id_blogZnate ovu situaciju: ušli ste u supermarket sa detetom od 5 godina, koje ima slušne aparate, a prodavačica, usiljenog osmeha uporno pokušava da mu pokloni sličice za album. Pritom, neobičnog izraza na licu, viče, misleći da će je moj sin bolje razumeti.

To je samo jedna, od bar 7 nemoguće iritantnih situacija kroz koje svakodnevno prolazimo.

Ponekad se osećam kao da su sve oči usmerene ka mom sinu i njegovim slušnim aparatima. Kao zamorče u laboratoriji. Svi gledaju u nas.

Problemi su razni – od prevelike buke u kafićima, restoranima i na drugim javnim mestima, do needukovanih ljudi koji često ne znaju kako da se ponašaju u situaciji kada saznaju da dete ne čuje. Iznad svega, problem se krije u niskoj svesti ljudi koji čuju, prema osobama, odnosno deci oštećenog sluha.

5 koraka za poboljšanje komunikacije sa decom oštećenog sluha

Ako nikada niste razgovarali sa decom oštećenog sluha, evo nekoliko jednostavnih koraka ka boljoj komunikaciji:

  • kada razgovarate, vodite računa da vam lice bude okrenuto prema sagovorniku, kako bi mogao/la da vam čita sa usana
  • nikada nemojte prenaglašavati određene reči ni vikati, jer to otežava komunikaciju
  • bez sažaljenja, jer je reč o drugačijoj, ali zdravoj i pametnoj deci
  • kada želite da im se obratite, možete ih lagano dodirnuti po ramenu ili ruci, kako biste im skrenuli pažnju
  • ponašajte se i komunicirajte kao i sa decom koja čuju – opušteno, neposredno i ljubazno.

Sistemska rešenja

Da bi šira populacija imala svest o tome kako se treba ophoditi prema deci oštećenog sluha – od prodavačice do drugara u vrtiću – potrebno je da se razvije veća empatija i razumevanje.

Jedan od načina da se to postigne je da se ova problematika uvede kao redovan element u edukativnom sistemu. Tačnije, da škole i vrtići imaju u okviru svakodnevne nastave kratak kurs lepog ponašanja prema svojim drugarima oštećenog sluha.

Još jedan korak ka boljem razumevanju i toleranciji društva prema deci oštećenog sluha je i izvanredna knjiga Superuvce, jedinstvene autorke Sisi Bel, koja se nedavno pojavila na srpkom jeziku. Više informacija o ovom izdanju možete pronaći na sajtu sajberuvce.org/aktivnosti/superuvce.

Tim povodom, poruku za naše mlade čitaoce, sa i bez oštećenog sluha, prenosi autorka:

Umesto zaključka – rezultati istraživanja

“Kvalitet života adolescenata sa oštećenjem sluha iz našeg uzorka, procenjen od njih samih i njihovih roditelja, niži je u odnosu na kvalitet života adolescenata bez smetnji u razvoju. Roditelji su procenili kvalitet života svoje dece nižim u odnosu na njihovu procenu. Niska i umerena saglasnost dobijena je između odgovora adolescenata i njihovih roditelja. Poboljšanje kvaliteta života dece sa oštećenjem sluha, kao i pomoć roditeljima u prepoznavanju izazova sa kojima se sreću njihova deca, predstavlja i dalje zadatak stručnjaka iz svih oblasti koji se bave problematikom oštećenja sluha.” (UTICAJ OŠTEĆENJA SLUHA NA KVALITET ŽIVOTA ADOLESCENATA, originalni naučni rad Renata ŠKRBIĆ, Vesela MILANKOV, Mila VESELINOVIĆ i Aleksandar TODOROVIĆ, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Katedra za specijalnu rehabilitaciju i edukaciju, UDK 616.28-008.14-053.6 DOI: 10.2298/MPNS1302032S, 2012. )

Irina Dukić

Irina Dukić

Irina Dukić je zaljubljenik u umetnost i kulturu. Veruje da muzika čini čuda, pa je, nakon više od decenije pevanja u horu, postala novinar koji uređuje radijske priloge o klasičnoj muzici. Misli da svet počiva na pojedincima, čvrsto motivisanim da doprinesu pozitivnim promenama u društvu. U cilju tih promena, veoma se interesuje za istraživanje u kojoj meri je kultura svima dostupna. Pored muzike, bavi se i kreativnim pisanjem. Od 2014. godine je Ivanova mama.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?