Migel Neiva, osnivač kompanije i sistema ColorADD, već je ostvario velike uspehe sa svojim izumom. © Chris Welsch

Migel Neiva, osnivač kompanije i sistema ColorADD, već je ostvario velike uspehe sa svojim izumom. © Chris Welsch

Migel Neiva izumeo je jezik simbola koji daltonistima omogućava razumevanje boja

Kako daltonisti da znaju šta označavaju zastavice za bezbednost na plažama? Kako da uklope boje na odeći, ili da izbegnu maltretiranje u školi zbog toga što su nacrtali zeleno nebo? Grafički dizajner Migel Neiva osmislio je rešenje.

Neiva je uvek video svet u boji i te boje je posmatrao kao ključni alat u svom radu. Gubitak sposobnosti da razlikuje boje za njega je bila strašna pomisao, koja ga je navela da istraži kako se osobe koje ne razlikuju boje snalaze u živopisnom svetu koji je on uzimao zdravo za gotovo.

„Kada sam počeo sa istraživanjem shvatio sam da ne postoji ništa – nikakav sistem“, rekao je, šireći ruke kako bi iskazao svoju zbunjenost. „Preko 350 miliona ljudi su daltonisti, ali za njih nije bilo pomoći. Tražio sam ideju za svoj master rad i ovde sam je pronašao“.

Za Neivu, 49-godišnjeg stanovnika Porta u Portugalu, projekat je ubrzo postao nešto više od akademske vežbe. U sklopu svog master rada na Univerzitetu Minjo razvio je jednostavan jezik simbola koji može da prikaže celokupnu paletu boja. Nakon što je dobio svoju master diplomu 2008. godine, posvetio se širenju tog jezika u svetu, koristeći model socijalnog preduzeća sa dugoročnim ciljem da sistem zaživi u celom svetu.

Neivina inicijativa jedna je od nagrađenih na godišnjem Turniru socijalnih inovacija EIB instituta, koji prepoznaje i podržava evropske socijalne preduzetnike, čiji je glavni cilj ostvarivanje društvenog, etičkog ili ekološkog uticaja.

On radi sa timom od šestoro zaposlenih u kancelariji otvorenog tipa na drugom spratu zgrade u centru Porta, preko puta svog stana.

U razgovoru koji smo vodili jednog sunčanog dana na terasi obližnjeg restorana, Neiva je izjavio da se naziv firme i jezika koji je izumeo, ColorADD, poziva na sistem dodavanja boja koji je poznat mladim učenicima širom sveta.

„Kao dete naučite da kada pomešate dve osnovne boje, kao što su plava i žuta, dobijate treću boju: zelenu“, rekao je.

Osnovu ColorADD jezika ilustruje njegov logo: sadrži tri kruga koja se međusobno presecaju, svaki od njih predstavlja osnovnu boju, predstavljen je simbolom (naspramni trouglovi i linija), a na tri preseka nalaze se kombinacije tri simbola koje označavaju ljubičastu, zelenu i narandžastu boju. Mimo ove osnovne strukture, složenije kombinacije simbola predstavljaju različite nijanse i intenzitete. Pošto je jezik u potpunosti simbolički, mogu ga lako tumačiti svi ljudi, bez obzira na jezik kojim govore.

Globalno tržište za ovu vrstu jezika je ogromno. Oko 10 procenata muškaraca u svetu ima neku vrstu daltonizma. Uzrok za to je genetski nedostatak na X hromozomu.

Revolucionarni proizvod

Komplet igre sa kartama UNO šifrovan je po bojama za potrebe daltonista korišćenjem ColorADD sistema. © Chris Welsch

Komplet igre sa kartama UNO šifrovan je po bojama za potrebe daltonista korišćenjem ColorADD sistema. © Chris Welsch

Ovaj jezik već je imao velikog uspeha u prodoru na globalno tržište.

ColorADD licencirale su velike kompanije, uključujući Mattel, multinacionalnu kompaniju za proizvodnju igara. Tokom 2017. godine kompanija Mattel uvela je ColorADD verziju najpopularnije kartaške igre na svetu UNO, a prodaja je skočila za 66 procenata tokom prve godine.

„Postoji mnogo različitih vidova daltonizma, tako da kada smo prvi put počeli da istražujemo kako da UNO postane inkluzivniji za daltoniste, shvatili smo da ne možemo samo da promenimo određene dve boje u paketu“, rekao je Rej Adler, viši direktor za globalne igre kompanije Mattel u intervjuu iz 2017. godine. „ColorADD je relativno nov sistem koji uzima maha širom sveta i obuhvata sve vrste daltonizma“.

„Naše partnerstvo sa ColorADD preduzećem omogućuje nam da igru proširimo na 350 miliona ljudi na globalnom nivou i na 13 miliona Amerikanaca koji su daltonisti“, rekao je Adler prilikom objavljivanja novog paketa.

