako bi pomogla drugima da uče arapski i engleski. Za samo godinu dana, ogranak u Bragi je toliko porastao da broji više od 700 učesnika.

„Za mene je Speak kao ples“, kaže Khuloud. „Nekad si ti onaj koji prati, a nekad onaj koji vodi. Stalno učis i pomažeš drugima da uče.“

Mariana Briljante, koja ima radnog iskustva iz oblasti poslovanja i socijalnog preduzetništva, 2016. godine se pridružila preduzeću Speak kao jedan od osnivača. Misija kompanije ju je privukla kao nekoga ko je studirao i radio van Portugalije.

„Mogu da razumem kakav izazov predstavlja učenje novog jezika i upoznavanje ljudi u novom okruženju“, kaže ona. „Takođe, razumem i kako je biti stranac u osetljivoj situaciji. U potpunosti se poistovećujem sa onim što Speak pokušava da postigne.“

Ključ je stvaranje novih veza

Ugo kaže da potiče iz migrantske porodice, što predstavlja jedan od motiva za pokretanje socijalnog preduzeća Speak. Njegov otac, iako Portugalac, živeo je u Zimbabveu i u Portugaliju je došao kao odrastao. Njegova majka, koja je takođe iz portugalske porodice, odrasla je u Francuskoj. Imao je prilike da sluša porodične priče o izazovima sa kojima se susreću imigranti, o tome kako izgleda prilagođavanje drugoj kulturi i kako se uspostavljaju nove veze.

Ove veze su ključne za uspešno uključivanje u novu zajednicu.

„Prošle godine smo izmerili uticaj koji smo ostvarili i ustanovili smo da se posle 12 nedelja učestvovanja u Speak događajima ruše prepreke socijalne izolovanosti imigranata. Oni upoznaju nove prijatelje koji im pomažu da sastave CV-jeve, da nađu posao, tu su kada treba da im se pričuvaju deca, prevedu važna dokumenta, ostvari pristup sistemu zdravstvene zaštite, … i to im mnogo znači“, kaže Ugo.

Direktan uticaj na hiljade ljudi

Otkako je 2014. godine kompanija dobila današnji oblik, ona neprestano raste. Portugalska Vlada je Speak odredila kao primarni program za integraciju imigranata, a neke kompanije koriste Speak kako bi pomogle novozaposlenima da se povežu sa svojim zajednicama. Program se takođe razvija kroz franšizni model, u okviru koga organizatori u svojim gradovima uspostavljaju Speak ogranak i u tom procesu stvaraju sebi radna mesta.

Prošle godine je tri hiljade ljudi koristilo Speak usluge najmanje 18 sati. U kompaniji se nadaju da će ove godine ovaj broj porasti na šest hiljada ljudi. Program se trenutno aktivno sprovodi u 20 gradova u sedam zemalja.

Ugo Menino Agijar, levo, u razgovoru sa Marianom Briljante, suosnivačicom socijalnog preduzeća Speak, na jednom od događaja u Lisabonu. ©Chris Welsch

Ugo Menino Agijar, levo, u razgovoru sa Marianom Briljante, suosnivačicom socijalnog preduzeća Speak, na jednom od događaja u Lisabonu. ©Chris Welsch

Veliki Speak ogranci su se, između ostalih, razvili u Torinu u Italiji, kao i u Utrehtu u Holandiji. Sledeći koraci bi bili da se program proširi, tako što bi se produžila početna ponuda od 18 sati, kao i da se nastavi sa širenjem i rastom kompanije.

Ugo kaže da mu veliko zadovoljstvo pričinjava što Speak uspeva da spaja ljude u vremenu u kojem se u vestima često izveštava o političkim tenzijama koje nastaju zbog imigranata. „Koristimo motivaciju koja postoji za učenje jezika kako bismo pomogli ljudima da formiraju dugotrajne veze u zajednici“, dodaje on.

Kao primer je naveo grupnu vežbu koja se sprovodi u okviru jedne od jezičkih sesija. Cela grupa se podeli na manje grupe koje imaju dva minuta da osmisle i izraze tri želje. „Ono što je super je što kada se svi ponovo okupe – ljudi koji imaju različito poreklo, boju kože i religiju – shvate da zapravo svi žele iste stvari: porodicu, priliku da putuju. Imamo toliko toga zajedničkog.“

Autor teksta i fotografija: Kris Velš (Chris Welsch)

Tekst „Probijanje leda u novoj kulturi” izvorno je objavljen ovde: Breaking the ice in a new culture. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije prenosi ovaj prilog uz ljubaznu dozvolu EIB Instituta.

***

Još od 2012. godine, socijalni preduzetnici iz različitih delova Evrope svake godine se takmiče na Turniru socijalnih inovacija, usmeravajući svoje napore i kreativne umove u pravcu osmišljavanja jedinstvenih rešenja za svakodnevne probleme koji se često previđaju. Učesnici Turnira su do sada pomagali marginalizovanim grupama, stvarali načine da se uštedi energija, gradili zajednice koje osnažuju svoje članove i članice.

Institut Evropske investicione banke (European Investment Bank Institute) nedavno je počeo da objavljuje priloge u kojima preduzetnici obrazlažu svoju motivaciju za pojedine projekte, opisuju svoje nade i težnje i govore o naporima koje su uložili kako bi prevazišli prepreke koje postoje u oblasti socijalnog preduzetništva.

Kroz svoje poduhvate, akteri ovih priča pronašli su način da ostvare pozitivnu promenu u svetu. Pridružite im se i pronađite svoju inspiraciju.

Više uspešnih priča potražite na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Švajcarska Konfederacija pruža podršku Vladi Republike Srbije da unapredi proces socijalne inkluzije u Republici Srbiji, u periodu od 2009. do 2021. godine, kroz projekat “Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji”. Više o Timu: socijalnoukljucivanje.gov.rs



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?