ljudska_prava_danilo_curcicJedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju svi koji se bave ljudskim pravima jeste – kako ih merimo, odnosno kako znamo da li je došlo do napretka ili urušavanja standarda ljudskih prava. Tu su indikatori, statistike, analize i procene i razni drugi instrumenti. Da li je to dovoljno?

Šta je sa budžetima, da li nam analiza budžeta, poreske politike i odluka koje se donose u ekonomskoj sferi mogu pomoći u merenju poštovanja ljudskih prava? Naravno da mogu!

Do svetske ekonomske krize i uvođenja mera štednje koje su nakon krize uvedene u brojnim zemljama kako u Evropi, tako i u drugim delovima sveta, ekonomska politika nije bila u fokusu debata o ljudskim pravima. Prema nekim teoretičarima, nije prejaka tvrdnja da živimo u eri mera štednje i da će ove mere uticati sve više i više na ostvarivanje ljudskih prava. Međunarodna organizacija rada je 2015. godine prognozirala da će „sveukupno, štednja pogoditi više od dve trećine svih zemalja u periodu od 2016. do 2020. godine“ kao i da će do 2020. godine mere štednje pogoditi preko 6 milijardi ljudi, ili približno 80% svetske populacije. Zbog čega onda ne obraćamo više pažnje na mere ekonomske politike koje utiču na smanjenje dostignutog nivoa ljudskih prava, zbog čega budžetska politika nije u centru diskusija koje se vode o poštovanju ljudskih prava?

Nije teško zaključiti da su mere ekonomske politike pre svega značajne za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava. Ova prava koja su se dugo smatrala programskim ciljevima i pravima koja nisu utuživa. Generalno govoreći, bila su posmatrana kao siromašni dalji rođak građanskih i političkih prava. Međutim, svetska ekonomska kriza i već pomenute mere štednje postavile su ekonomska i socijalna prava u mnogim zemljama u centar debate o ljudskim pravima. Odluke o podizanju stopa direktnih poreza, smanjenju budžetskih davanja za obrazovanje ili zdravstvenu zaštitu direktno pogađaju veliki broj građana i vrlo lako mogu da se podvedu pod pojam retrogradnih mera koje su načelno zabranjene Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima – ključnim dokumentom koji nam svima garantuje ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava.

Naravno, gorepomenute odluke znatno teže pogađaju građane koji žive od socijalnih davanja koji imaju malu ili nikakvu sigurnost da će moći da obezbede osnovnu egzistenciju sebi i članovima svog domaćinstva.

Odmah po izbijanju svetske ekonomske krize, 2009. godine, tadašnja Komesarka UN za ljudska prava u svom izveštaju navela je da budžeti, kao instrumenti koji određuju do koje granice i na šta države troše novac, imaju posebno važno mesto u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava. S druge strane, slične poruke mogle su se čuti i u regionalnim telima kojima je u mandatu zaštita ljudskih prava. Tako je Savet Evrope u svom dokumentu o obezbeđivanju ljudskih prava u vreme ekonomske krize naveo da bi države članice trebalo da sprovedu sistemske procene uticaja koji na ekonomska i socijalna prava imaju budžetske politike.

Situacija je jasna. Standardi koji se primenjuju u oblasti ekonomskih i socijalnih prava, pre svega oni koji proističu iz Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima garantuju nam da se čak i u vreme kada se države suočavaju sa ozbiljnim izazovima vezanim za obezbeđivanje resursa koji su neophodni za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava (zbog procesa prilagođavanja, recesije ili drugih faktora), ugrožene grupe stanovništva mogu i moraju biti zaštićene.

Kako se ove obaveze mogu ostvariti? Pre svega time što će ekonomske i druge politike koje se tiču prihoda i rashoda u državnoj kasi i načina na koji se budžet troši biti takve da će u centar postaviti ljudska prava. Iako se čini da je to preveliki zahtev, nije nemoguć. Za postizanje usklađenosti ekonomske politike i ljudskih prava neophodno je pre svega promeniti perspektivu iz koje gledamo na ekonomiju ali i aktivnije uključivanje svih onih koji nisu ekonomisti u donošenje odluka koje su po sebi ekonomske prirode. Što pre shvatimo da ekonomska politika i ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava (ali i drugih ljudskih prava) nisu dva odvojena sveta već dva kruga koja se u mnogo ćemu preklapaju, brže ćemo doći do ovog rezultata.

U tom cilju, pored promene perspektive i demokratizacije procesa donošenja budžetskih odluka (kroz participativno budžetiranje, veću transparentnost odlučivanja, konsultovanje budžetskih korisnika o odlukama koje se donose, unapređenje procesa postavljanja prioriteta i slično), neophodno je i otpočeti sa budžetskom analizom ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji. Budžetska analiza prava može poslužiti kao vrlo efikasan instrument merenja ekonomskih i socijalnih prava, i u tom smislu značajno uticati na unapređenje poštovanja ljudskih prava.

U mnogim zemljama koje su pogođene svetskom ekonomskom krizom, uvođenje ekonomskih i socijalnih prava u dojučerašnji zabran rezervisan isključivo za ekonomiste doveo je u nekim slučajevima do sudskih revizija ovih politika i njihovih kasnijih izmena.

Ekonomska i socijalna prava snažan su instrument za borbu protiv rastuće nejednakosti. Ta borba vodi se na mnogim frontovima i nije rezervisana isključivo za zakone i javne politike koje se bave opštim ili pojedinačnim aspektima značajnim za najsiromašnije i one koji su najviše obespravljeni u društvu. Što pre shvatimo da je budžetska politika, shvaćena u najširem mogućem smislu značajan prostor koji je do sad bio rezervisan isključivo za strogo ekonomske odluke koje najčešće ne uzimaju u obzir garancije ljudskih prava, veće su šanse da unapredimo ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava i smanjimo nejednakosti.

Zato – budžete u ruke.

Danilo Ćurčić

Danilo Ćurčić

Danilo Ćurčić rođen je 1986. godine u Beogradu, gde je i završio osnovne studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kasnije se stručno usavršavao u Velikoj Britaniji, gde je na Univerzitetu u Eseksu završio master studije iz oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Tokom studiranja iz radoznalosti se upisao na jedan kurs tokom kog se prvi put upoznao sa problemima Roma, izbeglica i interno raseljenih lica i od tad ne odustaje od bavljenja ljudskim pravima. Oblasti interesovanja - ekonomska i socijalna prava, pravo na adekvatno stanovanje, antidiskriminacija i pristup pravdi. Nada se da će u budućnosti imati manje posla kao pravnik koji se bavi ljudskim pravima i više vremena za vožnju bicikla.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?