Šta je zlostavljanje starijih?U poslednjih nekoliko godina u svetu, ali i u Srbiji, počelo je da se mnogo češće i otvorenije govori o diskriminaciji i zlostavljanju starijih osoba. Javnost ali i profesionalci, istraživači i sami stariji, mnogo više su upoznati sa ovim problemom i to zapravo više nije i ne treba da bude samo privatna stvar. Neke od razvijenijih zemalja, shvatajući da se radi o velikom javnozdravstvenom i društvenom problemu, počele su da prave akcione planove i da donose zakone koji će štititi starije žene i muškarce od diskriminacije i zlostavljanja, ali takođe da donose oštrije kaznene mere za nasilnike i da razvijaju usluge i servise podrške prilagođene potrebama osobe koja je preživela nasilje.

Paukova mreža sistema

Prevencija zlostavljanja starijihUprkos svim ovim činjenicama, diskriminacija i zlostavljanje starijih i dalje ostaje globalno najmanje istražen oblik nasilja, a prijavljeni slučajevi i dalje predstavljaju vrh ledenog brega. Starije osobe često i kada prijave zlostavljanje bivaju suočene sa paukovom mrežom sistema: kome prvo da se obrate, da li su službe povezane, da li će osoba zadužena za zaštitu imati strpljenja da ih sasluša, da li će je adekvatno informisati? Koliko se puta svima nama desilo da idemo od jedne do druge institucije dok ne rešimo neki od svojih problema, jer često postoji izvestan šum u informacijama koji otežava razumevanje postojećih procedura? A kada ste žrtva nasilja, kada ste uplašeni za svoj život, kada se stidite i osećate se žigosano od društva, a sa druge strane smogli ste snage da prijavite nasilje, tada ulaz u sistem MORA da bude jedan, informacije JASNE, a pomoć EFIKASNA i PRAVOVREMENA. Ne sme se desiti da vam kažu: zovite policiju, pa sada idite do lekara, pa se vratite kod nas, pa sada idite u Centar za socijalni rad i donesite potvrdu, pa onda ponovo idite u policiju, pa imate pravo na besplatnu pravnu pomoć, ali za to vam treba neka druga potvrda, pa vas ponovo vrate, jer niste uzeli neku treću potvrdu koju vam nisu ni spomenuli. Pa obratite se organizaciji civilnog društva i oni imaju neku pomoć, a vi ste UPLAŠENI često i ZBUNJENI. Ovaj i ovakav scenario samo još više stigmatizuje žrtvu, povećava njenu ranjivost, i dovodi do toga da se osoba oseća nezaštićeno i da je prepuštena sama sebi. Možda su ovi prethodno napisani redovi izvesno karikiranje, ali to se zaista dešava. Zato moramo biti svesni da svako od nas pojedinačno ili kroz organizacije u kojima radimo ima neku ulogu u prevenciji diskriminacije i zlostavljanja, ali svakako dužnost je države da kroz institucije sistema i kroz zakone zaštiti svoje građane, da im obezbedi dostojanstven i BEZBEDAN ŽIVOT, posebno kada su ranjivi, nezaštićeni i mnogo slabiji od nasilnika.

Kako podići svest – civilno društvo?

Organizacije civilnog društva već dugi niz godina lobiraju za novu Konvenciju o ljudskim pravima starijih osoba. Svesni činjenice da postojeći mehanizmi zaštite ljudskih prava ne uspevaju adekvatno da zaštite i promovišu ljudska prava starijih osoba, Crveni krst Srbije i mreža HumanaS iz tog razloga pokušavaju da podignu svest javnosti o tome zašto je Konvencija potrebna i kako će ona unaprediti živote starijih muškaraca i žena. Konvencija bi omogućila da se zabrane svi oblici diskriminacije starijih osoba, obezbedila bi sveobuhvatni i sistematičniji okvir za zaštitu ljudskih prava u starosti, artikulisala bi na koji način se svako pojedinačno ljudsko pravo odnosi na nas u starosti i omogućila bi bolje praćenje, implementaciju i definisanje odgovornosti.

world_elder_abuse_awareness_dayJedan od naših uspeha u zagovaranju je i to što smo se od samog početka uključili u obeležavanje 15. juna, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima, i to što to obeležavanje ovog datuma nije više samo obaveza civilnog, već i javnog sektora. Takođe, ovaj datum nije usmeren samo na Beograd, tako da smo ovde prevazišli “beogradizaciju”, on se obeležava i u malim sredinama kao što su Boljevac ili Kosjerić. U borbi protiv nasilja značajno je i to što i novinari RTS, TV Prve i drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom nose ljubičastu mašnicu kao izraz borbe protiv nasilja nad starijima. Ovaj datum je uvršten i u kalendar redovnih aktivnosti Crvenog krsta Srbije.

