Stefan LazarevićMnogo puta sam već u ranijim tekstovima pisao o tome šta me sve uznemirava – kada mi iznenada otkažu neki sastanak, kada me ignorišu, tj. ne odgovaraju na poruke, kada željno čekam da gledam neku emisiju a na televiziji se iznenada promeni programska šema, bez objašnjenja. Mnogo me nervira kada nestane struja. Ne volim kad ostanem bez interneta. Dok sam išao u školu, ljutile su me iznenadne promene rasporeda časova, ili nenajavljene promene nastavnika. Teško mi pada da nešto čekam – autobus, u redu u prodavnici ili pošti, a naročito mi teško pada kada mi kažu da će se nešto dogoditi uskoro, jer ne znam šta to tačno znači.

Znam da se i drugim ljudima ovo dešava, ali izgleda da oni umeju lakše i bolje da se izbore sa ovim neprijatnim situacijama. Meni to toliko teško pada da nekada ne mogu da spavam. Po cele dane razmišljam o tome, osećam se loše, ne mogu da se bavim drugim stvarima, pa čak i onima koje volim, nerviram se.

Ne volim ljude koji mi se obraćaju povišenim tonom. Kada neko vikne, uvek pomislim da je ljut na mene, da me grdi. Onda i ja vičem jer hoću da mu vratim. Teško mi pada kad su ljudi nestrpljivi, ne sačekaju da završim šta sam počeo da pričam, kad me ne saslušaju. Ne razumem zašto to rade. Neko od njih mi objasni kako je u žurbi, a neko mi ništa ne kaže. To me onda mnogo muči jer mi bude jako neprijatno i krivo kada me prekinu u pola rečenice i bez objašnjenja.

Ovakve događaje pamtim, tačno znam kog dana i datuma su se dogodili i kad ih se setim, odmah se osećam isto kao i prvi put. Zato se možda ljudima čini da sam se iznervirao bez razloga, a zapravo, samo sam se setio nekadašnjeg neprijatnog događaja. Isto tako, nekada se dogodi da me pitaju šta me je to iznerviralo, a kada im objasnim, kažu mi kako to i nije neki razlog za uznemiravanje. Možda vama nije, ali meni jeste. Zbog nerazumevanja i neznanja nastale su razne predrasude o osobama sa autizmom.

Jedna od predrasuda o osobama sa autizmom je da su često nervozni i uznemireni bez razloga. To nije tačno. Niko nikada nije uznemiren bez razloga. Problem je u tome što neka deca ili ljudi koji imaju autizam ne govore, pa ne mogu da kažu šta se tačno desilo. Oni koji govore, kao ja, kada su ljuti, nervozni, tužni, ne umeju da prenesu kako se osećaju i kako im se može pomoći.

Često može da se čuje kako su osobe sa autizmom agresivne. Kad sam pošao u srednju školu, na prvom roditeljskom sastanku, moja razredna prenela je drugim roditeljima da je u odeljenju dečak koji ima autizam. Prvo pitanje koje je jedna majka uputila bilo je – „Da li je on agresivan?“. Zašto se ljudima čini da su osobe sa autizmom agresivne? To je sigurno povezano sa uznemirenjem i reakcijama ljudi koji imaju autizam kada se iznerviraju i naljute. Samo, mnogo češće su oni tada agresivni prema sebi nego prema drugima. Kad sam bio manji, ponekad sam udarao glavom o zid ili o pod, ili sam se grizao i to je drugima bilo veoma čudno, i možda su se bojali da ću udariti nekog od njih.

Još jedna predrasuda o osobama sa autizmom je da vole da budu sami. Ja baš volim da se družim. Međutim, nekada moram da uradim neke stvari, na primer, da pogledam neku emisiju, da sviram ili pročitam nešto u tačno određeno vreme, i onda, iako su prisutni drugi ljudi, ja ustanem i odem da bih ovo završio. Takođe, kada u razgovoru učestvuje mnogo ljudi, ili kada pričaju o temama koje mi nisu interesantne, ne mogu da se koncentrišem, ne mogu da pratim i onda moram da odem da bih se malo odmorio. Možda zbog toga pomisle da želim da budem sam, ali to nije tačno.

