Pitanja za intervju sa Marijom Rodić, predstavnicom Udruženja „Satibara“, pripremili su članovi literarne sekcije OŠ ,,Dr Dragan Hercog” u Beogradu na redovnom radnom sastanku sa svojom nastavnicom Ivanom Kovačević. (O radu sekcije može se pročitati u članku „Literarna sekcija”. Zbornik sekcije može se prelistati putem ovog linka.)

Udruženje „Satibara“ završilo je šestomesečni projekat inkluzivnih filmskih radionica za mlade pod nazivom „Moj krupni plan“. Kratki filmovi učesnika radionica prikazani su na 8. MikroFAF-u (festivalu kratkog nezavisnog i „uradi sam“ filma) u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.

Udruženje „Satibara“ osnovano je 2009. godine od strane pretežno filmskih umetnika koji dele strast prema filmu kao sredstvu umetničkog i društvenog artikulisanja. Ciljevi Udruženja „Satibara” su: afirmacija filmske kulture i filmskih sloboda, kao i neotuđivog prava na filmsko stvaralaštvo svakog ljudskog bića nezavisno od boje kože, pola, seksualnog opredeljenja, stručne spreme ili filmskog ukusa; edukacija kroz festivale, seminare i radionice u cilju podizanja svesti o značaju umetnosti za razvoj zdravog društva; povezivanje profesionalnih umetnika i amatera, edukacija o filmu i borba protiv predrasuda kroz umetnost.

Najznačajniji projekti „Satibare“ su filmska produkcija, organizacija MikroFAF festivala, a posebno su posvećeni socijalnom uključivanju mladih iz ranjivih grupa kroz filmske radionice.

Moj krupni plan

Kako ste došli na ideju da osmislite projekat „Moj krupni plan“?

Organizujući već osam godina filmski festival MikroFAF gde su u fokusu mladi ljudi i „uradi sam“ umetnici, primetili smo da se u digitalnom dobu mladi najčešće izražavaju kroz audio-vizuelnu formu. To je duh našeg vremena, i prenošenje značajnih društvenih poruka kroz filmsku umetnost je nešto što kroz adekvatno usmerenje i edukaciju može mnogo da doprinese zdravijem društvu.

Kog uzrasta su ciljne grupe kojima se bavite?

Odlučili smo da se bavimo ranjivim grupama u tinejdžerskom dobu, jer je to najosetljiviji period odrastanja i veoma je važno u tom momentu biti podržan, prepoznat i podstaknut da se i tvoj glas čuje. Adolescenti iz osetljivih društvenih grupa retko imaju priliku da se aktivno uključe u produkciju filmske umetnosti i sarađuju sa profesionalcima, a to je često i zbog predrasuda koje opšta populacija ima prema mogućnosti saradnje sa njima, kao i zbog njihove nepoverljivosti koja je posledica neprihvatanja na koja nailaze.

Moj krupni plan

Kako se projekat odvijao? Ko su bili realizatori i čiju ste podršku imali?

Projekat je realizovan zahvaljujući donaciji Fondacije „Trag“ u okviru projekta „Aktivne zajednice”. Projekat smo realizovali u partnerstvu sa Centrom za socijalno preventivne aktivnosti „Grig“, a podršku nam je pružio i Filmski centar Srbije. Sarađivali smo i sa Kinotekom, Beldocs festivalom, Akademskim filmskim centrom Doma kulture Studentski Grad, MKC Kombinat i mnogim pojedincima.

Formirali smo grupu od petnaestak učesnika od petnaest do osamanest godina i jednom nedeljno imali trosatne radionice u Grigu. Učesnici potiču iz različitih društvenih grupa, uz to da je jedan manji procenat njih iz tzv. opšte populacije. Ova raznovrsnost je ono što je nama naročito važno, jer su mladi skloni da se drže svojih „krugova“, što je često sputavajuće.

Pored praktičnog učenja o filmu, dvaput mesečno smo posećivali bioskope i ustanove kulture i tako ih uključili i kao publiku, a nadamo se i motivisali druge organizacije da nastave praksu besplatnog umetničkog sadržaja za mlade, socijalno ugrožene i sve one koji možda nemaju sredstava da plaćaju umetničke programe.

U okviru projekta snimljena su dva filma. Ko su bili glumci i ostali učesnici? Koji je cilj snimanja filmova?

