U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRAD

Piše: Nemanja Milovanović

Naslov bloga možda neće ispuniti očekivanja nekoga ko se nada tekstu o malom riđem mačetu koje pohitrelo juri za crvenom tačkicom lasera, međutim, kovanica „mala crvena tačka“ (eng. Little Red Dot) je zapravo jedan od nadimaka koji ostrvo/grad/država Singapur već godinama unazad ponosno nosi. Zašto ponosno? Pa, iako fizički (geografski) mali, Singapur se za svega 50-ak godina postojanja kao države (a ukupno 200 godina celokupne istorije) izgradio u ekonomskog džina jugoistočne Azije i sveta generalno. Danas je Singapur jedna od ključnih tačaka za razvoj celog regiona, finansijski i trgovinski centar, a samim tim i nezaobilazna stanica i most svetskih kompanija koje žele da posluju u Aziji, i obratno. Ukoliko ste nekada čuli za „četiri azijska tigra“ – Singapur je jedan od njih, a ukoliko niste – obavezno istražite! Novog znanja nikada nije na odmet.

Kako ja tamo?

U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRADOvo nije bilo klasično putovanje, već pravi „pohod“, jer smo u Singapur došli da bismo se takmičili na najprestižnijem azijskom univerzitetskom takmičenju u rešavanju studija slučaja, koje organizuje Nacionalni univerzitet u Singapuru. Zajedno sa mnom su u timu su bili studenti treće i četvrte godine osnovnih studija na Fakultetu organizacionih nauka – Mila Marjanović, Rastko Damnjanović i Đorđe Marjanović, a sa nama je na takmičenju bio i naš mentor Ema Nešković, saradnik u nastavi na katedri za marketing. Na takmičenju smo se zajedno sa studentima 16 prestižnih svetskih univerziteta iz Australije, Novog Zelanda, SAD, Hong Konga, Tajlanda, Kanade i Singapura takmičili u rešavanju studije slučaja jedne velike singapurske korporacije.

Koncept “Case study” takmičenja na kojima se rešavaju poslovne studije slučaja jeste da studenti u okviru svojih timova za ograničeno vreme (obično manje i od 24h) osmisle rešenje realnog problema koji zadaje kompanija, a zatim ga prezentuju i brane pred stručnim žirijem. Kompanija, kao ni problem koji ona zadaje, nisu unapred poznati, već se saznaju neposredno pred početak rešavanja. Problem se može ticati bilo čega, od primene inovativnih tehnologija do održivog poslovanja, rasta, pozicioniranja na tržištu, itd.

Case Study Club je studentski menadžment konsalting klub na Fakultetu organizacionih nauka i, kao što ime samog kluba govori, primarno se bavi primenom „kejs metodologije“ u rešavanju problema kompanija. Klub je nastao 2013. godine kao inicijativa prof. dr Vesne Damnjanović, koja i danas posvećeno radi sa timovima studenata tokom priprema za takmičenja svetskog ranga. Ono što je bitno napomenuti, jeste da ovakva takmičenja nisu otvorena za sve, već se na takmičenje odlazi isključivo po pozivu. Poziv za takmičenja se dobija na osnovu ostvarenih rezultata, a u tom smislu „Case Study Club“ koji jedini na Univerzitetu u Beogradu beleži zapažene rezultate duže od 10 godina, ima priliku da na takmičenjima tog ranga učestvuje.

U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRADOsim toga što ste student Fakulteta organizacionih nauka i član Case Study Club-a, da biste bili u prilici da predstavljate svoju državu, univerzitet i fakultet na takmičenju, morate da posedujete neophodna znanja iz biznisa, ali i veštine kako biste uspešno savladali sve zadatke koji se nađu pred vama. Naše pripreme kreću već prvog dana kada postanemo članovi kluba. Međutim, kada dokažete da ste spremni da učestvujete na nekom od takmičenja svetskog ranga, tada pripreme kreću još intenzivnije. Za ovo takmičenje u Singapuru timske pripreme su trajale 3 meseca, što podrazumeva različite individualne, kao i timske treninge, i povrh svega zahteva veći deo slobodnog vremena. Otprilike isto kao i da se takmičarski bavite nekim sportom. Na kraju celog puta, imate 15 minuta tokom prezentacije rešenja da zasijate i pokažete sve što ste do tad kao tim naučili, a procenu o tome da li ste bili najbolji doneće stručni žiri, u čijem sastavu se nalaze ljudi koji imaju 10+ godina iskustva bavljenja onime što je zadatak same studije slučaja.