ColorADD je takođe ostvario saradnju sa državnim institucijama. Zastave za bezbednost na plaži u Portugalu sada primenjuju ColorADD sistem, tako da plivači daltonisti znaju kada je i gde bezbedno ući u vodu. Kontejneri za reciklažu i otpad u Portu, kao i mape gradskog prevoza, obeleženi su ColorADD simbolima.

Neivin krajnji cilj je da se ColorADD sistem primenjuje u celom svetu – na mapama i vozilima javnog prevoza, na semaforima, čak i na etiketama za odeću, tako da daltonistima bude lakše da uklope boje na odeći. Takođe bi voleo da se jezik više podučava u školama, kako deca daltonisti ne bi bili maltretirani zbog svojih crteža sa zelenim nebom ili plavim drvećem.

„Bilo bi nemoguće pronaći tih 350 miliona ljudi koji su daltonisti – većina daltonista ne želi da se identifikuje na osnovu svog hendikepa, ne žele da traže pomoć. Prema tome, moj cilj je da dođemo do svih 7 milijardi ljudi i da na taj način garantujemo inkluziju bez diskriminacije“, kaže Neiva.

 

Širenje poruke

Pas Migela Neive omiljen je u kancelariji. Cilj kompanije je da ColorADD sistem uđe u primenu širom sveta – na mapama i vozilima javnog prevoza, na semaforima, pa čak i na etiketama za odeću. © Chris Welsch

Pas Migela Neive omiljen je u kancelariji. Cilj kompanije je da ColorADD sistem uđe u primenu širom sveta – na mapama i vozilima javnog prevoza, na semaforima, pa čak i na etiketama za odeću. © Chris Welsch

Ostvarivanje ovog cilja, uz održivo poslovanje, zahteva izvesnu meru kreativnog razmišljanja. Advokat specijalizovan za autorska prava posavetovao ga je da je najbolje što može da uradi da podeli ColorADD što više, što šire i što je brže moguće. Time bi konkurencija postala izlišna.

Neiva je sa tim ciljem nastojao da ColorADD učini u najvećoj mogućoj meri pristupačnim, naplaćujući licencu srazmernu veličini profitnog preduzeća – Mattel, na primer, plaća više nego Viarco, portugalska kompanija za bojice – dok sistem ustupa besplatno školama i drugim obrazovnim ustanovama kroz neprofitni ogranak.

ColorADD radi na rastu putem stalnog obraćanja kompanijama koje žele da dođu do klijenata daltonista i putem kontakta sa uticajnim daltonistima koji bi mogli da pomognu širenju informacija. Neivin san je da privuče pažnju osnivača Fejsbuka Marka Cukerberga.

„On ne razlikuje crvenu od zelene; zato je Fejsbuk plav. To je boja koju on najbolje vidi“, objasnio je. Zbog toga se nada da bi Cukerberg mogao da pomogne da ColorADD dođe do mnogo više ljudi.

Nastavićemo da rastemo i da nalazimo načine da kreativno i uspešno sarađujemo sa velikim igračima, kako bi i drugi želeli da se pridruže našim naporima“, rekao je. „Na taj način možemo da garantujemo šareniju budućnost za sve nas“.

Autor teksta i fotografija: Kris Velš (Chris Welsch)

Tekst „Boje za one koji ih ne vide” izvorno je objavljen ovde: Bringing colour to those who can’t see it. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije prenosi ovaj prilog uz ljubaznu dozvolu EIB Instituta.

***

Još od 2012. godine, socijalni preduzetnici iz različitih delova Evrope svake godine se takmiče na Turniru socijalnih inovacija, usmeravajući svoje napore i kreativne umove u pravcu osmišljavanja jedinstvenih rešenja za svakodnevne probleme koji se često previđaju. Učesnici Turnira su do sada pomagali marginalizovanim grupama, stvarali načine da se uštedi energija, gradili zajednice koje osnažuju svoje članove i članice.

Institut Evropske investicione banke (European Investment Bank Institute) nedavno je počeo da objavljuje priloge u kojima preduzetnici obrazlažu svoju motivaciju za pojedine projekte, opisuju svoje nade i težnje i govore o naporima koje su uložili kako bi prevazišli prepreke koje postoje u oblasti socijalnog preduzetništva.

Kroz svoje poduhvate, akteri ovih priča pronašli su način da ostvare pozitivnu promenu u svetu. Pridružite im se i pronađite svoju inspiraciju.

Više uspešnih priča potražite na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Švajcarska Konfederacija pruža podršku Vladi Republike Srbije da unapredi proces socijalne inkluzije u Republici Srbiji, u periodu od 2009. do 2021. godine, kroz projekat “Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji”. Više o Timu: socijalnoukljucivanje.gov.rs



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?