Prejudice is the child of ignoranceTakođe, nekada kažu da ljudi koji imaju autizam ne umeju da pokažu saosećanje. Možda ja uvek ne umem da procenim kako se neko drugi oseća, ali kada čujem da je neko nervozan, tužan zbog nečega, bolestan ili ljut, uvek se trudim da ga ne uznemirim i da ga poštedim. Ali, važno je da mi ljudi kažu kako se osećaju da bih znao kako da postupim.

Nekada se čuje kako su svi ljudi sa autizmom genijalni. To je verovatno zbog specijalnih sposobnosti koje imaju. Nedavno sam pogledao kratak film o Stivenu Viltširu koji se bavi crtanjem zgrada. Može da zapamti izgled bilo koje zgrade koju vidi, i kada dođe kući odmah je nacrta sa svim detaljima – prozorima, vratima, antenama i slično. Čuo sam da neka deca sa autizmom koja nikada nisu učila da sviraju, samo odjednom sednu za klavir i reprodukuju bilo koju numeru koju su čuli. Mnogi ljudi sa autizmom umeju da računaju napamet, bez olovke i papira, da množe, dele, korenuju velike brojeve. Ali, to sve ne znači da su oni genijalni. Samo znači da ih ove stvari veoma zanimaju i da imaju neke posebne sposobnosti da se time bave, a u isto vreme, i dalje imaju teškoće da uče druge stvari i da se bave svakodnevnim poslovima.

Drugi misle da su ljudi sa autizmom glupi. Mislim da je to zbog toga što često ne razumemo odmah šta se od nas očekuje. Nekad mi treba više vremena da odgovorim na pitanje. Nekada nam je teško da savladam jednostavne stvari – da vežem pertle na primer. Ali, to ne znači da sam glup.

Molim vas da imate na umu da se i ljudi sa autizmom međusobno razlikuju isto kao i drugi ljudi. Možda vam je teško da uvek razumete naše postupke, i nadam se da i ovaj tekst može malo da pomogne u tome.

Stefan Lazarević

Stefan Lazarević

Rođen sam 5.4.1996. godine u Beogradu. Završio sam Osnovnu školu „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu, kao i Drugu ekonomsku školu, smer Poslovni administrator. Volim muziku, sviram klavijature u amaterskom rok bendu. Volim novinarstvo i želeo bih da se time bavim. Amaterski se bavim sportom, volim da trčim, a povremeno i da igram fudbal i košarku. Bio sam član Vršnjačke mreže podrške inkluzivnom obrazovanju i učesnik više regionalnih i velikih sastanaka MIO. Bio sam i član hora Druge ekonomske škole. Živim u Beogradu sa roditeljima i sestrom.



  1. Daca Jovic (Reply) on Wednesday 3, 2018

    Hvala ti, Stefane, na divnom tekstu. Sa nestrpljenjem očekujem tvoj sledeći tekst.

  2. Blaza (Reply) on Wednesday 3, 2018

    Najpre veliki pozdrav I hvala za ovaj tekst. Stefan omogucava jasan uvid u izazove kojima je izlozen I daje objasnjenja za neke postupke koje drugima zvuce neobicno ali u stvari su sasvim logicni iz njegovog ugla. Sve dok profesionalci ne spoznaju nacin na koji autizam utice na ljude imacemo barijere I probleme sa ukljucivanjem dece I omladine u zajednicu. Zaista mi treba da smo fleksibilni I da im omogucimo uslove pod kojima ce funkcionisati optimalno I time im omogucimo pristojan I nezavisan zivot

  3. Dordjević Svetlana (Reply) on Wednesday 3, 2018

    Vrlo slikovito si opisao kako se osećaš. Veruj mi da se mnogi ljudi osećaju kao ti samo što umeju to da sakriju, i da se iizkontrolišu. Ti se od njih razlikuješ jedino po tome što odmah pokažeš kako se osećaš i što se tvoja reakcija odmah vidi. Nastavi da pišeš da bi pomogao svima sa sličnim problemom nerazumevanja okoline.

  4. Melita (Reply) on Wednesday 3, 2018

    Hvala na sjajnom tekstu!
    Uvek nešto novo saznam i naučim o tebi i osobama sa autizmom iz tvojih tekstova.
    Samo tako nastavi.