Naš pohod je ovog puta, sa tog aspekta konačnog cilja ili osvajanja medalje, kako bismo u klubu često rekli, bio neuspešan, jer nismo uspeli da za tih 15 minuta ubedimo članove žirija da je naše rešenje bolje od rešenja ostalih timova. Međutim, iz svakog iskustva treba izvući korisne pouke. Pre svega, imali smo priliku da budemo među najboljim studentima svetskih univerziteta koji se nalaze u prvih 50 na Šangajskoj listi, odakle smo videli da svojim trudom i zalaganjem možemo nadomestiti trenutnu poziciju srpskog visokog obrazovanja u svetu. Drugo, razvijali smo rešenje za veliku korporaciju Singapore Power, čiji menadžeri su slušali srpske studente i validirali njihove ideje za bolju liberalizaciju tržišta električne energije. A i lično ću se ja ovoga puta potruditi da 15 minuta vašeg vremena iskoristim na najbolji način, i prenesem neke od najzanimljivijih iskustava sa ovog putovanja.

Zbornik čudnih singapurskih kazni

U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRADRazlog iz kojeg Singapur češće dospeva u naše i svetske medije se krije u još jednom njegovom nadimku – A Fine City, što na engleskom jeziku ima dvosmisleno značenje. Singapur je ujedno i „fin grad“, ali i „grad kazni“. Kazne postoje za najrazličitije prekršaje, a informativne table o tome koliko vas potencijalno može koštati „igranje protiv pravila“ se nalaze svuda. Uvođenje drastičnih mera je ipak sa jedne strane opravdano, jer je, verujem, pomoglo Singapuru da brzo uspostavi vrednosti uređene metropole među stanovništvom kako bi ispratile ubrzani razvoj grada. U tome i jesu uspeli, jer danas Singapurci veoma ozbiljno shvataju i poštuju pravila, te će vas, ukoliko primete da radite nešto što nije u skladu sa njima, brzo i opomenuti.

Međutim, neka od tih pravila su nama nepojmljiva. Na primer, stvar bez koje verujem da mnogi od nas ne mogu zamisliti svoju svakodnevnicu je zapravo zabranjena u Singapuru. Koliko god banalno zvučalo, zamislite da nigde u Srbiji ne možete da kupite žvake! Da, žvake su zabranjene! To jest, zabranjeno je uvoziti i prodavati žvake. Međutim, ukoliko ih ponesete sa sobom, možete ih slobodno konzumirati. Jedino je potrebno voditi računa da ta žvaka na kraju svoje mesto nađe u kanti, jer je Singapur jako čist grad i njegovi stanovnici žele da tako i ostane. Bacanje bilo kog papirića, žvake, ili bilo kog drugog predmeta na mesta koja nisu predviđena za odlaganje otpada može da vas košta i do 2.000 dolara za prvi prekršaj. Ovaj iznos se drastično povećava svakim narednim prestupom.

Možda meni „najzanimljiviji prekršaj“ iako za njega ne postoji novčana kazna – nošenje Durijana u metrou. Pre svega, durijan je voće koje je karakteristično za jugoistočnu Aziju, otprilike kao što bi se svako sa Balkana izjasnio o jabuci ili šljivi. Veličine je jedne manje lubenice, ima tvrde bodlje po kori i raste u krošnji drveta – savršena kombinacija za potencijalno smrtonosni incident prilikom pada sa drveta. Ali nije to razlog zbog koga je zabranjeno nositi durijan u metrou! Iako nosi nadimak „kralj voća“, neki se baš i ne bi složili sa time. Naime, nadimak je navodno dobio zbog svoje teksture finog pudinga i ukusa kombinacije različitog voća koji je toliko jedinstven da ne postoji nešto slično njemu. Ozloglašenost durijana leži u nadražaju drugog čula – mirisa. Zapravo, neki bi rekli da ovo voće „miriše“ kao kanta za otpatke, a drugi bi ga poistovetili sa opojnošću truleži. Mi smo se usudili da ga probamo i nismo bili oduševljeni, a verujem da nisu ni Singapurci kada ga neko ima u kesi u metrou.

