Milan Srdić (27) jezikom generacije predočava zašto je važno da se u saobraćaju bude odgovoran

Milan Srdić (27) jezikom generacije predočava zašto je važno da se u saobraćaju bude odgovoran

Po odluci žirija, nagradu „Youth heroes” Exit fondacije i kompanije NIS u kategoriji društvenog aktivizma dobili su Nišlija Jovan Milić, zbog nesebičnog pomaganja siromašnima, i Milan Srdić iz Novog Sada, koji srednjoškolcima na pragu punoletstva govori iz vlastitog iskustva kako u saobraćaju najmanji trenutak nepažnje puno košta.

Jovan i Milan se nisu poznavali do maja ove godine. Jovan Milić (24) je student Mašinskog fakulteta u Nišu. Do sada je njegovo ime izgovoreno više od 30 puta kada su proglašavani dobitnici različitih priznanja, uključujući i ona za koje je potrebna dugogodišnja karijera, poput Svetosavske ili nagrade grada Niša „11. januar“.

Milan Srdić (27) je, na čuđenje roditelja, u trenu odlučio da se iz rodnog Zrenjanina preseli u Novi Sad. Završio je smer Bezbednost u saobraćaju na Fakultetu tehničkih nauka. Radi u struci i jedini uslov koji je predočio na razgovoru za posao bio je da mu dozvole da odsustvuje dva puta mesečno sa posla, jer govori srednjoškolcima o bezbednosti u saobraćaju na tribinama „Još uvek vozim”. Sa još četvoro kolega, Milan tinejdžerima govori o vlastitom iskustvu – kako mu je nakon saobraćajne nesreće promenjen život. Udes na motociklu koji je vozio bez kacige, iako nije bio kriv, doživeo je u 18. godini i od tada je u invalidskim kolicima.

Milan i Jovan su po odluci žirija ovogodišnje nagrade „Youth heroes” Exit fondacije i kompanije NIS ovenčani priznanjem u kategoriji društvenog aktivizma. Jovan je prvonagrađen zbog nesebičnog pomaganja siromašnima, a Milan za angažman da što većem broju dečaka i devojčica na pragu punoletstva predoči kako u saobraćaju i najmanji trenutak nepažnje može puno da košta.

Mladi Nišlija Jovan još kao osnovac počeo je da prikuplja pomoć za siromašne.

– Glad koju sam viđao na ulicama je bila glavni motivator. Kada se vozite gradskim prevozom, kada hodate ulicama, vidite glad u očima ljudi, vidite da nemaju i onda se nameću dva izbora. Prvi je da sve to posmatrate ili da zasučete rukave. Odlučio sam se za drugo. Dosadilo mi je da gledam ljude kako se muče i osnovao sam humanitarni portal „Nađi Raula”, koji je posvećen Raulu Valenbergu, humanisti iz vremena Drugog svetskog rata, priča Jovan.

Do sada je pomoć isporučena na više stotina adresa, ne samo u Srbiji već i u zemljama u okruženju. Priznaje da mu je najteže kada se isporučuje donacija:

Jovan Milić (24) priznaje da je sama isporuka donacije najteži deo

Jovan Milić (24) priznaje da je sama isporuka donacije najteži deo

– Ima potresnih situacija. Na primer, dođete u nečiju kuću i ta porodica nema čime da vas ponudi, pa idu do komšinice da pozajme kafu, iskren je Jovan koji osim što je altruista ima i druge talente. Kao srednjoškolac bio je deo učeničkog tima koji je osmislio neobičan bumerang na takmičenju iz robotike. Iako ima tek 24 godine, osvojio je više od 30 različitih nagrada. Pored pomenutog priznanja iz srednje škole, najdraža mu je nagrada Grada Niša „11. januar”, koja mu je uručena kada je imao samo 14 godina.

Milanu je priznanje „Youth heroes” prvo, mada je kao nekadašnji fudbaler, a danas paraatletičar u bacačkim disciplinama, donosio u dom sportska odličja. Poziv da bude „govornik”, tačnije da iskreno prenese kako mu se život promenio u nekoliko sekundi, dobio je iz Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije. Oni su inicijatori tribina „Još uvek vozim“ čiji je cilj da što većem broju mladih u Srbiji njihovi vršnjaci i osobe koje su u tom uzrastu preživele udes govore kako takva situacija može da se spreči.

Tako se Milan, od septembra 2015. godine, najmanje dva puta mesečno nađe u amfiteatru, pred stotinak srednjoškolaca i priča im svoju priču.

