feniksGošća Bloga o socijalnom uključivanju: Jelena Paunović

Ona i Ona!

Rođena sam davne 1982. godine sa oštećenjem sluha, te tako nosim slušne aparate. Gotovo ceo svoj život sam pokušavala da se poistovetim sa drugima, jer sebe nisam prihvatala, štaviše mrzela sam se zbog toga i tako se krila iza duge kose, pravila se da sam „savršena“, a moja duša je duboko u meni plakala i jecala, jer – bojala sam se. Bojala i plašila od odbacivanja i neprihvatanja od strane drugih i tako radila protiv sebe kako bih bila prihvaćena i voljena. Na tom putu odrastanja, negde sam izgubila sebe, svoj identitet, svoju ličnost, svoju individualnost. Kako je vreme prolazilo, prepoznajem da se nešto unutar mene dešava, intuicija mi govori: “Jelena, nisi to ti, gde si nestala, gde je nestala tvoja ličnost? Zašto pokušavaš kopirati druge, budi ono što jesi, pa makar i sama ostala, ali spoznaćeš sebe i svoju lepotu, svoju snagu.”

Kada sam započela svoje putovanje, kroz razna videa, literaturu… moj život poprima jednu drugu dimenziju koja je meni još uvek nepoznata, koja me poljuljala, izbacila iz ravnoteže i postala sam na neki čudesan način i uplašena i srećna jer… Zapravo, počela sam da se pitam, da li sam na Svet došla da patim i borim se ili da nađem načina da živim život koji sam do sada životarila. Počela sam da istražujem. U svojoj beležnici započela sam sa pisanjem priče. Započela sam sa temom Zahvalnosti, na čemu Sebi zahvaljujem i čestitam.

Čestitam sebi što sam tokom raspusta radila razne poslove, kako bih zarađivala za sebe i svoje potrebe, bila samostalna. Čestitam sebi na tome što sam radila kao farmaceutski tehničar za male prihode, ali sam u svemu tome imala pored sebe divnog farmaceuta od kog sam naučila posao i ovladala veštinama i unapredila znanje. Čestitam sebi na odluci da dođem u Beograd sa 23 godine iz Petrovca na Mlavi, ostavim sve što sam imala, ne znajući nikoga, osamostalim se i nastavim dalje. Započela sam rad u apoteci, gde sam prošla razne izazove i tako stekla nova iskustva i nova znanja. Čestitam sebi na odluci da kupim novi slušni aparat, dva meseca radeći i po 12h kako bih isplatila troškove. Čestitam sebi na odluci da 2014. postanem referent nabavke u istoj firmi gde sam radila kao farmaceutski tehničar. Kako je vreme prolazilo, počela sam da se osećam loše, nezadovoljna poslom kojim radim, jer to nisam bila JA. Razmišljala sam i o tome da dam otkaz, ali razum je upozorio: “NE, kako ćeš plaćati troškove?”, i tako sam nastavila sa radom i postajala sve iscrpljenija i umornija, sve dok jednog dana viša sila, Univerzum nije umešao prste i tako, na neki način, preuzeo stvar u svoje ruke – postala sam tehnološki višak. Donosim odluku da krenem sa radom na sebi bez da sam našla drugi posao, da rastem, da postanem najbolja verzija sebe.

Radom na Sebi, spoznajem neke nove stvari, suočavanje sa sobom nije nimalo lako, te ću podeliti priču koja je u jednom dahu isplivala iz mene dok sam pisala, reči su samo navirale, a ja sam pratila i pisala.

Mala Jeca!

sunceMala Jeca ima odbrambeni mehanizam, mehanizam da se povuče u sebe, da je bolje da ćuti i ništa ne kaže, jer se plaši da će je drugi ismejavati. Mala Jeca se stidi da kaže da nosi slušne aparate, jer će izgubiti drugare, niko je neće voleti, a to tako silno želi. Mala Jeca je želela da bude bolja od drugih, da pokaže da može, da je snažna i jaka, a kada nešto ne postigne, ona se naljuti i povlači sve više i više u sebe. Zato se mala Jeca zamrzla i zatvorila, jer se plaši da je opet ne povrede. Mala Jeca je sada odrasla žena i shvata da je ti obrasci samo sputavaju da nastavi dalje, da napravi korak, jer se čvrsto drži starih uverenja, a to Velikoj Jeleni, odrasloj ženi, stvara barijeru da krene dalje. Velika Jelena shvata da je odrasla, da ima puno pravo da bude to što jeste, govori šta misli, pa čak i ako se drugi ne slažu. Shvata da je prirodno da svako ima pravo na svoje mišljenje i slobodu da iskaže svoje misli, ideje i stavove. Jer, svi smo mi različiti i na nama je da to poštujemo i otvorimo se za neke nove ideje, priče. Odrasla žena kreće u izazov, izazov ponovnog upoznavanja Jelene i otkrića njenih mogučnosti i potencijala, jer zna da može da postigne mnogo više od pukog sedenja u kancelariji. Da istražuje, da se otvori za sopstvene želje i potrebe, jer Jelena ima hrabrosti i veliku petlju i to treba da pokaže. Velika Jelena je sada odrasla žena koja radi na sebi, da bude najbolja verzija sebe, jer ona to zaslužuje, jer ima dara, ima velikog potencijala da napravi čudo od svog života. Da bude ponosna na sebe i pokaže koliko je pametna, mudra, uspešna.

Patuljak (uverenja)!