Ah, ta hrana

U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRADNakon slikovitog opisa avanture sa durijanom, fer bi bilo pomenuti ostala gastronomska zadovoljstva. Kako bih vas motivisao da čitate dalje, moram priznati da je durijan zapravo jedina stvar koju sam probao, a koja mi se nije dopala. Verujem da neki očekuju priču o skakavcima, slepim miševima ili nekom trećem neidentifikovanom letećem objektu na tanjiru, ali moram da vas razočaram –  ili ja nisam dovoljno istraživao ili takve hrane tamo stvarno nema. U svakom slučaju – azijska „klopa“ je strava!!!

Meni je, kao ljubitelju ljute hrane i začina, generalno prijalo da iz pozicije kada u Srbiji zatražim nešto ljuto dobijem ljutinu ranga bilo kog komercijalnog „ljutog kečapa“, dođem u situaciju da se pomalo uplašim kada pitam: „Da li može da bude ljuta porcija?“. Nekim članovima mog tima je sa druge strane to teško palo, te su nakon bezbroj neuspelih pokušaja komunikacije činjenice da ne podnose ljutinu hrane bivali razočarani, a i sami ljuti (ironija). Međutim, našlo se tu nešto za svakoga – a najviše voća! Možda najzanimljivija stvar kada otputujete toliko daleko jeste da primetite razlike u kupovini svakodnevnih namernica. Vidite u supermarketima ananas koji košta otprilike kao kilogram krompira u Srbiji, a kruške, grožđe, šljive i jabuke zamenite sa mangom, kokosom, zmijskim voćem i rambutanom. Sve toliko različito, a opet interesantno i povrh svega izuzetno ukusno.

U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRADNajveće gastronomsko oduševljenje u Singapuru su mi svakako bili Hawker centri. Zamislite da u Srbiji postoji koncept tržnog centra u kome je svaka tezga specijalizovana za spremanje jednog ili dva kuvana jela. Recimo, sa leve strane je čika koji sprema podvarak i svadbarski kupus, do njega teta koja sprema punjene paprike i sarme, a prekoputa njih drugi čika koji pravi tri vrste gulaša. Odlučite se šta vam se u tom trenutku jede, uzmete hranu i sednete za neki od slobodnih stolova između tezgi. Pri tom, cene porcija se kreću od 50 do 300 dinara, a vama mesečna plata bar 50.000 dinara  – pa zamisli veselja! A najbolje od svega, u bilo kom delu grada da se nađete, sigurno se jedan takav tržni centar nalazi na najviše 20 minuta pešaka. Sada sve što ste pročitali stavite u kontekst jedne azijske zemlje koja je kao Švajcarska u Evropi, učetvorostručite standard i dobićete jedan Hawker centar u kome prosečan Singapurac jede 3-5 obroka nedeljno – jer ko ima vremena da kuva kad je pritom ukusno i sveže kao kada se sprema kod kuće?

U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRADČak moram da priznam da sam i po prvi put uvideo koliko je zapravo srpska hrana teška, jer iako su nama bile smešne količine pirinča koje konzumiraju, njihovi obroci su obilni, dobro začinjeni, imaju ljutinu, a sa druge strane balansirani i lagani, te je teško da se čovek oseti omamljeno nakon ručka – pa čak i po nehumano visokoj vlažnosti singapurskog vazduha.

Nacionalno jelo Singapura je takozvana „Piletina bez koske sa pirinčem“, međutim teško je reći da je to autohtono singapursko jelo. Kompletni identitet nacije nastao je na stubovima 3 kulture koje su najviše prisutne – kineske, malajske i indijske. Tako je i sa nacionalnom kuhinjom, te i samo „nacionalno jelo“ dolazi iz južnih pokrajina Kine. Što nas i dovodi do sledeće važne tačke vezane za Singapur.

