Četvoročlana porodica Moračanin je raseljena 1999. godine iz Kosovske Vitine. Ostavivši kompletnu imovinu (još im ništa nije vraćeno u posed) nastanili su se u Velikoj Župi na imanju Bogićevog dede po ocu. U domaćinstvu sa Bogićem (25) žive i otac Zoran (54), majka Živka (52) i sestra Milica (23).

Poseduju 2,4 ha zemljišta na kome imaju zasađeno raznovrsno voće (šljiva, jabuka, kruška, trešnja, višnja, dunja, oskoruša, orah, malina, kupina, jagoda, aronija, ogrozd, ribizla), ali i brojne vrste lekovitog bilja (nana, kamilica, matičnjak, lavanda, žalfija, majčina dušica, majora i dr.), i sve to u malim količinama. Takođe gaje papriku, paradajz i drugo povrće za sopstvene potrebe, ali ga i prerađuju i prodaju kao ajvar i ostalu zimnicu.

Ideja im je da od malog proizvođača sušenog voća, lekovitog bilja i gotovih proizvoda od povrća, prerastu u većeg, samozapošljavajući tako celu porodicu, a kasnije i ljude iz okruženja.

Prema biznis planu koji je Bogić uradio, krajnji cilj je izgradnja objekta površine 160 m2 u kome bi se sušilo i prerađivalo voće, bilje i povrće sa njihovog imanja, a kasnije bi i otkupljivali rod i od drugih i finalizirali u gotov proizvod.

Prepoznavši ideju kao dobru, Fondacija “Ana i Vlade Divac” im je odobrila grant u vidu građevinskog materijala za startni objekat veličine cca 30 m2, koji bi oni kasnije proširivali kako proizvodnja bude rasla. Udeo porodice Moračanin će biti kroz ugradnju materijala, plaćanje radne snage za zidanje i slično, a takođe bi trebalo da nabave i malu sušaru za voće i povrće, pakericu i seckalicu za čaj.

Porodica Moračanin je dobila grant u vrednosti od 179.853,00 dinara i  izuzetno je zadovoljna, jer joj u ovom trenutku predstavlja baš „vetar u leđa“. Svi članovi ove porodice su visokoobrazovani, imaju jasan cilj i ostvaruju ga kroz male, srednje ili  veće korake. Do kraja godine bi trebalo i da registruju samostalnu zanatsku radnju, kojoj su već dali i ime – „MORAČANKA“.

Piše: Bogić Moračanin (25), poljoprivrednik iz Velike Župe, Prijepolje

Objekat u izgradnji za koji je Fondacija "Ana i Vlade Divac" donirala građevinski materijal

Objekat u izgradnji za koji je Fondacija “Ana i Vlade Divac” donirala građevinski materijal

Moje ime je Bogić Moračanin i ja sam ponosni član nekada šestočlane porodice. Sada nas, na našu veliku radost, ima mnogo više. Iako više ne živimo svi zajedno, još uvek smo jako vezani jedni za druge. Još uvek zavisimo od uzajamne podrške, a svaki individualni uspeh doživljavamo kao veliku pobedu cele porodice. Trenutno, sa roditeljima i mlađom sestrom živim u porodičnoj kući u Prijepolju, na imanju koje smo nasledili od babe i dede. Danas sebe vidim kao talentovanog, obrazovanog i posvećenog mladića. Čvrsto verujem u svoje sposobnosti jer su one rezultat moje odluke i životnih izbora. Međutim, neke odluke jednostavno budemo primorani da donesemo, iako to istinski ne želimo. Jedna od takvih odluka bila je i odlazak iz našeg porodičnog doma na Kosovu. Sećate se one ’99. godine i vremena NATO agresije? Tada su moji roditelji doneli jedini mogući izbor kako bi nas zaštitili.  Bila je to teška odluka jer smo iza sebe ostavljali život koji smo voleli i gradili godinama. Nažalost, nismo bili jedini koji su doneli odluku da ostave sve i odsele se. Ovo je bio prvi veliki šamar koji me je trgnuo iz bajkovitog detinjstva u vrlo ružnu, nametnutu realnost.

