decaDete odrasta i uči gledajući svet oko sebe, imitirajući druge, poredeći sebe sa drugima. Roditelj je prvi uzor, vršnjaci drugi. Karakter, temperament, spoljašnjost svakog deteta čini ga sasvim posebnim. Život je svakome namenio poseban put. Dete s invaliditetom ili nekom hroničnom bolešću imaće drugačije detinjstvo od većine vršnjaka. Roditelj je tu da s njim zajedno prođe put prihvatanja sebe i sveta oko sebe. Za svakog roditelja je prvi susret sa detetovom dijagnozom težak. Kada taj šok prevaziđe, kada sedne i odluči kako će dalje, ostaje pitanje kako detetu objasniti njegovu dijagnozu i kako mu pomoći da prihvati sebe.

Deca rastu nesvesna svoje dijagnoze. Uverena su da su kao i sva druga deca. Roditelji im, uglavnom, ne prećutkuju informacije o bolesti, već razgovaraju sa njima dajući im tako prostora da sagledaju svoje mogućnosti i razvijaju se u tom pravcu. Upoznavanje sa decom koja imaju istu dijagnozu i  razgovor sa drugim roditeljima svakako olakšava deci prihvatanje različitosti, ali ih i osnažuje da u definisanju sposobnoti i ostvarenju ciljeva.

Mesto za nasLjudi se plaše različitosti i iz tog staha generišu ponašanje koje nije prikladno, niti civilizovano. Deca su ta koja uče od nas. Ukazivanje na razlike među nama čini nas nesigurnim. Ne znamo da li nam je dozvoljeno da pitamo ili pričamo o nečijem invaliditetu. Zbog toga najradije ne govorimo ništa. Osobe sa invaliditetom su otvorene za druge. Najbolje je prići, razmeniti nekoliko reči i na taj način preći eventualnu barijeru. Ako decu ne budemo plašili time da nešto ne mogu kao svi ostali i ako ne budu okretali glavu od druge dece, razliku će prihvatiti. Na taj način barijere će biti srušene.

Život nije dijagnoza, njega čine i svakodnevne obaveze, porodica, škola, društvo. Čine ga svi oni odnosi zbog kojih je život i lep i komplikovan. Deca sa invaliditetom idu u školu, druže se sa sestrama, braćom, drugarima sa kojima pričaju o uobičajenim stvarima, pomažu u kući. A imaju i svoja „mala pravila“: skloniti igračke posle igranja, pokupiti mrvice za sobom, lepo se ponašati prema drugima i ono što je najbitnje – zabava je obavezna.

Deca uočavaju razlike i razgovaraju o njima, ukazuju na njih. Ono što mi možemo je da reagujemo. Naše reakcije će poslati poruku deci. Naše reakcije će im pokazati kako da se osećaju povodom razlika koje vide. Prvi, najiskreniji pogled je pogled očima deteta koji ni deca ni odrasli ne smeju zaboraviti.

Emisija o osobama s invaliditetom MESTO ZA NAS (RTS),
107. epizoda, emitovana 9. jula 2015. godine

Mesto za nas

Mesto za nas

Emisija o osobama sa invaliditetom "Mesto za nas" emituje se od aprila 2011. godine, svakog drugog četvrtka u 20h na RTS2. Sve emisije mogu se pogledati i na kanalu www.youtube.com/mestozanas. Emisija je kolažnog tipa, ima informativni, edukativni i angažovani karakter. Emisija ima i svoju Facebook stranicu. Kontakt: mestozanas@rts.rs.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?