Sinergija različitih kultura i kulturološki šok

U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRADZvanični jezik Singapura je engleski, međutim „u narodu“ se koristi verzija engleskog koja se decenijama stapala sa jezicima svih kultura prisutnih u Singapuru – „singljiski“, ili kako bi ga na engleskom jeziku nazvali „Singlish“. Vlada u Singapuru se godinama bori da potpuno iskoreni ovaj kolokvijalni oblik jer se na njega gleda otprilike isto kao u Srbiji na južnjački govor. Međutim, po mišljenju mnogih lingvista, a i mom laičkom, taj narodski oblik govora je možda jedino potpuno autohtono singapursko obeležje koje postoji trenutno, i treba prestati sa njegovom diskriminacijom. Već sam rekao da je Singapur kulturološki izgrađen na stubovima tri kulture – kineske, malajske i indijske, ipak potrebno je spomenuti i na koji način se država potrudila da stvori određenu sinergiju između njih. Većinsko stanovništvo je kinesko, što u startu govori da potencijalno postoji nesklad u odnosu većine prema manjinama. To se ogleda i u raspodeli poslova, gde je češće videti Malajca ili Indijca kako rade manje plaćen posao u odnosu na Kineze, ali država ulaže napore da se taj jaz smanji. Ono što me je oduševilo jeste način na koji u Singapuru nastaju naselja. Skoro 90% stanovništa Singapura živi u socijalnim stanovima u smislu da država planski gradi zgradu za čije stanove se kasnije konkuriše. Za jednu zgradu se prethodno odrede kvote, odnosno procenat kineskih, malajskih i indijskih porodica koje će se u nju useliti. U jednoj zgradi takođe mogu istovremeno živeti i izuzetno bogate porodice, a i jedna prosečna porodica iz srednje klase. To znači da prilikom biranja stana, ne možete znati ko će vam biti komšija, a isto tako ni ne birate određeni kvart, jer znate da je u svakom manje-više ista raspodela. To izuzetno doprinosi ravnomernom razvoju grada, i smanjenju jaza koji može u nekontrolisanim uslovima da nastane.

U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRADOno što je bio kulturološki šok, jeste sam mentalitet i odnos Singapuraca prema novcu i radu. Da li biste mi verovali kada bih vam rekao da moj vršnjak u Singapuru ima isplaniran životni put za narednih najmanje 5 godina? Ukoliko je planirao da na leto 2021. godine putuje u Sjedninjene Američke Države, već sada ima plan štednje novca za to putovanje, datume kada treba da rezerviše kartu i smeštaj i datum do kada treba da napravi plan putovanja. On u bilo kom trenutku zna tačno u dolar gde je i koliko novca potrošio prethodne godine i vodi ozbiljnu evidenciju o tome, a zna i koliko novca sme da potroši na izlazak večeras kako ne bi ugrozio svoje planove i budžet. Sa druge strane, od malena im je duboko u svest usađeno da je neophodno da se neprestano radi, i da jedino svojim zalaganjem i radom mogu sebi da obezbede „mesto pod zvezdama“.

***

Ovo je samo deo impresija sa ovog putovanja, ali se nadam da sam opravdao vreme koje ste posvetili čitanju ovog teksta. Moj iskreni savet svima je da neprestano tragaju za prilikama, i kada se one ukažu – da se nikako ne ispuštaju! Ima mnogo stvari koje su ostale nedorečene, a ja vam iskreno želim da odete i iskusite ih sami, pa meni prenesete svoje utiske!

 


 

U pohod na “malu crvenu tačku”: SINGA PURA – LAVLJI GRADNemanja Milovanović je student završne godine osnovnih studija na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu na smeru Informacioni sistemi i tehnologije. Trenutno je Potpredsednik za Informacione Tehnologije u Case Study Club-u, studentskom menadžment konsalting klubu na fakultetu. Završio je Gimnaziju “Svetozar Marković” u Nišu, u specijalizovanom odeljenju za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku. Tokom gimnazijskih dana učestvovao je u mnogim programima Dostignuća mladih u Srbiji. Čak dva puta je sa svojim učeničkim kompanijama pobedio na nacionalnom takmičenju, te predstavljao Srbiju u Rumuniji 2012. godine kao direktor kompanije Candela, a u Estoniji kao mentor kompanije BookzMatter. Iza sebe ima godinu dana radnog iskustva u jednoj od BIG4 konsultantsko-revizorskih kompanija.

Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia

Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia

Organizacija "Dostignuća mladih u Srbiji" (Junior Achievement Serbia) već 10 godina sprovodi obrazovne programe iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti u osnovnim i srednjim školama širom Srbije i jedna je od 123 nacionalne organizacije u okviru globalne mreže "Junior Achievement Worldwide" koja postoji od 1919. godine. U okviru sprovođenja programa, tokom čitave godine organizuju se takmičenja, sajmovi i konkursi, koji pružaju mogućnost učenicima da kroz praksu neguju preduzetnički duh.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?