virtuelne_ekskurzije_001Ekskurzije su se u nastavnoj praksi pokazale kao delotvorne i neizostavni su deo lepih uspomena iz đačkih dana svih nas. Pored nastave koja se odvija u učionici, veoma je lepo i korisno odvesti đake u muzej, na književno veče, u pozorište, bioskop, na predstavu, u prirodu itd. Putem ekskurzije učenici se ohrabruju da razviju istraživački duh, kreativnost, opažanje i razmišljanje.

Za sprovođenje ekskurzija u školama potrebna je velika organizacija, rad, trud, strpnjenje, odgovornost i velika priprema. Na neka mesta jednostavno nije moguće doći na uobičajen način, a korist od susreta i upoznavanja sa različitim objektima i mestima je veoma velika. Sa dolaskom novih tehnologija pružila se još jedna vrsta mogućnosti da se „putuje“ i upoznaju različiti predeli i ljudi. Virtuelna putovanja drugačije su koncipirana od pravih putovanja, ali jednako mogu biti korisna.

U nastavnoj praksi susrela sam se sa mogućnošću da svoje đake odvedem na takva putovanja putem obrazovne Majkrosoft platforme. Prvo naše putovanje je bilo putovanje u Narodni muzej u Nišu, gde nas je čekala Jelena Bogdanović, kustos muzeja. Direktno se uključila iz muzeja i pokazala nam je različite znamenitosti, eksponate itd. Cilj aktivnosti je bio da se posle „ekskurzije“ učenici opredele da li će o tom događaju pisati vest, izveštaj, esej, priču, bajku itd. Naravno, pripreme su bile velike. Trebalo je naći dobrog predavača koji će priču prilagoditi osnovcima, zatim, osmisliti različite aktivnosti da đaci ne budu samo pasivni posmatrači. Sledeća ekskurzija se odvijala u Egiptu. Upoznali smo se sa Aleksandrijskom bibliotekom. Utisci su bili predivni.

U realizovanju prve ekskurzije nesebično nam je pomogla Ana Živković, nastavnik engleskog jezika iz Niša. U daljem tekstu biće prikazani njeni odgovoriti na nekoliko pitanja o ,,virtuelnim ekskurzijama”.

Kako ste došli na ideju da „povedete” đake na virtuelnu ekskurziju?

Kada sam u januaru 2013. prvi put naišla na sajt Skype in the classroom – koji je tada bio poseban sajt, a sada je deo Majkrosoft platforme za obrazovanje – saznala sam za mogućnost da svoje učenike povežem sa vršnjacima iz drugih zemalja. Na sajtu je postojao i poseban deo posvećen virtuelnim ekskurzijama gde se nastavnik prijavi, ugovori termin i u zakazano vreme sa đacima krene na „putovanje”. Kao nastavnik stranog jezika odmah sam u tome videla šansu da učenicima ponudim malo drugačiji, interaktivni čas i priliku da ono što na tradicionalnim časovima nauče u teoriji, sada primene praktično. Na ovakvim časovima oni prvenstveno vežbaju veštinu slušanja i razumevanja, a postavljanjem pitanja virtuelnom gostu/predavaču imaju priliku da vežbaju i veštinu govora, pravilnog izgovora i intonacije.

Gde ste sve „putovali”? Koja ste mesta obišli i koja je prednost ovakvih virtuelnih poseta?

Do sada smo virtuelno „obišli“ sve kontinente osim Antarktika, ali u planu je da i tamo odemo kada američki istraživači, koji su do sada imali Skajp povezivanja sa zainteresovanim školama, ponovo budu na ekspediciji. Bili smo na dnu okeana kada smo se u junu 2014. povezali sa Fabijanom Kustoom, unukom Žaka Kustoa, koji je u podvodnoj laboratoriji proveo trideset jedan dan. Zanimljiva putovanja su bila i poseta Muzeju II svetskog rata u Nju Orleansu, Nacionalnom parku „Jelouston“, zatim upoznavanje sa pingvinima u Institutu za zaštitu pingvina u Kejptaunu i poseta ZOO vrtu u Lisabonu. Ne samo da su učenici vežbali engleski jezik, već je na svakom od ovih časova bilo potrebno da upotrebe i svoje znanje stečeno na časovima istorije, geografije, biologije.

U Srbiji za sada postoji mogućnost da se obiđe na ovaj način samo Narodni muzej u Nišu. Šta je potrebno da bi se više muzeja, galerija i drugih institucija ohrabrilo da omogući posete putem interneta?

Svesna sam da je većini mojih učenika ovo jedina prilika da sa nekim strancem govore na engleskom jeziku jer samo mali broj đaka putuje u inostranstvo. Za decu iz udaljenih sela u Srbiji čak i dolazak u neki veći grad i obilazak muzeja predstavlja veliki izdatak. Međutim, sve škole u Srbiji bi trebalo da imaju internet jer se time otvaraju neverovatne mogućnosti za realizaciju interaktivnih časova.

Što se opreme tiče, potreban je računar/laptop sa instaliranim Skajpom (koji je besplatan), veb-kamera i mikrofon. Ovo važi i za institucije koje žele da ponude virtuelne ekskurzije i za škole koje žele da prisustvuju ovakvim predavanjima.  Odabir teme predavanja i eksponata koje će prikazati tokom interaktivne šetnje prepušten je samoj instituciji – iskustva muzeja iz Niša možda mogu biti od pomoći. U samoj Arheološkoj sali postoji bežični internet i moguće je da se kustos Jelena Bogdanović pomoću malog laptopa približi pojedinim eksponatima kako bi ih posmatrači bolje videli dok ona objašnjava gde su pronađeni i iz kog doba datiraju.

Termini za virtuelne posete ovom muzeju su ograničeni na ponedeljak jer je tada muzej zatvoren za posetioce pa kustos može nesmetano da radi sa virtuelnim gostima. Kako ova virtuelna šetnja trenutno nije dostupna na Majkorosft sajtu do januara 2018. godine, svi koji žele mogu da kontaktiraju sa Jelenom Bogdanović direktno putem mejla jelena.bogdanovic@narodnimuzejnis.rs i zakažu termin. Od januara 2018. će osim teme „Car Konstantin“ i teme „Medijana“, ovaj muzej u ponudi imati i temu „Srednji vek“.

Nadamo se da će se i druge institucije uključiti u ovakav vid komunikacije sa đacima – lično sam pokušala da stupim u kontakt sa nekima od njih putem njihovih kanala na društvenim mrežama, ali za sada bez odgovora. U slučaju da ovaj članak dospe do nekoga ko bi želeo da se pridruži Narodnom muzeju u Nišu, uvek sam na raspolaganju za pomoć jer smatram da će takve časove i znanje stečeno na njima učenici zauvek pamtiti.

Ivana Kovačević

Ivana Kovačević

Ivana Kovačević je diplomirala školske 2004/2005. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a master studije je završila školske 2009/2010. na istom fakultetu. Profesor je srpskog jezika u Osnovnoj školi ,,Dr Dragan Hercog“ u Beogradu, voditelj je obuka, učesnik na projektima za ravnopravno uključivanje učenika u obrazovni proces, administrator obrazovnih sajtova, platformi itd. Ivana se posebno interesuje za oblasti IKT, inkluzije i upotrebe motivacionih igara u nastavi srpskog jezika sa učenicima sa razvojnim smetnjama.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?