Moj prvi susret sa pojmom muzikoterapija bio je tek nedavno, kada sam saznala da postoje lekcije iz muzikoterapije. Otišla sam na prvo predavanje i spoznala brojne vrednosti i značaj muzikoterapije. Iz mojih prethodnih saznanja o muzici, nikada nisam posumnjala u njen uticaj na sve aspekte života. Ali, nova dimenzija značila je nešto potpuno drugačije – muziku koja stručnim metodama pruža i adekvatnu terapiju koja, iznad svega, doprinosi boljem i humanijem društvu.

Dr Ranka Radulović

Dr Ranka Radulović

Lekcije prim. dr sci. med. Ranke Radulović za sve koji sebe vide kao buduće muzikoterapeute, ali i za građanstvo koje želi da se informiše o ovoj temi se održavaju u OŠ “Isidora Sekulić” i otvorene su uz prethodnu najavu dolaska na office@hatorum.com.

Da li se i kako muzikoterapija primenjuje kod nas i kakva je zaista njena uloga, otkriva prim. dr sci. med. Ranka Radulović, psihijatar, muzikoterapeut EMTR, začetnica muzikoterapije kod nas i osnivačica i supervizor Udruženja muzikoterapeuta Srbije. U razgovoru sa dr Rankom Radulović, saznajemo u kojoj je fazi primena muzikoterapije kod nas.

Poznato je da muzika ima terapeutsko dejstvo. U kojoj meri je to teorijski utemeljeno, kakva su iskustva?

Muzika u kojoj uživamo, sama po sebi, prija i zdravim i bolesnim, ali se ne može zvati terapijom.

Muziku samu, moramo razlikovati od primene muzike pod okriljem muzikoterapije koja predstavlja skup metoda koje koriste zvuk koji može i ne mora biti muzika, a koji se koriste u prevenciji, dijagnostici, terapiji, rehabilitaciji i podsticanju telesnog i duševnog zdravlja i duhovnog razvoja, pod uslovom da je primenjuje edukovani muzikoterapeut. Teorijske osnove na kojima se razvija muzikoterapija danas su etnomuzikologija i etnopsihologija, od medicinkih grana neuropsihologija, neuroanatomija, neurobiologija i neuroendokrinologija, muzička psihologija, muzička pedagogija, muzička (komjuterska) tehnologija, psihologija ličnosti, razvojna i prenatalna psihologija, psihoterapija. Primena muzike u okviru metoda i tehnika muzikoterapije i muzičke medicine je dokazana i predstavlja veliku inspiraciju za istraživanje u bazičnim naukama koje se bave čovekom na ćelijskom tj. strukturalnom  nivou, pa sve  do kliničkih i vankliničkih istraživanja. Mogu se naći u Cochrane bazi (www.cochrane.org).

Pretpostavljam da je muzikoterapija u široj upotrebi u nekim razvijenim zemljama Evrope i sveta. Kakva je situacija kod nas?

Muzikoterapija se koristi širom sveta. Profesionalni muzikoterapeuti se okupljaju pod okriljem strukovnih asocijacija koje su članovi Evropske muzikoterapijske konfederacije (www.emtc-eu.com) i/ili Svetske muzikoterapijske federacije (www.wfmt.info). Udruženje muzikoterapeuta Srbije (www.muzikoterapija.rs) je od 2003. ravnopravni član Evropske muzikoterapijske asocijacije. Dok država ne reguliše status muzikoterapije, profesionalne asocijacije u većini zemalja postavljaju normative u školovanju, radu i istraživanju profesionalnih muzikoterapeuta nastojeći da muzikoterapija postane nezavisna profesija.  Ona to već i jeste u nekim zemljama, npr. USA, gde muzikoterapeuti spadaju u pridruženu zdravstvenu profesiju, tj. oni su zdravstveni saradnici. Kada je Evropa u pitanju, neke zemlje imaju muzikoterapiju kao nezavisnu profesiju prepoznatu u normativima zanimanja (npr. Slovenija i Hrvatska), a neke nemaju. Jasno definisan zakon o muzikoterapiji imaju samo tri zemlje u Evropi, i to Austrija, Velika Britanija i Letonija. Ono što je veoma značajno jeste da je muzikoterapija kao zdravstvena usluga iz oblasti klasične medicine u našoj zemlji priznata od 2008. godine, zahvaljujući mom radu i istraživanju na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije. Neke od mojih novih metoda publikovane su u magistarskoj i doktorskoj tezi, kao i u brojnim radovima i knjigama. Na osnovu ovih metoda koje su priznate i prihvaćene u svetu, nastao je program edukacije muzikoterapeuta kod nas, a 2001. je na moju inicijativu formirano Jugoslovensko udruženje za muzikoterapiju (sada Udruženje muzikoterapeuta Srbije).

