Digitalni radniciPiše: Jelena Šapić

Mnogi od vas verovatno znaju nekoga ko povremeno ili stalno radi na platformi Bibo ili su čuli ili pročitali da pristup internetu pruža šansu za zaposlenje. Za one koji nisu upućeni recimo da je Bibo Global Oportunity samo jedna od brojnih onlajn platformi na kojoj mladi ljudi iz celog sveta pa i oni iz Srbije i sa Zapadnog Balkana daju časove engleskog Japancima, Tajvancima, Koreancima, Turcima, i drugim onlajn đacima zainteresovanim da poprave svoj nivo engleskog jezika. Za rad na platformi nije potrebno formalno obrazovanje angliste. Naprotiv, svi oni koji mogu da ćaskaju (eng. small talk), koji su dovoljno spretni da objasne pojmove, a nadasve su nasmejani, ljubazni i spremni da prihvate pravila kompanije, mogu naći zaposlenje tzv. Teacher-a (nastavnika) na Bibo-u. Iako pravim informacijama raspolaže samo poslodavac, utisak koji vlada među nastavnicima iz Srbije jeste da zajedno sa kolegama i koleginicama iz bivših jugoslovenskih republika, čine najbrojniju grupu radnika na Bibo-u, odmah posle Filipinaca.

O fenomenu angažmana na Bibo-u napisano je nekoliko tekstova (Mašina, Proleter, Supervizuelna, Moj Novi Sad) u kojima se raspravlja o različitim aspektima ovog posla: njegovoj fleksibilnosti, autonomiji radnika i radnica da organizuju svoje radno vreme, ali i o otuđenosti, „teroru klijenata“, sindikalnom organizovanju i padu cene rada usled povećane tražnje za poslom. Cena časa se, naime, u periodu od samo nekoliko meseci smanjila tri puta, za ukupno 40 procenata, ostavljajući novopristigle nastavnike bez mogućnosti pregovaranja sa porukom „uzmite ili ostavite“. I sama sam, ponukana ovim debatama, a za potrebe jedne međunarodne konferencije, pokušala da zavirim u svet onlajn nastavnika i nastavnica. Za razliku od postojećih tekstova, u prvi plan sam stavila same radnike i radnice dajući im prostor da kažu šta misle o svom poslu. Zanimalo me je ko su oni i šta misle o uslovima rada na Bibo platformi.

Da bih pronašla odgovore na ova pitanja, organizovala sam onlajn anketu među Bibo radnicima iz Srbije u junu ove godine u kojoj je njih 100 uzelo učešća. Od ukupnog broja ispitanika njih 79.4% je starosti između 20 i 29 godina, a većinu čine žene (67%). Učesnici ankete su visoko obrazovani (59% ima završene osnovne akademske/stručne studije, a 23,1% master) od kojih veliki broj nema formalno obrazovanje iz domena svog rada. Za dve trećine nastavnika angažman na Bibo-u je njihovo jedino, ali ne i prvo „radno mesto“. Neki od njih su stekli prethodno radno iskustvo na poslovima u Srbiji, pre svega na privremeno-povremenim i honorarnim poslovima ili kroz volontiranje i stažiranje. Njih oko 38.5% radi u Bibo-ovoj digitalnoj učionici između jedne i tri godine, a 32,1 % do godinu dana.

Anketirani nastavnici opisali su svoj posao kao dominantno fleksibilan i rutinski. Oni vrednuju mogućnost zakazivanja neograničenog broja časova bilo kada u toku dana. Ipak, ukoliko se desi da otkažu mnogo časova ili su neaktivni duže od dve nedelje, pristup rasporedu rada može im biti uskraćen. Takođe, mogu dobiti penale koji znače i smanjivanje zarade. Iako na prvi pogled ovaj posao izgleda uzbudljiv jer nastavnici stalno sreću učenike iz različitih kultura, posao zapravo sadrži mnogo rutine jer su propisana pravila prilikom vođenja časova vrlo kruta i detaljno unapred propisana. Učešće nastavnika je neretko repetitivno i svedeno na čitanje teksta i/ili postavljanje pitanja uz neizostavno hvaljenje i motivisanje učenika da nastave sa učenjem jezika. Bilo kakvo nepridržavanje ovih koraka može voditi ka negativnoj oceni od strane učenika i ka proverama kvaliteta pružene usluge od strane menadžmenta.

