Sve je u znaku Olimpijade ovih dana – od euforije oko otvaranja, nagađanja kako li je Deni Bojl to zamislio, ko će se pojaviti od poznatih ličnosti, da li će moći da zasene Kineze, preko  nizanja prvih medalja, razočaranja, slavlja, do novih svetskih rekorda. A još uzavrelija atmosfera i prepričavanja nas čekaju sve do 12. avgusta. A ono o čemu niko ne priča, a i pitanje koliko će i kad za to dođe vreme, jesu Paraolimpijske igre.

«Praktikovanje sporta je ljudska pravo. Svaki pojedinac mora imati mogućnost da praktikuje sport, bez diskriminacije bilo koje vrste i u olimpijskom duhu, koji zahteva međusobno razumevanje uz duh prijateljstva, solidarnosti i fer pleja… Bilo koja vrsta diskriminacije u vezi sa nekom državom ili njenim/om državljaninom/kom na osnovu rase, religije, politike, roda ili nečeg drugog nije u skladu sa ciljevima Olimpijskog pokreta.» – Internacionalni Olimpijski Komitet

A da li je baš tako?

Logo paraolimpijskih igara

Logo paraolimpijskih igara

Paraolimpijske igre se po pravilu uvek dešavaju nakon velikih Olimpijskih igara, u istoj zemlji koja je te godine domaćin velikim igrama. Sve je počelo još 1948. godine, kada su otvorene letnje Olimpijske igre u Londonu. Istog dana su u jednoj bolnici u Engleskoj, u Elsberiju, otvorene igre paraplegičara u kojima je učestvovalo samo 16 pripadnika britanskih oružanih snaga (14 muškaraca i 2 žene). Ovo je bilo prvo javno skretanje pažnje na to da se i osobe sa invaliditetom mogu (i treba) baviti profesionalnim sportom! Nakon tri godine, Britancima su se pridružili Holanđani i ove igre su počele da dobijaju sve više na značaju i da bivaju povezane sa Olimpijskim igrama. Broj takmičara se sve više povećavao, a posebno broj mlađih takmičara. I konačno su 1976. godine Paraolimpijske igre (sa oko 1000 učesnika iz 38 zemalja) postale zvanični deo letnjih Olimpijskih igara, a 1988. je izraz «Paraolimpijske igre» počeo i zvanično da se koristi.

Takmičenja paraplegičara su planirana i adaptirana na osnovu pravila određene sportske grane. To su uobičajene ekipne sportske igre ili pojedinačna takmičenja u disciplinama uobičajenih sportskih disciplina kao što su: streličarstvo, mačevanje, bacanje koplja, bacanje diska, kuglanje, košarka, odbojka, stoni tenis, plivanje i dr. I ono što je najvažnije broj disciplina se stalno dopunjava.

Paraolimpijske igre

Paraolimpijske igre se održavaju ne da bi se istakli invaliditeti sportista, već njihova dostignuća! Pokret je zaista ozbiljno napredovao u zadnjih nekoliko decenija, npr. u Rimu, 1960. je učestvovalo 400 sportista, a 2008. u Pekingu 3900 sportista iz 146 zemalja. I letnje i zimske (koje slabije pratim, pa ih nisam ni pominjala ovde) su prepoznate na svetskom nivou, ali se i dalje malo zna o tome i malo se cene ti sportski uspesi, daleko manje od pobeda Novaka Đokovića ili naših vaterpolista, a vrede jednako, ako ne i mnogo više.

Internacionalni Olimpijski Komitet i Internacionalni Paraolimpijski Komitet su 2001. potpisali sporazum o tome da će od te godine imati isti grad kao domaćina, koji će biti zadužen za organizovanje obe Olimpijade. Ovaj sporazum važi do ove godine, ali je najavljeno produženje.

Ono po čemu se i dalje najjasnije vidi diskriminacija, jeste upravo medijska pokrivenost. Olimpijske igre bivaju iz godine u godinu sve popularnije a televizijski sati za prenos se sve više otkupljuju, naslovi u svim dnevnim novinama vrve od imena nacionalnih «heroja», novih rekorda, olimpijskih skandala i slično. I, nekako po pravilu, nakon zatvaranja Igara, sve utihne u medijima. A Paraolimpijske igre tek što su tad počele. Uglavnom se ne prenose cele utakmice, takmičenja, već se prave pregledi u nekomercijalnim terminima, pomenu se tu i tamo u nekom novinskom naslovu.

Paraolimpijske igre

I onda se pitam zašto, na primer, Deni Bojl nije angažovan baš za otvaranje Paraolimpijade, a ne suprotno? Da li je to što je u dečiji hor i plesne ekipe ubacio poneku osobu sa invaliditetom, u kolicima, dovoljno? Ne. Meni to deluje kao još veća diskriminacija.

Zašto se za otvaranje Olimpijade potroši 36 miliona evra, a sportisti paraplegičari jedva uspedju da odu na Paraolimpijske igre jer njihovi nacionalni komiteti ne mogu da sakupe dovoljno novca i sponzora?

I tu dolazimo do još jednog važnog pitanja koje pojačava diskriminaciju, a to je finansiranje. Ako nema dovoljno medijske pokrivenosti, sponzori ne vide svoj interes u učestvovanju i, naravno, odlučuju se za klasične Olimpijce, a Paraolimpijci bivaju prepušteni Nacionalnom komitetu, koji, opet vrlo često više sredstava izdvaja za ove prve, ili nekim fondacijama, humanitarnim udruženjima.

Kada će doći red na to da svi preuzmemo odgovornost za neka pitanja i prestanemo da očekujemo da će time da se pozabave «neka tamo» udruženja građana, borci za ljudska prava, humanitarne organizacije i sl?… i da prihvatimo činjenicu da nema «njih» i «nas», već da smo svi isti i jednaki, i zaslužujemo da tako i budemo tretirani – uvek i svuda. Pa i u sportu.

Upoznajte neke od naših uspešnih paraolimpijaca:

Draženko MitrovićDraženko Mitrović – bacač kugle i diska

(zlatna medalja u bacanju kugle i diska i bronza u bacanju koplja na Evropskom prvenstvu)

 

 

 

 

Tanja DragićTanja Dragić – bacanje koplja (svetska šampionka)

 

 

 

 

 

Borislava PerićBorislava Perić – stonoteniserka (vicešampionka na prošlogodišnjim Paraolimpijskim igrama)

 

 

 

 

 

Miloš GrlicaMiloš Grlica – (vicešampion na Evropskom prvenstvu i bronza na prethodnim Paraolimpijskim igrama)

 

 

 

 

 

Ovo su samo neka od imena, a dalje istražujte sami – ima ih dosta! 😉

I ne zaboravite da bodrite naše (i druge ekipe:)) od 29. avgusta do 09. septembra!

Nikoleta Kosovac

Nikoleta Kosovac

Nikoleta je filolog Skandinavskih jezika i književnosti. Nakon dugogodišnjeg rada u jednoj advertajzing agenciji, brojnim domaćim i stranim magazinima i radio stanicama, poželela je da radi nešto u šta zaista veruje i to pronašla u Licuulice - prvim uličnim novinama u Srbiji. Već više od dve godine se kao koordinatorka Licaulice suočava licem u lice sa brojnim izazovima koje sa sobom nose nezavisni, aktivistički medij i rad na ekonomskom i socijalnom osnaživanju naših najugroženijih sugrađana i sugrađanki.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?