Foto: Liceulice

Foto: Liceulice

Piše: Bojana Ivanov Ljubomirova

Da vam se predstavim.

Zovem se Bojana Ivanov Ljubomirova i bolujem od shizoafektivne psihoze.

To je jedna vrsta shizofrenije koja istovremeno obuhvata velike promene raspoloženja – od teške depresije, do žestoke euforije, kada je teško kontrolisati osećanja i postupke, kao što je, na primer, potrošiti za jedan dan sav novac za hranu za više dana – i shizofrene simptome kao što su sumanute ideje, halucinacije vizuelne i akustične.

Da kažem nešto o sebi.

Imala sam jako težak život. Odmalena roditelji su mi se svađali, kasnije i razveli, doživela sam silovanje u devetoj godini života, u školi su me maltretirali jer sam bila siromašna. Sve šta su druga deca imala, ja nikada nisam mogla imati. Zvali su me pogrdnim imenima, tukli, i zbog toga sam uvek imala kompleks niže vrednosti. Bila sam željna ljubavi i svaki dan sam plakala. U mojoj 15. godini imala sam prve halucinacije, videla sam grozne demone, čudovišta sa iskeženim zubima i slično. Žalila sam se roditeljima ali oni su mislili da je to jer sam samo napeta, i nisu ozbiljno shvatili. Ne osuđujem ih zbog toga. Prvi put sam otišla kod psihijatra kada sam upisala fakultet, pejzažnu arhitekturu koji nisam završila zbog bolesti.

Od svoje 20. godine se lečim, a sada mi je četrdeset dve. Prva hospitalizacija je bila 1996. godine u dnevnoj bolnici u Palmotićevoj, a 2001. godine sam prvi put bila na zatvorenom odeljenju. I od tada sam hospitalizovana dvadesetak puta do sada, ali od 2015. godine u klinici Laza Lazarević. Doživela sam golgotu – velike doze jakih lekova, vikanje na mene što samo tiho plačem, vezivanje za krevet, a uz sve to i boravak u krajnje nehumanim uslovima, izgladnjivanje – hrana je bila grozna, porcije male. Onda je jedne godine usledio moj težak pokušaj suicida, kada sam popila šest kutija lekova i bila u komi tri dana, a zatim prinudna hospitalizacija. Kada sam se probudila iz kome, lekari su mi rekli da sam mogla ili umreti ili ostati biljka do kraja života. Shvatila sam da to što sam preživela bez posledica je Božija milost.

Foto: Liceulice

Foto: Liceulice

Od tada sam našla novi smisao života i okrenula se veri. Čim sam izašla iz bolnice, otišla sam u crkvu Svete Petke i ispovedila se za taj težak greh. Od tada redovno idem u crkvu, na liturgiju, ispovedam se, pričešćujem se, imam i svog duhovnika. Počela sam novi život, da se družim sa ljudima, da čitam lepe knjige, da se bavim radom u udruženju korisnika psihijatrijskih usluga Duša. Mi smo udruženje koje je osnovalo nas nekoliko pacijenata 2009. godine. Sada udruženje Duša ima puno članova. Borimo se za naša prava, za bolje uslove lečenja, bolja primanja, radimo na tome da se smanji diskriminacija prema nama. Moram dodati i to da su me od, navodno, prijatelja svi ostavili, ali to više nije ni bitno jer sam u bolnici i u udruženju našla prave prijatelje. A našla sam i ljubav svog zivota, mog nevenčanog supruga sa kojim delim sve, i dobro i zlo, sa kojim se odlično razumem, imamo ista interesovanja, oboje volimo da čitamo i imamo zajedničke prijatelje.

I sada, posle svega, moj život ne bih menjala ni za šta, jer je ispunjen, lep i vredan, a to je nešto šta bih poželela svima koji su prošli ono što sam i ja. I apelujem na sve – život je dragocen i vredi živeti, ali naravno treba se i boriti!

liceulice

liceulice

Organizacija Liceulice od 2010. godine realizuje praktične programe direktne podrške marginalizovanim grupama, sa ciljem njihove veće ekonomske i socijalne uključenosti. Program se realizuje kroz više aktivnosti, a najvidljivija od njih je izdavanje magazina Liceulice i njegova distribucija kroz našu mrežu prodavaca (socijalno ugrožene i marginalizovane osobe), koji zarađuju 50 procenata od svakog prodatog primerka, dok se ostatak sredstava koristi za štampanje novih primeraka i realizaciju programa podrške za naše korisnike. U proteklom periodu uspeli smo da obezbedimo posao i zaradu, psiho-socijalnu i ekonomsku podršku za više od 400 pojedinaca. Distributivna mreža se konstantno širi, a trenutno broji oko 120 prodavaca, koji prodaju približno 10.000 primeraka magazina po broju, u Beogradu i Novom Sadu. Ljude suočene sa siromaštvom i socijalnom isključenošću, koji nemaju pristupa klasičnom tržištu rada, Liceulice uključuje u mrežu prodavaca nudeći im šansu da rade , da zarade i steknu korisna znanja, veštine i motivaciju za „nov početak“. Više informacija o radu ove organizacije možete saznati na www.liceulice.org, a na ovom mestu vam predstavljamo priče i iskustva naših heroina i heroja ulice.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?