Centar za edukaciju i savetovanje iz muzikoterapije HATORUM, koji ste osnovali, s obzirom na kapacitet kabineta i broj stručnjaka koji iz njega izlazi, da li je dovoljan za ovu sredinu?  Koji je princip rada vašeg Centra HATORUM?

muzikoterapijaHatorum (www.hatorum.com) je osnovan  2008. kada je prva generacija srpskih muzikoterapeuta završila četvorogodišnje školovanje. Muzikoterapija se razvija malim koracima. To je tako zbog niza objektivnih i subjektivnih faktora, onako kako naše društvo prepoznaje potrebu za muzikoterapijom i profesionalnim muzikoterapeutima, a i u skladu sa motivisanošću i istrajnošću kandidata da muzkoterapiju uče četiri godine nakon završenog fakulteta i da se njome bave kad edukaciju završe. Narednih pedeset godina, svaki edukovani muzikoterapeut će biti pionir u svojoj sredini. Veoma je podsticajno postavljati temelje u svojoj sredini, ali s druge strane svi smo svesni koliki su otpori i iskušenja pred onima koji pokušavaju napraviti pozitivne promene.

Zato su uslovi za upis novih kandidata u edukaciju iz muzikoterapije veoma zahtevni (svi moraju imati završen fakultet, moraju znati da sviraju i budu psihološki podobni za ulazak u ovakvu vrstu školovanja), a program je četvogorogodišnji, veoma opsežan jer obuhvata teorijsku nastavu, praktičnu nastavu pod supervizijom i ličnu analizu kandidata, odnosno rad na sebi. Polaznici sami finansiraju svoje školovanje.

Najbolji i najistrajniji kandidati koji završe naš program su kvalifikovani da primenjuju muzikoterapiju u zdravstvenim i vanzdravstvenim ustanovama (ustanovama socijalne zaštite, školama, predškolskim ustanovama i savetovalištima) jer su tokom edukacije obavljali praksu u svim profilima navedenih ustanova i naučili da rade sa decom, odraslima i starijim osobama, individualno i u grupi, sa zdravim i bolesnim.

Osim što je edukativni centar, Hatorum je i prvo muzikoterapijsko savetovalište u našoj zemlji koje razvija tzv. muzikoterapiju društvene zajednice. Naše muzikoterapijsko savetovalište podstiče sve koji stagniraju i koji nisu uspeli da realizuje svoje kapacitete, pomaže osobama koje su u žalosti, koji su doživeli ili očekuju gubitak bilo koje vrste. Pomažemo razvoj i adaptaciju dece i odraslih sa urođenim ili stečenim invaliditetom, ali podstičemo i razvoj, rezultate i adaptaciju posebno darovitih i svih osoba koje žele da rade na svom telesnom, duševnom i duhovnom razvoju.

Zeleno svetlo koje smo dobili od Ministarstva prosvete Srbije omogućilo je da je 8. novembra 2016. osnovan Hatorumov prvi školski kabinet za muzikoterapiju u OŠ “Isidora Sekulić” u Beogradu, koji pomaže deci iz celoga grada, kao i mogućost formiranja ovakvih kabineta u drugim školama i različitim državnim i privatnim ustanovama.

Da li je upotreba ove metode u zdravstvenim ustanovama sistematična ili se ostvaruje samo od slučaja do slučaja?