Učionice u Japanu (Foto: Mia Ćuk - www.supervizuelna.com)

Učionice u Japanu (Foto: Mia Ćuk – www.supervizuelna.com)

Ipak, upitani da na skali od 1 do 5 (gde je 1 “Ne slažem se u potpunosti”, a 5 “Slažem se u potpunosti”) ocene istinitost izjave ,,Ovaj posao mi daje osećaj lične ispunjenosti“, većina je izabrala ovo drugo. Više od polovine ispitanika smatra da im ovaj posao pruža osećaj ekonomske sigurnosti (sa ovom izjavom delimično se složilo 29.5 % ispitanika, a u potpunosti 24.4 %). Sa izjavom „Zahvaljujući ovom poslu, ljudi u mom okruženju (porodica, partner, cimeri) žive bolje“ delimično se složilo 32.1 %, a u potpunosti 28.2 procenata. Upitani da na skali od 1 do 5, gde 1 predstavlja najniži a 5 najviši sloj društva, ocene svoj položaj, 55.1 % učesnika ankete reklo je da sebe vidi kao pripadnike srednjeg sloja, a gotovo dve petine višeg sloja društva.

Ispitanici se najmanje slažu oko toga da li je visina naknade koju dobijaju odgovarajuća. Sa izjavom ,,Dobijam nadoknadu u skladu sa svojim veštinama i znanjima“ 42.3 % se nije složilo, delimično i u potpunosti, dok je 25.6 % bilo neodlučno. Ispitanici su u anketi mogli da ostave i komentar o svom poslu a većina njih komentarisala je upravo cenu rada. Prema komentarima, cena rada ne zavisi od kvaliteta znanja i veština nastavnika već se bazira na logici profita i lakoj dostupnosti jeftine radne snage. Kada je reč o uticaju na donošenje odluka koje se direktno tiču uslova rada, 42.3 % je nezadovoljno (delimično i u potpunosti), a trećina ispitanika nema stav o ovom važnom segmentu njihovog angažmana na platformi.

S obzirom na ograničenja ovakvog anketnog pristupa, rezultati mogu poslužiti samo kao „mali prozor“ u svet digitalnog rada. Moja namera je da pisanjem ovog bloga podstaknem diskusiju o značaju ovog fenomena za mlade u Srbiji. Da li je to još jedna trka ka dnu u snižavanju cene rada i posledično put u siromaštvo ili je pak „globalna oduška“ za mlade koji ne nalaze svoj put do radnih mesta u oflajn svetu?

Šta vi mislite?

Centar za istraživanje javnih politika

Centar za istraživanje javnih politika

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) je nevladina organizacija istraživačkog usmerenja (think tank), osnovana 2010. godine koja se bavi se ispitivanjem efekata javnih politika u domenu bezbednosti i socio-ekonomskog statusa građana. Cilj CENTRA je da svojim aktivnostima utiče na poboljšanje primene, ili na promenu tih politika.



  1. VUk (Reply) on Monday 18, 2017

    Cena rada jeste ponižavajuća, pogotovo za nekoga ko je četiri ili pet godina istrajao u studiranju. Ali je na naeki način bolje da ovi akademski građani rade za 200 evra sedeći za kompjuterom nego da rade za iste pare stojeći 8 sati, noseći pelene u firmama koje subvencioniše džava. Najbolja opcija je naravno da odu u inostranstvo, gde će opet biti građani drugog reda, ali će bar za isti posao dobijati više novca.