Potpisivanje ugovora o dodeli granta između Bogića Moračanina i Fondacije "Ana i Vlade Divac"

Potpisivanje ugovora o dodeli granta između Bogića Moračanina i Fondacije “Ana i Vlade Divac”

Naš odlazak sa Kosova, osim toliko silno priželjkivane slobode, doneo nam je i prelepo, veliko imanje prepuno zelenila i raznovrsnog voća. Iako prvih desetak godina pamtim kao vreme velikih odricanja, požrtvovanja, povremeno i oskudice, moram da priznam da je život ponovo počinjao da bude lep. Zahvaljujući velikom trudu i predanom radu mojih roditelja, imanje je postalo naša „barka spasa”.  Najveći deo hrane uzgajali smo na plodnom imanju. Sećam se da smo uvek imali pun podrum najukusnije zimnice koju smo sami spremali. Kasnije, kako smo odrastali, troškovi školovanja su vrtoglavo rasli i pred nama se našao novi izazov. Ali, pogađate i sami, imanje nam je i ovoga puta priskočilo u pomoć. Za par godina uspeli smo da obnovimo veliki deo starog voćnjaka, sagradili plastenike i već imali mali malinjak koji se pokazao kao vrlo dobra ideja. I tako smo, na veliku radost mojih roditelja, moje dve sestre, brat i ja uspeli da od osnovnih škola stignemo do fakulteta i uspešno ih završimo. Iako je zarada bila mala, bila je ključna za naš opstanak. Ali ideja je bila odlična. To je ono što smo naposletku svi zaključili. A kako smo vremenom postajali svesniji svojih sposobnosti, rasla je i želja za uspehom. Zašto ne bismo otišli korak dalje i pokrenuli biznis na plodnom imanju? Ukratko rečeno, nismo imali početni kapital.

Bogić Moračanin sa svojom porodicom

Bogić Moračanin sa svojom porodicom

Još uvek smo bili u teškoj finansijskoj situaciji i biznis ideja je godinama ležala na papiru i čekala. Po svemu sudeći, čekala je Nadu, divnu gospođu koja zastupa Fondaciju “Ana i Vlade Divac”. Kada smo sasvim slučajno naleteli na konkurs, odlučili smo da se prijavimo, i bili smo sumnjičavi. A onda, nakon kraćeg perioda, javili su nam da se naša ideja razmatra, a kasnije i da smo dobitnici sredstava fondacije Divac. Tada se zaista sve promenilo. Kada je gospođa Nada stigla kod nas, susreli smo se sa velikim razumevanjem i podrškom – upravo onim što nam je bilo najpotrebnije. Zahvaljujući građevinskom materijalu koji smo dobili započeli smo izgradnju jednog dela objekta koji će služiti kao ostava za sirovine i gotove proizvode sa našeg imanja. Naša ideja je da pokrenemo mini pogon za proizvodnju zimnice i sušenje voća, povrća i lekovitog bilja. Ali to nije sve. Kada sam se ubrzo nakon ove donacije prijavio kod još jedne organizacije, činjenica da fondacija Divac stoji iza naše ideje i da nam je pružila nesebičnu pomoć izazvala je oduševljenje i na tom konkursu i doprinela njihovoj veri u uspeh našeg biznisa. Zato su odlučili da nam pomognu i odobre sredstva za veći deo opreme koja će nam biti potrebna. Sada kada imamo dovoljno veliku ostavu, planiramo da povećamo proizvodnju povrća. Uveliko proširujemo zasade šljiva, višnji, kupina i malina. Recepti su spremni i čekaju priliku da se dokažu, baš kao i cela moja porodica.

Iako sam na samom početku i daleko od prave definicije biznismena, osećam se uspešno. Činjenica je da postoje podjednake šanse da uspem kao i da ne uspem. Ali, sada mi sve deluje moguće, ostvarivo. Nakon mnogo godina borbe, usuđujem se da kažem – i krive slike o životu, zaista počinjem da verujem u nesebičnost i dobrotu ljudi. Hvala Fondaciji “Ana i Vlade Divac” na prilici koju nam je pružila.

Poljoprivreda – Šansa za mlade

Poljoprivreda – Šansa za mlade

Fondacija "Ana i Vlade Divac" osnovana je 2007. godine sa ciljem zbrinjavavanja i ekonomskog osnaživanja izbeglih i raseljenih lica. U isto vreme, Fondacija je snažno posvećena unapređenju položaja dece i mladih kroz stvaranje uslova za njihovo zdravo odrastanje i razvoj kao unapređenju položaja i ekonomskom osnaživanju samohranih roditelja, mladih i svih drugih osetljivih društvenih grupa. Kroz razvoj filantropije i brojne humanitarne i razvojne projekte, Fondacija teži da podstakne solidarnost i duh zajedništva u društvu u Srbiji.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?