Jovana Đinđić, koordinatorka za rodnu ravnopravnost i ljudska prava, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike SrbijePiše: Jovana Đinđić, koordinatorka za rodnu ravnopravnost i ljudska prava, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva je u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije sproveo analizu nastavnih planova i programa i udžbenika za predmet Srpski jezik od I do IV razreda osnovne škole, kako bi se ispitala uključenost rodne perspektive u nastavni materijal i dokumenta kojima se programira nastava.

Analiza je sprovedena u periodu od oktobra 2017. do juna 2018. godine i obuhvatila je nastavne planove i programe od I do IV razreda i udžbeničke komplete tri izdavača čiji su udžbenici najzastupljeniji u školama u Srbiji (Klett, Eduka, Novi Logos). Predmet srpski jezik je izabran zbog toga što podrazumeva najveći fond časova i obuhvata teme koje se tiču različitih aspekata društvenog i porodičnog života koje su pogodne za podsticanje diskusije o položaju žena, rodnim ulogama i stereotipima.

Pravilnici o nastavnom planu i programu za prva četiri razreda kao jedan od zadataka nastave srpskog jezika navode da bi učenici i učenice trebalo da se vaspitavaju „za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti”, međutim, rodna ravnopravnost se uopšte ne pominje. Nijedan od ponuđenih sadržaja ne obuhvata temu rodne ravnopravnosti, niti obrada datih sadržaja podrazumeva objašnjenje uslova za razvoj rodne ravnopravnosti kao ni izvore rodne neravnopravnosti u našem društvu, iako u svakoj analiziranoj čitanci postoji više tekstova koji su pogodni za podsticanje razgovora o ovoj temi.

Rodna neravnopravnost ogleda se i u nesrazmernom broju autora i autorki čija su dela uključena u nastavne planove i programe – u programu za prvi razred navedene su 2 autorke i 19 autora, za drugi 3 autorke i 20 autora, za treći 5 autorki i 27 autora, a za četvrti razred 4 autorke i 30 autora. Jezik udžbenika je najčešće rodno nedosledan, mada je uočena težnja da se koristi rodno neutralan jezik (na primer, opiši, nacrtaj, objasni itd.).

Muški likovi su uglavnom u svim čitankama zastupljeniji u tekstovima i na slikovnim prilozima u poređenju sa ženskim likovima. Kao pozitivan primer može se istaći značajna zastupljenost žensko-muškog para na slikovnim prilozima. Glavni likovi su uglavnom muški, njih karakteriše neuporedivo širi dijapazon profesija, osobina, vrednosti i interesovanja u poređenju sa ženskim likovima. Na primer, u jednom udžbeniku za prvi razred profesija muških likova ima 5 puta više nego ženskih, pri čemu su ženski likovi prikazani isključivo kao učiteljice, kraljice i sluškinje. Takođe, interesovanja koja se povezuju sa ženskim likovima uglavnom se odnose na brigu za decu i porodicu. U udžbenicima nije napravljena ravnoteža između uloge majke i oca kada je reč o brizi o deci, već je prisutan stereotipan stav da je majka jedina osoba koja brine o deci. Dodatno, u tekstovima većine čitanki primećena je stereotipna podela prostora – muški likovi su češće prikazani u javnom prostoru, dok se ženski likovi najčešće pojavljuju u zatvorenom, privatnom prostoru.

U ovom tekstu su predstavljeni samo neki od nalaza analize koja će uskoro biti dostupna javnosti  i na raspolaganju za preuzimanje na veb sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije.

Porodica, škola i mediji imaju veoma važnu ulogu u procesu socijalizacije dece. Kroz sadržaj udžbenika i način na koji ga nastavnici i nastavnice interpretiraju, deca stiču saznanja o vrednostima društva i poželjnim modelima ponašanja i razmišljanja. Eksplicitne i implicitne poruke o poželjnim ponašanjima muškaraca i žena sadržane u nastavnom materijalu utiču na formiranje stavova dečaka i devojčica i na njihove modele ponašanja, zbog čega je veoma značajno razmatrati da li obrazovni materijal sadrži rodne stereotipe, u kojoj meri se preispituju tradicionalne rodne uloge i afirmiše rodna ravnopravnost.

Kako je ova analiza pokazala, iako postoje pozitivni primeri u čitankama i nastavnim listovima, kao što su korišćenje rodno neutralnog ili rodno osetljivog jezika, prikazivanje muško-ženskih parova u nestereotipnim aktivnostima, učestvovanje i dečaka i devojčica u kućnim poslovima kao i prikazivanje devojaka u sportskim dresovima i sa medaljama oko vrata, jasno je da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se nastavni materijal obogatio rodno relevantnim sadržajima koji bi podstakli razgovor i ohrabrili učenike i učenice da zauzmu kritički stav prema strukturnoj utemeljenosti rodnih odnosa u našem društvu. Osim samog sadržaja udžbenika, od velikog značaja za razvoj kritičkog mišljenja dece jesu stavovi nastavnika i nastavnica, te će prioriteti Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva biti rad na unapređenju sadržaja udžbenika sa aspekta rodne ravnopravnosti kao i jačanje kapaciteta nastavnika i nastavnica za uključivanje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika.

(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 52. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Švajcarska Konfederacija pruža podršku Vladi Republike Srbije da unapredi proces socijalne inkluzije u Republici Srbiji, u periodu od 2009. do 2021. godine, kroz projekat “Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji”. Više o Timu: socijalnoukljucivanje.gov.rs



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?