učionicaPiše: Aleksandra Petrović

Često su me u školi druga deca zadirkivala i ponašala se prema meni drugačije. Ja, kao i svako drugo dete nisam mogla da razumem zašto neki moji vršnjaci misle da je to što je moja boja kože drugačija od njihove dobar razlog da veruju da sam samim tim i manje vredna.

Mislim da nikad neću moći da zaboravim početak petog razreda. Razdvojili su odeljenje u koje sam išla i pomešali nas sa učenicima iz drugih odeljenja. Bilo je mnogo dece koju sam tek tada u školi videla prvi put. Iako je za mene sve to bilo prilično stresno, želela sam da verujem da ću se sa svima dobro uklopiti. Međutim, nije tako bilo.

U mom novom odeljenju bio je jedan dečak čije ime ne želim da spominjem, iako ga dobro pamtim. Od prvog dana se ponašao loše prema meni. Kasnije sam shvatila da se tako ponašao samo prema deci romske nacionalnosti.

Na času nemačkog jezika je sedeo iza mene. Čupao me je za kosu, gađao papirićima, govorio da je on bolji od mene. Nisam razumela zašto mi to govori.  On je imao veoma loše ocene i nije mi bilo jasno na osnovu čega se upoređuje sa mnom i zašto veruje da je bolji od mene. Svaki put bi me gurnuo na malom odmoru ili bi mi pocepao svesku. Plašila sam ga se, ali sam se smejala da drugi ne bi primetili koliko mi je teško.

Na jednom malom odmoru me je sapleo. Srećom, dočekala sam se na ruke i nisam se povredila, ali njegove reči dok sam ustajala su me povredile i uvek ću ih se sećati: “Opasna si Ciganko! Nisi pala, a mislio sam da nema šanse da ne padneš!“ Osetila sam bes. Okrenula sam se ka njemu i u želji da mu dokažem da nisam slaba, lupila sam ga po glavi, a onda sam počela da trčim ka zbornici da nađem razrednu. Bila sam uplašena. Čula sam ga dok trčim kako viče: „Videćeš za ovo Ciganko mala!“

Razredna je poznavala od ranije moju porodicu, jer je predavala i mom starijem bratu. Zato sam osetila sigurnost da mogu da joj se obratim za pomoć. Sve sam joj ispričala.

bullyingRazredna je došla na čas i oštro ga je opomenula da ako nastavi tako da se ponaša da će mu smanjiti ocenu iz vladanja. Rekla mu je da ustane i da mi se izvini pred celim razredom. U sećanju mi je da je on dugo ćutao. Nije delovao kao da se stidi, nego kao da mu je teško da mi kaže izvini! Okrenuo se prema meni i besno mi rekao unoseći mi se u lice: „Ciganka si i ja tebi moram da se izvinim? Zašto tebi?!“ Razredna je povisila ton i rekla pred svima da će mu istog časa smanjiti ocenu iz vladanja, ukoliko se odmah ne izvini za sve što mi je radio! Iako je tišina trajala samo par minuta, meni je bilo jako neprijatno. Rekao mi je: „Izvini Saška“. Mislim da je tada prvi put rekao moje ime, a ne reč Ciganka. Osetila sam olakšanje zbog ostalih drugara iz odeljenja.

Nakon toga, nisam imala problema sa njim. Znao je da zadirkuje drugu decu, ali mene više nije smeo. Ipak, pošto sam znala kako je biti u toj poziciji govorila sam mu da pazi šta kome govori, jer neće svi da mu prećute.

Moja razredna je uvek bila protiv takvog ponašanja. Nastojala je svaki put da reaguje. Bilo joj je važno da poštujemo jedni druge i da se slažemo. Danas kada čujem priče neke druge romske dece iz škola, shvatam koliko je važno da nastavnici, a posebno razredne starešine uvek reaguju u ovakvim situacijama.

Zahvalna sam mojoj razrednoj što mi je pomogla da se osećam dobro u školi i što se trudila da nas vaspitava da budemo dobri ljudi. Za mene je to jedna od najvažnijih lekcija iz škole.

***

Aleksandra PetrovićAleksandra Petrović je završila Srednju školu za negu lepote. Kao srednjoškolka počela je da se bavi plesom i repovanjem u GRUBB (Gipsy Roma Urban Balkan Beats) sa grupom mladih Roma i Romkinja, išla je na turneje širom sveta.

Aleksandra je svoje prvo istraživačko iskustvo stekla tokom učešća na projektu „Reclaming Adolescence Project“ Centra za interaktivnu pedagogiju.

Ona svojom pričom želi da ukaže na vršnjačko nasilje koje se dešava deci koja su različita po bilo kom osnovu i na diskriminaciju od strane vršnjaka. Takođe, daje značaja nastavnici koja ju je odbranila i šalje poruku svim nastavnicima u školama da je deci koja trpe različite oblike diskriminacije najpotrebnija njihova podrška i razumevanje.

CIP Centar

CIP Centar

CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP Centar) je udruženje osnovano 1998. godine radi ostvarivanja ciljeva u oblasti obrazovanja. Misija CIP Centra je da osnaživanjem dece, mladih i odraslih, podizanjem profesionalnih kapaciteta stručnjaka, zastupanjem demokratskih vrednosti i povezivanjem pojedinaca i organizacija za zajedničko delovanje, unapređuje uslove za život dece i mladih u Srbiji. Ove priče nastale su u okviru aktivnosti „Živa biblioteka“ koja je realizovana u okviru projekta „Mreža prijatelja inkluzivnog obrazovanja“ koji sprovodi CIP Centar u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo Srbije.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?