Imala sam čast da se upoznam sa malim „Patuljkom“ koji živi u meni, u mom umu, koji je od mog rođenja imao za cilj da puni moje, tada prazne, male fioke. No, godinama je fiokice punio uverenjima i rečenicama koje su bile negativne, manje lepim rečima, poput: glupa sa, ništa ne vrediš, drugi su bolji od tebe i sl. Te rečenice su se godinama pakovale u mojim fiokicama i sada je došlo vreme kada je Jelena donela odluku da fioke isprazni i napuni novim, kostruktivnim, produktivnim rečima i rečenicama, jer ona je zaista vredna, divno biće i zaslužuje ljubav, podršku, razumevanje. Mali Patuljak se uzburkao, uplašio, kao da nije spreman da otvori fioke sa starim uverenjima i čvrsto ih drži pod ključem. No, Jelena shvata da za sve treba vremena, pa i malom Patuljku da se polako, suptilno privikava na novonastale situacije i usvaja nova uverenja.

Da, doći će dan kada će se Patuljak otvoriti za nove promene, nove izazove i polako otključati fioke i usvajati nova uverenja. Jelena je strpljiva i shvata da je Patuljak sada uznemiren, godinama je živeo ušuškano, a sada ušuškanost postaje neudobna, neprijatna, pa čak i bolna. Ali polako, Jelena razume da je on uplašen i zajedno će smognuti snage i hrabrosti da očiste fioke starih obrazaca, da zajedno urade jedno veliko spremanje i naprave mesta za nove i lepše priče.

Hrabrost i nova Ja!

Bravo Jelena, ovo je tvoj novi početak. Sada jasnije razumeš svet oko sebe, ljude, situacije, okolnosti. Došla si na ovaj Svet da budeš ono što jesi. Ok, u redu je, bezbedna si. Čak i ako si zbunjena i ne znaš šta je to što želiš da radiš, šta je tvoja misija, bezbedna si. Svi odgovori doći će u pravi čas. Najvažnije je da si donela odluku, da si svesna da su se stvari, situacije dešavale kako su se dešavale i da nisi znala kako da iz začaranog kruga izađeš ali… Taj trenutak je došao. Budi spremna, jaka za nove izazove, jer ti jesi jaka, mudra, hrabra.

Boleće, suočićeš se sa raznim izazovima, ali volja, strpljenje, vera, upornost, ljubav prema sebi daće ti podršku da uspeš. Jer ti to možeš i da,,uspećeš. U tebi je ogroman potencijal, jaka volja, neopisiva snaga, mudrost, upornost i sve što se dešava ti možeš podneti jer… Ti si snažna, jaka, hrabra, uspešna, mudra mlada žena. Sva snaga je u tebi. Prepoznaćeš to, osetičeš kada dođe trenutak da zasijaš. Na tebi je da budeš strpljiva, da učiš, rasteš, da se razvijaš jer, ti si divno biće jer, ti vrediš, postojiš, dišeš.

Moje motivacije-afirmacije!

  • Sve što se dešava ima smisla. Svaki trenutak ima smisla. Samo se opustite i verujte.
  • Volite sebe, gde god da ste, šta god radili. Dajte sve od sebe. Ne očekujte da vas neko pohvali. Ne radite to zbog drugih, već zbog sebe, zbog tog osečaja radosti jer ste svesni da ste uradili najbolje što ste mogli i samim tim ste zadovoljni. Uživajte, volite se…. I drugi će to primetiti.

Ovo je samo deo onoga što sam pisala, onog trena kada sam dobila inspiraciju (tren kada vam neko šapuće priču a vi pretočite u pisanoj formi).

***

Jelena PaunovićMoje ime je Jelena Paunović. Rođena sam 1982. u Petrovcu na Mlavi, a od 2006. godine živim u Beogradu. Završila sam srednju farmaceutsku školu, radila kao farmaceutski tehničar, da bih kasnije upisala Višu poslovnu školu u Beogradu.

Verovatno se pitate zašto naslov „FENIKS“? Rođena sam sa oštećenjem sluha i prolazeći kroz razne izazove, borbe u životu i tuge, donela sam odluku da se izdignem iz svoje tuge i krenem u akciju, kao ptica Feniks izađem iz pepela i krenem dalje. Prihvatim, zavolim sebe jer… Na kraju krajeva, svi smo mi ljudska bića, koja vredimo i zaslužujemo poštovanje, ljubav.

Kako kaže jedna poslovica „Ne penji se na vrh da bi te ljudi videli. Penji se na vrh da bi ti bolje video svet.“ Budi svoj… Budi jedinstven!



  1. Milica Bozic (Reply) on Wednesday 20, 2017

    Jeco ti si najbolja koleginica sa kojom sam ikad radila, a nije ih malo! Nikada, ali nikada nisam mogla da pretpostavim da osecas takav hendikep zbog nedostatka sluha, nisam to ni primecivala. Smatrala sam te jednom smirenom, tolerantnom i nadasve prijatnom osobom sto je tako retko u ovo ludo vreme. Guraj i dalje tako i budi primer drugima. Lepo je poznavati te.

  2. Ljiljana (Reply) on Wednesday 20, 2017

    Bravo, Mala Jeco, sto si u sebi pronasla toliko snage i volje, da prihvatis sebe, verujes i boris se.
    Divim se tvojoj hrabrosti da se suocis sa svojim strahovima i odvazno krenes dalje. Pokazala si nam svima kako treba da se borimo u zivotu, da ne posustajemo i da ne odustanemo od sebe, svojih snova i zelja.
    Jos jednom, veliko bravo za Malu Jecu a jos vece bravo i dobro nam dosla Velika Hrabra Jelena. Nastavi i dalje da koracas velikim koracima kroz zivot, puna vere i ljubavi prema sebi, jer ti to zasluzujes.