Ove godine na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima imala sam tu čast i privilegiju da se uključim u globalno obeležavanje, pa sam tom prilikom dala video-izjavu koja je bila deo zvaničnog sastanka 16. juna u Njujorku u Ujedinjenim nacijama. Tema moje izjave bila je “Prepoznajmo i zaustavimo finansijsko zloupotrebu starijih, kao oblika kršenja ljudskih prava”.

U svojoj izjavi istakla sam pre svega da je u Srbiji, kao i u drugim državama vidljivo da finansijske poteškoće u društvu koje izazivaju između ostalog povećanu nezaposlenost mladih, ujedno povećavaju i rizik od finansijskog zlostavljanja starijih osoba. Ovo se ne odnosi samo na države koje prolaze kroz tranziciju, ovo se može videti u svakoj od zemalja koje se nalaze u finansijskoj krizi – posebno u periodu posle 2008. godine.

Po zvaničnim podacima, sa visokom stopom nezaposlenosti u Srbiji raste učešće penzionera u prihodima domaćinstava. U srpskom društvu postoji određeni nivo očekivanja od starijih u pogledu izdržavanja svojih porodica, dece i unučadi, od starijih se očekuje da posvete svoje vreme porodici, ali u nekim slučajevima da na raspolaganje stave i svoje prihode, što može da ih spreči u ispunjavanju sopstvenih materijalnih potreba. Ovo stvara kulturu žrtvovanja kod starijih i ujedno objašnjava relativno nizak nivo prepoznavanja i prijavljivanja finansijskog zlostavljanja starijih u Srbiji.

Nataša Todorović, Crveni krst Srbije

Nataša Todorović, Crveni krst Srbije

Crveni krst Srbije i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti su uz podršku UNFPA 2015. godine sproveli istraživanje koje se bavilo zlostavljanjem starijih. Istraživanje „Dobro čuvana porodična tajna: zlostavljanje starijih“, u kome je telefonom razgovarano sa 800 starijih osoba bavilo se svim formama zlostavljanja starijih i pokazalo da je polovina starijih koji su doživeli neku formu zlostavljanja bila pogođena finansijskim zlostavljanjem.

13,5 procenata ispitanika reklo je da nema potpunu kontrolu nad sopstvenim finansijama. U isto vreme, 54% je reklo da svoje finansije koristi da bi pomoglo druge članove domaćinstva. Mnoge starije osobe ovo ne doživljavaju kao finansijsko zlostavljanje. Neki od njih rezonuju „Ja sam stara, meni novac više i nije potreban, drugima je potrebniji.“

U ispitivanju rađenom krajem 2016. godine 98.7% ispitanika koji su izjavili da im neko uzima novac bez njihovog znanja ili pristanka nije želelo da odgovori na pitanje ko je ta osoba ili osobe. Među onima koji jesu odgovorili najčešći odgovor bio je „član porodice“.

Treba posebno istaći da su starije žene u većem riziku da budu meta finansijskog zlostavljanja. Udovice, razvedene ili neudate žene su u posebno visokom riziku. Žene kojima umre suprug često su pod pritiskom od strane svoje dece ili rođaka da se odreknu svog dela nasledstva, a što ih čini ekonomski zavisnim. Ovo je naročito prisutno u patrijarhalnim zajednicama i porodicama u ruralnim krajevima.

Pitanje finansijskog zlostavljanja starijih je veoma ozbiljan problem kako na ličnom tako i na nivou čitavog društva. Masovno se ne prepoznaje i zbog toga retko prijavljuje. Deo problema je i to da je ono povezano sa predrasudama i ejdžizmom, a te predrasude su internalizovane i od strane samih starijih osoba. Finansijsko zlostavljanje krši osnovna ljudska prava starijih, a situaciju pogoršava činjenica da stariji često nisu informisani o svojim pravima. Čak i kada znaju šta su njihova garantovana prava, pristup tim pravima je često tako složen da sve podseća na paukovu mrežu.

Mi smo duboko uvereni da civilno društvo treba da odigra važnu ulogu u suzbijanju finansijskog zlostavljanja starijih. Kako u zagovaranju za bolji zakonodavni okvir, da bi se ovaj složeni fenomen bolje razumeo i opisao, tako i u obezbeđivanju pravilnog sprovođenja postojećih zakona. Na kraju ali ne i najmanje važna je uloga civilnog društva u podizanju svesti o ovom fenomenu kod starijih osoba ali i donosilaca odluka kao i čitavog društva.

Pogledajte kompletnu izjavu:

Kako podići svest – starije osobe?