– Prvu tribinu sam održao u Novom Sadu, u Tehničkoj školi. Nisam imao tremu. Jednostavno, pristupio sam srednjoškolcima kao da sam jedan od njih, kao njihov malo stariji drug. Rekao sam im da ono što se nama desilo ne mora i njima. Nije došlo mojom krivicom do nesreće, ali taj trenutak je bio dovoljan da više nikada ne igram fudbal, kaže Milan i dodaje da ni on ni drugi govornici ne primenjuju profesorski pristup.

– Mi im ne kažemo: ovo ne smete, niti ono. U njihovim godinama mnoge ponese adrenalin i ne razmišljaju. Znamo da će većina njih na rođendanu kod druga da pije alkohol, ali zato im onda kažemo: tada nemoj da sedneš da voziš.

Posle nesreće, Milanu je pomogao sportski duh – trenira bacanje kugle i koplja i želja mu je da 2018. godine učestvuje na Evropskom takmičenju u Berlinu

Posle nesreće, Milanu je pomogao sportski duh – trenira bacanje kugle i koplja i želja mu je da 2018. godine učestvuje na Evropskom takmičenju u Berlinu

Milan je do sada govorio u Šidu, Paraćinu, Šapcu, Bačkoj Palanci, Obrenovcu… Otkriva da ga direktori i nastavnici često upozoravaju da će teško držati pažnju tako velikom broju maturanata i „trećaka“. Međutim, čak i ako bude smeha na početku izlaganja, do sada nije bilo tribine na kojoj đaci nisu sa puno ozbiljnosti i bez žamora dočekali njen kraj.

Posle lečenja u Rusiji Milan je doneo odluku da završi fakultet. Pohvaljuje upravu visokoškolske ustanove koja je čitav sprat prilagodila kako bi on nesmetano pratio predavanja. Dom je delio sa cimerom i nije tražio nikakve dodatne uslove.

Raspoložen je da podeli svoje iskustvo i sa drugim budućim studentima koji koriste kolica. Međutim, uglavnom ga zovu porodice za savet o lečenju. Osim posla, intenzivno trenira, ne uskraćuje sebi izlaske sa društvom i devojkom, niti letovanje, mada ističe da do Zakintosa ne bi stigao da nije bilo njegovih drugova. Otkriva i da nikada nije imao uzora kome se divio i sebe ne svrstava u tu kategoriju „nadljudi“.

– Eto, za Jovana nisam čuo do ove nagrade, a tako je sjajan momak i radi fantastične stvari u Nišu! Nažalost, u našim medijima ovakve priče ne stižu na red od nekih glupih sadržaja, pomalo je i ogorčen Milan.

Mladi sugrađanin na koga su sve Nišlije ponosne – Jovan studira na Mašinskom fakultetu i ne želi da ode iz Srbije

Mladi sugrađanin na koga su sve Nišlije ponosne – Jovan studira na Mašinskom fakultetu i ne želi da ode iz Srbije

Jovan, sa druge strane, otkriva da se oduvek ugledao na Kailaša Satijartija, dobitnika Nobelove nagrade za mir, koji se već decenijama bori za obrazovanje dece u Indiji. Po završetku fakulteta planira da ostane u Srbiji i naljuti se kad čuje da neko već sada želi da ode. Za vršnjake koji često upotrebljavaju glagol „smoriti se” ima poruku:

– Opet se vraćamo na ona dva puta. Svako ima pravo izbora: da sedi i ćuti ili da radi i da se bori. Smaranje je najgora izmišljotina modernog doba. Ne mogu da se smaraju nikada, niti bilo šta može da ih smara. I takvi mladi ljudi, a u manjini su, trebalo bi da se promene.

Nagrada „Youth heroes” dodeljuje se drugu godinu zaredom, u četiri kategorije: obrazovanje/nauka, preduzetništvo/kreativne industrije, kultura/umetnost i društveni aktivizam, u cilju izvlačenja mladih heroja iz anonimnosti kako bi postali inspiracija, ponos i uzor čitavim generacijama. Ove godine je izabrano njih 17 u konkurenciji od preko 200 kandidata.

Više uspešnih priča potražite na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Švajcarska Konfederacija pruža podršku Vladi Republike Srbije da unapredi proces socijalne inkluzije u Republici Srbiji, u periodu od 2009. do 2021. godine, kroz projekat “Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji”. Više o Timu: socijalnoukljucivanje.gov.rs



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?