Osim mene, nema drugih školovanih muzikoterapeuta zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Primena muzikoterapije u zdravstvenoj ustanovi od početka njene primene zavisi od dobre volje pretpostavljenih i objektivnih (ne)mogućnosti u okviru svakodnevnog posla koji je sada precizno definisan IZIS-om. Na žalost, iako je muzikoterapija na Klinici za psihijariju KCS počela da se primenjuje 1994, iako su muzikoterapijski metodi nastali i većina istraživanja realizivana tamo, do sada se nije stvorila mogućnost formiranja specijalizovane muzikoterapijske jedinice u okviru ove ustanove, što bi obezbedilo organizacione okolnosti za njenu sistematičnu primenu, nego se primenjuje od slučaja do slučaja. S druge strane, imajući u vidu da je kod nas muzikoterapijska usluga prepoznata i da je plaćena od strane državnog fonda zdravstvenog osiguranja, dolazimo do paradoksa da pacijenti traže muzikoterapiju, a muzikoterapeuta u bolnicama nema. S druge strane, postoji prostor za zloupotrebu muzikoterapije, pa često imamo situaciju da se, nažalost u medijima i zdravstvenim krugovima pojavljuju samozvani “muzikoterapeuti” i promovišu svoje “metode” koji time nanose štetu pacijentima, školovanim muzikoterapeutima i muzikoterapiji. Imajući u vidu da ovakvi etički problemi nikada ne zastarevaju, verujemo da će se ovo rešiti kada bude donet Zakon o muzikoterapiji u našoj zemlji.

U kojim kategorijama se primenjuje muzikoterapija i gde se pokazalo da je izuzetno efikasna?

muzikoterapijaMuzikoterapija se može primenjivati u svim uzrastima, od prenatalnog perioda, rođenja, do duboke starosti, i upravo jedna od njenih velikih prednosti što ne postoji starosno ograničenje. Takođe, upotreba različitih tehnika muzikoterapije doprinosi tome da se može primenjivati kod svih osoba, bez obzira na fizičke, verbalne ili mentalne sposobnosti. Muzikoterapija se primenjuje u svim granama medicine, a kod nas se primenjuje u kategorijama psihijatrijskih, neuroloških, psihosomatskih  i defektoloških poremećaja, kao i svim vrstama urođenih i stečenih invaliditeta. Važno je reći da se efekti njene primene prate tokom vremena pomoću prihvaćenih instrumenata procene u okviru priznatih metoda. Prvo istraživanje u vezi sa primenom muzikoterapije kod depresivnih poremećaja iz 1996. (kada je prvi put objevljen metod analitičkog slušanja muzike – metod vođenih fantazija, čiji sam autor)  je uvršteno u Cochrane bazu koja govori o metodološkoj pouzdanosti ovog istraživanja. Kasnije je ovaj metod primenjen kod svih vrsta psihijatrijskih i psihosomatskih poremećaja. Kao modifikacija ovog metoda razvija se metod art muzikoterapije. 2001. godine je objavljena moja doktorska teza kada su prezentovani rezultati primene integrativne muzikoterapije u psihomotornoj, emocionalnoj i socijalnoj stabilizaciji dece sa cerebralnom paralizom. Ovaj metod je razvijan i sada se primenjuje kod zdrave dece, ali i kod dece sa svim poremećajima u razvoju ili sa psihijatrijskim poremećajima. Primenjujemo ga u cilju razvoja psihomotorike, sluha, koncentracije, doživljaja sebe i drugih, razvoja socijalih veština (kontrole agresije, razvoja saradljivosti, komunikativnosti, kolektivizma i inicijative), kao i razvoja fantazmatskog kapaciteta i rešenja aktuelnog problema. Metod pisanja pesama koristimo kod dece i kod odraslih i starih, kao podršku u određenim fazama lečenja/rehabilitacije ili kod stresogenih životnih događaja. Sa razvojem koncepta muzikoterapije žalosti koji sam objavila 2013. nastao je i metod muzičkog izbora koji primenjujemo kod adolesceneta, odraslih i starih osoba.

Koja su vaša pozitivna, a koja negativna iskustva u primeni muzikoterapije kod nas?

