Aleksandar BogdanovićPiše: Aleksandar Bogdanović, Koordinator za evropske integracije i međunarodnu saradnju, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Početkom maja sve institucije Evropske unije otvaraju vrata zainteresovanim građanima i građankama. Atmosfera donošenja odluka, praćena mnoštvom informacija o samom procesu koji oblikuje njihove živote, može se osetiti na licu mesta u Briselu, Strazburu i Luksemburgu. Ovo je samo jedna od aktivnosti proslave 9. maja, Dana Evrope. Simbolika ovog čina je ukazivanje na vezu između građanki i građana i institucija. Specifičnost ovogodišnje proslave Dana Evrope su predstojeći izbori za Evropski parlament koji su ujedno dodatna prilika da se oseti puls Evrope i zadovoljstvo radom institucija.

Izazovi pred Evropom poput klimatskih promena, međunarodnog poretka, krize kapitalizma, Bregzita, četvrte industrijske revolucije i promene karaktera rada rezultirali su, između ostalog, jačanjem socijalne dimenzije evropskih integracija. Možda je od samog početka, tj. od pedesetih godina XX veka, akcentovan ekonomski segment integracija, ali je svetska ekonomska kriza iz 2008. godine jasno stavila do znanja da je nemoguća dalja integracija bez odgovarajuće socijalne, pa i kulturološke osnove. U tom smislu treba tumačiti reči Žan Klod Junkera, odlazećeg predsednika Evropske komisije,  iz 2014. godine da je cilj njegove Evropske komisije  pravednija Evropska unija u  socijalnom rangu AAA, aludirajući na najpoželjniji status u finansijskom rangiranju.

Pet godina kasnije, u osvit  izbora za Evropski parlament, rezultati su donekle vidljivi. Evropski stub socijalnih prava, kao svojevrsni kompas institucijama Evropske unije, državama članicama, ali i socijalnim partnerima, jeste najznačajniji legat aktuelnog sastava Evropske komisije u ovoj oblasti. Ovaj mehanizam omogućava stvaranje boljih uslova života i rada u Evropi u novim okolnostima, jer zakonodavnim inicijativama i koordinacijom učvršćuje, dopunjuje ili proširuje postojeća socijalna prava u pravnoj tekovini Evropske unije.

Dodatno, investiranje u ljudski kapital, naročito kroz procese obrazovanja, obuka i prekvalifikacija, prepoznat je kao važan segment smanjenja siromaštva i povećanja socijalne uključenosti. Pored toga što je mehanizam Garancija za mlade  dobio dodatna finansijska sredstva, vredan pomena je Novi program veština za Evropu koji daje okvire saradnje u pogledu jačanja ljudskog kapitala, zapošljivosti i konkurentnosti kako bi se uskladile ponuda i tražnja na tržištu rada.

Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji odvija se u drugačijim okolnostima u odnosu na period ulaska država istočne i centralne Evrope. Globalne turbulencije i evropska previranja osećaju se i u Srbiji, koju nije zaobišao trend nesigurnosti i rasta nejednakosti.  Kako se navodi u Trećem nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine, Gini koeficijent, koji meri nejednakost, ima znatno veću vrednost od proseka EU 28, s tim što najnoviji podaci Eurostata za Srbiju ukazuju na smanjenje nejednakosti u poslednje dve godine za koje su podaci dostupni.

U prostorijama Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije istaknuta je Čerčilova poruka da je optimista onaj ko u teškim situacijama vidi priliku. U tom smislu, opisano stanje treba videti kao podsticaj svim akterima i nadležnim institucijama da ulože dodatni napor u proces pristupanja Srbije EU. Vlada Republike Srbije je upravo objavila izveštaj o sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (eng. Employment and Social Reform Programme – ESRP) kako bi se video strateški napredak, ali i uočili izazovi i identifikovale naučene lekcije Srbije u ovom procesu. Takođe, učinjen je i napor da se ispuni merilo, tj. izradi Akcioni plan za Poglavlje 19, kako bi se ono uskoro otvorilo. Mnogo toga je već učinjeno, ali ostaju brojni zadaci za odlučioce i odlučiteljke, institucije, socijalne partnere, lokalne zajednice i druge aktere.

Dan Evrope je prilika da se ukaže na dostignuća, ali ujedno i otvore pitanja o budućnosti evropskog projekta. Mir, demokratija i socijalno blagostanje, i pored svojih nesavršenosti, predstavljaju zaveštanje prethodnih generacija koje su gradili Evropsku uniju. Izazov sadašnje generacije je da očuvaju, a budućih da unaprede ovaj jedinstveni koncept društvenog uređenja za dobrobit svih građana i građanki koji žive na tlu Evrope. Ishod izbora za Evropski parlament trasiraće dinamiku promena u narednih pet godina. Srbija ima svoju ulogu u ovom procesu i zato je važno da svi njeni resursi budu usmereni u ovom pravcu.

(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 56. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Švajcarska Konfederacija pruža podršku Vladi Republike Srbije da unapredi proces socijalne inkluzije u Republici Srbiji, u periodu od 2009. do 2021. godine, kroz projekat “Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji”. Više o Timu: socijalnoukljucivanje.gov.rs



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?