U okviru projekta osmišljene su radionice. Ove radionice vodili su stručnjaci iz filmske umetnosti, režiseri, dramaturzi, kao i psiholog koji je pomogao jačanju dinamike grupe. Pored učenja o filmskom jeziku kroz snimanja i kratke vežbe, cilj je bio da snimimo na kraju kratke filmove tako što su učesnici dobili svu slobodu u procesu izrade filma, a mi smo im pružili neophodnu podršku i mentorstvo. Ključna namera u snimanju filmova nam je bila da učesnici, koristeći film kao sredstvo komunikacije, artikulišu poteškoće i smetnje sa kojima se suočavaju u okruženju, što smatramo važnim pri prevenciji nasilja i razvoju tolerancije, izražavanju sopstvenih potreba i osnaživanju ličnih kapaciteta.

Voditelji radionica su bili Mihajlo Jevtić, Miloš Tomić, Ivan Velisavljević, Aleksandar Gubaš i Marija Rodić.

Moj krupni plan

Kako se zovu filmovi koje ste snimili u okviru radionica? Koja je ideja filmova? Gde se filmovi mogu pogledati?

Početne ideje za filmove potekle su iz okruženja u kojem učesnici odrastaju. Radili smo na artikulisanju njihovih odnosa sa drugima, kao i uticajima koje oni na njih ostavljaju, iz čega su se razvile ideje za kratki film „Matija”. Učesnici radionica su takođe predstavili svoje talente i veštine, iz čega se razvila ideja za kratki stop-trik film „Čarobno brdo”.

Koliko dugo je trajao projekat? Kakav uticaj na mlade ima ovaj projekat? Da li ste uočili promene?

Tokom šestomesečnog druženja i učenja, mladi su imali priliku da prevaziđu nepoverenje ili nedostatak samopouzdanja koje im je često bila prirodna reakcija na okruženje, kao i da prepoznaju svoje potencijale i kreativno ih primene u okviru projektnih aktivnosti. Naravno da je na početku bilo međusobnog otpora među pripadnicima različitih grupa, ali tokom angažovanja na zajedničkim kreativnim ciljevima, prestali su da razmišljaju o prvim utiscima, naučenim predrasudama i strahu od greške ili odbacivanja. Svi su imali jednak tretman, što je veoma važno za buduće životne situacije koje ih neminovno čekaju. Takođe, bilo je bitno istrajati u zadacima, poštovati tuđe mišljenje prilikom zajedničkog donošenja odluka, ali se i zauzeti za sebe.

Ono što je bilo korisno za nas kao mentore jeste spoznaja koliko ima mladih, talentovanih ljudi koji imaju šta da poruče ovom društvu, koji su kreativni i hrabri. Autentičnost, duh i životna snaga koje su ispoljili su nas inspirisali na nove ideje.

Da li to znači da planirate nastavak projekta? Kakve planove imate u narednom periodu?

Ovo je bio na neki način pilot projekat, koji svakako planiramo da nastavimo. Nezvanične radionice se i dalje volonterski održavaju u „Grigu“, i svake nedelje nam se priključuju novi učesnici, motivisani utiscima koje su čuli od svojih vršnjaka. Otvorenost i međusobna podrška koja je važna u procesu stvaranja filma je nešto što je veoma korisno svima, a naročito mladima koji su često bili oslonjeni samo na sebe. Sada smo svi tim, tako da će „Satibara“, predavači, „Grig“ i učesnici radionica zajedno raditi na tome da se projekat nastavi i da još više utiče na destigmatizaciju mladih bez roditeljeskog staranja, iz samohranih porodica, pripadnika LGBT populacije, siromašnih, u sukobu sa zakonom, sa poteškoćama u socijalizaciji i učenju, pripadnika etničkih manjina itd.

Kliknite da pogledate filmove:

Važne adrese:

Moj krupni plan

Ivana Kovačević

Ivana Kovačević

Ivana Kovačević je diplomirala školske 2004/2005. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a master studije je završila školske 2009/2010. na istom fakultetu. Profesor je srpskog jezika u Osnovnoj školi ,,Dr Dragan Hercog“ u Beogradu, voditelj je obuka, učesnik na projektima za ravnopravno uključivanje učenika u obrazovni proces, administrator obrazovnih sajtova, platformi itd. Ivana se posebno interesuje za oblasti IKT, inkluzije i upotrebe motivacionih igara u nastavi srpskog jezika sa učenicima sa razvojnim smetnjama.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?