Pozitivno je što pacijenti tj. klijenti rado prihvataju muzikoterapiju. Naš program i pristup je holistički, posmatra celog čoveka, a terapija nije stigmatizujuća. Usmerena je kako na bolesne, tako i na zdrave. Postoji veliki broj metoda iz domena receptivne i aktivne muzikoterapije koji primenjujemo, tako da je moguće imati individualizovan pristup i odabrati metod koji je najprimereniji i najefikasniji za tog klijenta tj. pacijenta ili grupu pacijenata. Muzikoterapijskim metodima koje primenjujemo kod nas možemo dobiti promene, koje se mogu kretati od simptomatskih, preko reedukativnih do rekonstruktivnih. Promene su značajno brže, remisije stabilnije, tako da su muzikoterapijski metodi cost effective. Muzikoterapija je velika inspiracija i ogromno polje za istraživanje, bez obzira da li se radi o terapijskim osnovama, metodološkim osnovama ili kliničkoj primeni. Pozitivno je što se bavimo onim granama nauke koje su u začetku u našoj sredini (npr. prenatalna psihologija, tanatologija, viktimologija i terapija žalosti i sl.)

Negativna iskustva podrazumevaju činjenicu da se muzikoterapija često u našoj sredini zloupotrebljava. Pod tim podrazumevam da pojedinci smatraju da koriste muzikoterapijske tehnike, iako se nisu školovali za to. Muzika je svima bliska i može doći do zablude da samo sviranje ili pevanje podrazumeva muzikoterapiju. Ipak, nije tako. Edukovani muzikoterapeuti u našoj zemlji su prošli četvorogodišnju edukaciju u ustanovama različitog tipa – bolnicama, staračkim domovima, prihvatilištu za decu, školama. I potrebno je da se savladaju određene tehnike kako bi se muzika znala koristiti za postizanje zadatog cilja.

Šta je, po vašem sudu, nužno učiniti u ovoj fazi razvoja i primene muzikoterapije kod nas?

muzikoterapijaDa završeni muzikoterapeuti budu mnogo aktivniji u publikovanju i vidljiviji na stručnim sastancima u zemlji i u inostranstvu;

da zdravstveni radnici i saradnici, kao i zaposleni u socijalnoj zaštiti i obrazovanju, kao i drugo građanstvo dobiju osnovne informacije  muzikoterapiji i njenim dometima;

da se u saradnji sa Hatorumom formiraju, za početak, master studije iz muzikoterapije pri Univerzitetu, a u budućnosti doktorske i osnovne studije iz muzikoterapije;

da država mnogo intenzivnije sarađuje sa profesionalnom asocijacijom Udruženjem muzikoterapeuta Srbije u cilju donošenja zakonskih regulativa koje će omogućiti brži razvoj muzikoterapije kod nas i sprečiti njenu zloupotrebu. U zajedničkoj publikaciji evropskih muzikoterapeuta na mestu gde se govori o Srbiji su navedeni početni koraci koje sugerišemo u vezi sa izmenom trenutnih  i donošenjem novih zakonskih regulativa;

da postoji veća podrška medija Udruženju muzikoterapeuta Srbije i kritičan stav medija i stručne javnosti prema samozvanim muzikoterapeutima;

da klijenti i pacijenti zainteresovani za korišćenje muzikoterapijskih usluga znaju da su školovani muzikoterapeuti oni koji su registrovani na sajtu Udruženja muzikoterapeuta Srbije;

da država, firme i pojedinci svojim donacijama podrže razvoj i primenu muzikoterapije u zemlji.

Irina Dukić

Irina Dukić

Irina Dukić je zaljubljenik u umetnost i kulturu. Veruje da muzika čini čuda, pa je, nakon više od decenije pevanja u horu, postala novinar koji uređuje radijske priloge o klasičnoj muzici. Misli da svet počiva na pojedincima, čvrsto motivisanim da doprinesu pozitivnim promenama u društvu. U cilju tih promena, veoma se interesuje za istraživanje u kojoj meri je kultura svima dostupna. Pored muzike, bavi se i kreativnim pisanjem. Od 2014. godine je Ivanova mama.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?