Dečak uz maminu pomoć donira sredstva u kutiju za doniranje.

Dečak uz maminu pomoć donira sredstva u kutiju za doniranje.

Moglo je biti i fandejzing FT. filantropija. Jer jedno ne ide bez drugog. Filantropija je davanje za opšte dobro, a fandrejzing prikupljanje sredstava, koje se može definisati i kao “primenjena filantropija“. Vama treba novac koji biste upotrebili za aktivnosti svoje organizacije, neko želi da vam taj novac donira. Kako sve možete da donirate u Srbiji?

Možete da čekate red u pošti ili banci, ili, u zavisnosti od banke, uplatite ga elektronski. Tek ponekoj većoj ili poznatijoj organizaciji možete sredstva da uplatite online, što bi rekli „klikom na adekvatno dugme“. Možete da pošaljete SMS, mada bi to trebalo uraditi više puta, ne samo kada vidite spot na televiziji, jer organizacije koje su uspele da obezbede SMS broj, možda baš i nemaju sredstava da plate snimanje i emitovanje spota (a to vam je, neretko, skup sport). Možete da pronađete kutiju za doniranje i spustite koji dinar. Možete da… Možete, zapravo,mnogo toga, ali će vaša volja da budete filantop voditi bitku sa nedostatkom mehanizama za doniranje.

Ne postoji zakonska prepreka da više organizacija koristi opciju online doniranja, ili da vam banka odobri da se sa vašeg računa, svaki put kada primite neka sredstva, određeni iznos odvoji za nekoga kome želite da pomognete. Ali se do toga teško stiže… Svi znaju da je moguće, ali još nije „zaživelo“. Organizacije civilnog društva radije koriste tradicionalne donatore, preskačući moguće izvore sredstava u svojoj neposrednoj okolini. Ko sve ne zazire od onih koji zvone na vrata, šalju pisma, organizuju ulične akcije, pišu i-mejlove, prodaju rukotvorine? A kada ste sve te ljude poslednji put zaista saslušali? Kada ste na njih reagovali kao što reagujete na informaciju da se u vašim omiljenim prodavnicama priprema rasporodaja? I to pred zatvaranje!

Znate, nema nezavisnog civilnog sektora bez nezavisnih izvora finansiranja. Nema održivih organizacija koje smišljaju sve one sjajne akcije kojima se radujemo – čišćenja, bitke za bebe, prikupljanje novca za operaciju koja će spasiti život, sigurne kuće i banke humanog mleka, bez našeg učešća, bez pokojeg našeg dinara.

Fandrejzing je u redu. Zaista. To je samo pozitivna demonstracija umeća da nekome objasnite zašto vam treba novac, a vama, sa druge strane, pomaže da ostanete povezani sa svetom u kome živite. Da doprinosite promeni svog neposrednog okruženja.

U tom smislu ovaj tekst je upućen onima koji mogu da promene okuženje u kome se sredstva prikupljaju za neprofitne inicijative. Onima koji mogu da rade na povećanju mehanizama za davanje – bankama, mobilnim operaterima, agencijama za posredovanje u prikupljanju sredstava (ako takvih ima,hm), državi. Takođe govori i o značaju prikupljanja sredstava iz neposrednog okruženja. Da čujete više o tome kako dva sela udruže snage kako bi otvorili Internet centar, molim obratite se Milanu Stojiljkoviću, ovde prisutnom blogeru, koji je skroman naspram činjenice da je bio deo tima koji je sredstva prikupljao od vrata do vrata. Energija koja je potrebna da se iznova objasni kako nesebično pokušavate da pomognete svojim komšijama, mora biti velika i imati svoj izvor napajanja. Caka je u tome. U izvorima motivacije. U podršci, razumevanju, u želji da delite.

Ima malo posvećenih koji na mesečnom nivou izdvajaju novac i traži prilike za doniranje. Bilo bi nas više kada ne bismo mislili da svi samo žele da nas prevare i uzmu nam novac. Jer, ako je tačno da svi polazimo od sebe kada procenjujemo, šta to onda govori o nama samima?

Ksenija Graovac

Ksenija Graovac

Ksenija Graovac je posvećena razvoju filantropije u Srbiji. Takođe se bavi kulturom i kulturnom diplomatijom. Kada joj treba predah, uređuje knjige.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?