Ključni segment u zaštiti i prevenciji diskriminacije i zlostavljanja su same starije osobe i njihov doprinos zalaganjima za ljudska prava starijih i dostojanstven i bezbedan život u starosti. Ovde moram da istaknem da svoj entuzijazam i rad na ovom pitanju dugujem pre svega starijim osobama volonterima Crvenog krsta. Šta su oni uradili? Lista je duga počev od lokalnog nivoa, ali je duga ako samo pogledamo globalni deo i samo ukoliko posmatramo jedan događaj, osmi sastanak Otvorene radne grupe za starenje koji se održao od 5. do 7. juna 2017. godine u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Na ovom sastanku HelpAge International predstavio je izveštaj pod nazivom “Imaju ista prava” (Entitled to the Same Rights). Radi se o podacima o diskriminaciji i nasilju nad starijim ženama koji su prikupljeni tokom fokus grupa sa 250 žena iz 19 zemalja. Među njima je bilo 35 žena iz Srbije (Savski Venac, Velika Plana i Kragujevac) i one su jasno podvukle da je diskriminacija starijih žena prisutna u svim sferama života i od strane različitih ljudi, ali su istakle posebno tešku situaciju starijih žena sa sela. Po rečima starijih žena, nasilje i diskriminacija posebno pogađa starije nepismene i siromašne žene, kao i teško bolesne, jer su one osuđene na milost i nemilost bližnjih. Ove žene su po njihovim rečima obespravljene i ne veruju da će im biti bolje, često gube samopouzdanje, postaju depresivne i većina se miri sa situacijom. Vrlo često su to žene koje su trpele kontinuirano nasilje čitavog života.

One smatraju da ovim ženama treba pomoći tako što ćemo ih edukovati da nasilje treba prijaviti i da to nije nešto čega se treba stideti; obezbediti im SOS telefon gde će sa njima razgovarati starije žene, što bi predstavljalo i neku vrstu psihosocijalne podrške, obezbediti im besplatnu pravnu pomoć, ali i finansijsku pomoć; “Prvo i osnovno obezbediti strogo kažnajvanje nasilnika (zatvorsko i finansijsko)”;  unaprediti zakone i propise, unaprediti protokole, obavezne provere i nadzor funkcionisanja ustanova. Ne manje značajno organizovati kontinuirane edukacije svih, ali i najosnovnije osigurati umrežen rad svih nadležnih institucija, tako da starija osoba dobije “anđela čuvara” koji je vodi kroz sistem.

Miroslava Matić na sastanku u Njujorku

Miroslava Matić na sastanku u Njujorku

Drugi važan doprinos starijih volontera Crvenog krsta Srbije je učestvovanje na samom sastanku. Miroslava Matić iz Kragujevca ove godine je zahvaljujući podršci HelpAge International i UNFPA učestvovala na sastanku u Njujorku i time dala svoj doprinos da se glas starijih žena čuje. Ističući da starije žene imaju ista prava i da poštovanje tih prava mora da se obezbedi u praksi, jer za starije žene ravnopravnost znači puno učestvovanje starijih žena u svim aspektima života, posebno je značajno obezbediti ravnopravnost pred zakonom i ravnopravnost u praksi. Činjenica je da vlade treba da budu odgovorne i da usvoje, revidiraju i unaprede zakonski okvir koji sprečavaju direktnu i indirektnu diskriminaciju i nasilje nad starijima osobama, ali i obezbede efiksanu primenu već postojećih zakona. Vlade treba da imaju strožije kazne za počinioce, ali pored efikasne kaznene politike potreban je i rad sa počiniocima nasilja kroz različite oblike savetodavnog psihoterapijskog rada kako bi se efikasnije prevenirali ponovljeni sličajevi zlostavljanja.

miroslava_matic_002Potrebna su i tela koja će se baviti zaštitom ljudskih prava starijih, kao i da mehanizmi zaštite ljudskih prava starijih budu efikasniji i da se vode činjenicom zaštite u svakom pogledu i time omoguće da se stariji jave za pomoć bez straha od mogućih posledica.

Na kraju potrebno je značajno ažurniji odgovor pravosudnog sistema, pošto malo ko će se odlučiti da ulazi u dug susdski spor izlažući se dodatnom riziku od zlostavljanja.

I, svakako, potrebno je promeniti sliku o starenju i starijim osobama. Samo pomislite da je 815 starijih volontera Crvenog krsta Srbije u prvih šest meseci 2017. godine poklonilo 27.293 volonterskih sati pa se zapitajte koliki je njihov doprinos u porodici ili u drugim oblastima! Oni su aktivni, poseduju znanja i veštine, ali i otvoreni za učenje.

Iskoristimo taj potencijal za razvoj!

Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?