Kliknite da pročitate prvi deo intervjua sa Goranom Ćurgus.

(2. deo)

Gorana Ćurgus je harfistkinja koja živi i radi u Beogradu. Zaposlena je u Narodnom pozorištu. Ona je mama dva dečaka, supruga, ćerka, tetka, sestra, prijateljica… Ljubitelj je životinja, a posebno mačaka. Takođe, ponosni je član Muzičko opersko teatarske organizacije MOTO čiji  je moto da umetnost treba da pripada svakome!

  • Recite nam nešto o Muzičko opersko teatarskoj organizaciji MOTO.

Moja prijateljica i koleginica Nataša Jović Trivić, mecosopran, inače prvakinja Opere Narodnog pozorišta, došla je na ideju da pokrene Muzičko opersko teatarsku organizaciju MOTO, okupivši nas nekoliko istomišljenika, entuzijasta-profesionalaca, mahom zaposlenih u Narodnom pozorištu. Svi smo mi, na neki način, tokom naših karijera bili društveno angažovani i zajedno učestvovali u humanitarnim akcijama. Takođe, svi smo delili nezadovoljstvo položaja umetnika u Srbiji. Tako smo rešili da udružimo naše snage u promociji i afirmaciji umetnosti u Srbiji, sa posebnom željom da je približimo  osetljivim grupama, i na neki način ponudimo muziku kao izvor snage i radosti. “Naša vizija je da klasična muzika, opera i teatar postanu dostupni svim ljudima i budu deo života čoveka u Srbiji. Naša misija je da radom afirmisanih umetnika, promovisanjem mladih umetnika stvaramo novu publiku i na taj način podižemo kvalitet života.“

MOTO

Posebnu pažnju udruženje posvećuje aktivnostima vezanim za rad sa osobama sa invaliditetom, starim i nemoćnim licima, deci bez roditeljskog staranja i drugim grupama koje su zbog svojih zdravstvenih, socijalnih i drugih problema onemogućene da budu kompletno uključene u svakodnevni život.

  • Voleli bismo da čujemo o nastupima organizacije MOTO.

Pored nastupa i radionica sa mališanima sa Dečje klinike za neurologiju i psihijatriju u Doktora Subotića, posebno sam ponosna na seriju koncerata, svojevrsni festival kamerne muzike „Metohijski maj“ u srpskoj enklavi Velika Hoča koji je održan prošle godine. Deca Velike Hoče su bila predivna publika, i kako je festival odmicao počeli su i da učestvuju na našim koncertima (uvek bi pripremili jednu ili dve horske numere za kraj). Iako ne mogu slobodno da se kreću izvan enklave i nikad do tad nisu čuli za klasičnu i kamernu muziku, deca su se uz muziku osećala kao građani sveta, a Velika Hoča je bila centar. Na Festivalu je održano šest koncerata klasične muzike sa različitom kombinacijom instrumenata i različitom tematikom, a u izvođenju članova MOTO-a. Festival je imao edukativni karakter, a realizovan je u saradnji sa prijateljskom organizacijom ,,Amici di Decani“. Naši prijatelji iz ove italijanske organizacije se intenzivno i požrtvovano bore za poboljšanje uslova života dece koja čine trećinu ukupne populacije ove enklave i žive u teškim uslovima. U avgustu smo organizovali radionice, u okviru festivala Hočanske igre, i deca su svirala harfu i bubnjeve na završnoj predstavi. To je bilo stvarno magično.

Takođe, dobijamo nagrade i priznanja. Gradska organizacija slepih Beograda je dodelila Posebno priznanje našoj organizaciji za pokazano razumevanje i pruženu pomoć za sprovođenje aktivnosti i unapređenje života i rada slepih i slabovidih Beograda u 2015. godini. Priznanje je uručeno na Sretenjskoj akademiji koja je povodom 70 godina rada organizacije održana u prostorijama organizacije u Jevrejskoj ulici broj 24.

Muzičko opersko teatarska organizacija MOTO, link: www.moto.org.rs

  • Da li biste sa nama podeli neke od svojih planova? Završićemo ovaj razgovor pitanjem kako vidite sebe u budućnosti.

Ja imam veliki instrument, harfu za profesionalce. Veoma je teško nositi je. To je skupo i komplikovano, nažalost i instrument se tako haba. Zato često ne mogu da stignem tamo gde bih želela da sviram.

Takođe, za decu koja se prvi put sreću sa harfom, mnogo je bolja mala harfa. Često mališani ne mogu ni da sednu uz moju harfu, prevelika im je, malo se i plaše.

Moja velika želja jeste da u najskorijoj budućnosti nabavim malu harfu. Radiću na ostvarenju ove želje svim snagama. Za sada, ne vidim način da je nabavim, ali neću odustati. Sa malom harfom ću moći da stignem na sva ta mesta gde je potrebno malo muzike, u bolnice, domove za stare, enklave…

A usput možda neko poželi da uči harfu, neki novi Zabaleta (jedan od najvećih harfista XX veka).

Muzika je posrednik između duhovnog i osećajnog života. (Betoven)

Muzika daje dušu univerzumu, krila umu i mašti i život svemu. (Platon)

Muzika ima moć da oblikuje karakter.  (Aristotel)

Ivana Kovačević

Ivana Kovačević

Ivana Kovačević je diplomirala školske 2004/2005. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a master studije je završila školske 2009/2010. na istom fakultetu. Profesor je srpskog jezika u Osnovnoj školi ,,Dr Dragan Hercog“ u Beogradu, voditelj je obuka, učesnik na projektima za ravnopravno uključivanje učenika u obrazovni proces, administrator obrazovnih sajtova, platformi itd. Ivana se posebno interesuje za oblasti IKT, inkluzije i upotrebe motivacionih igara u nastavi srpskog jezika sa učenicima sa razvojnim smetnjama.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?