Gostujući bloger: Marko Pejović, Grupa “Hajde da…”

Šta je to sa inkluzijom što stalno zbunjuje, unosi nemir?

Prisutnost onoga što nam je nepoznato je jedan od razloga. Nije nam prijatno da budemo u društvu onih koje ne razumemo. Stoga je istorijski gledano, uvek bila prisutna ideja da se isti okupe i odvoje od različitih. Ne verujem u getoizaciju kao rešenje. Živeći u bilo kojoj vrsti izolacije (čak i onaj u kojoj “većinska” populacija ne zna šta se dešava iza svog većinski-centriranog sveta) možda čini stvari lakšim, ali sigurno ne dovodi do razvoja.

Čovek je biće koje se razvija usled “trenja”, tamo gde stvari nisu uvek skladne. Kada smo okruženi onima koji nas razumeju, sa kojima se slažemo, to može biti ugodno, potvrđuje se naš pogled na svet, ali nas to ne motiviše na promenu i razvoj. Promena se dešava kada postoji razlika (a razvoj je upravo proces sukcesivnih promena). Mislim da je zato socijalna inkluzija kao princip (u obrazovanju, kulturi, umetnosti, sportu, političkom životu…) važna.

Kada je Grupa “Hajde da…” počela sa svojim aktivnostima na polju uključivanja osoba sa invaliditetom u savremeni ples, bilo je raznih otpora. Same osobe sa invaliditetom su bile skeptične, strahujući da se neće snaći u oblasti koja im je nepoznata. Takođe su se javili i razni profesionalci “pomažućih profesija” sa stavom da ples i umetnost mogu biti prostori izražavanja za osobe sa invaliditetom samo uz neverovatne mere predostrožnosti. Odjednom smo se našli u jednoj klaustrofobičnoj situaciji, koja je verovatno ličila na onu u kojoj se verujem, često nalaze osobe sa invaliditetom – da im je ostavljen vrlo mali prostor slobode… Bilo nam je jasno da smo dotakli osetljivo pitanje – da li iz jednog “geta” može da se izađe na čist prostor? Da li ima hrabrosti i među onima koji su u “getu”, ali i među onima koji su van njega. Ne mislim da su sve naše aktivnosti koje su usledile bile neverovatni pomaci u de-getoizaciji osoba sa invaliditetom (i drugih marginalizovanih grupa), niti da niko ranije nije radio ništa slično. Ipak mislim da imamo neke zanimljive rezultate.

Inkluzivne plesne radionice, 2009.Od 2008. smo pokrenuli program “Okvir tela” sa ciljem da podstaknemo saradnju osoba sa i bez invaliditeta putem savremenog plesa. Savremeni ples je vrsta umetničke igre koja nije unapred predodređena formama i elementima koji su zadati (kao što je to slučaj u standardnim plesovim ili u klasičnom baletu). Zato smo smatrali da će upravo savremeni ples biti mesto susreta, samootkrivanja, spoznaje sebe koliko i drugih učesnika, savladavanje sopstvenih granica i uklanjanje barijera.

Inkluzivne plesne radionice, 2011.Na radionicama su slepe, slabovide, gluve i nagluve osobe, korisnici kolica, psiholozi, pedagozi, specijalni pedagozi, studenti, igrači i koreografi savremenog plesa zajedno kreirali manje plesne sekvence koje bi onda bile uklopljene u veće koreografske celine. Sve radionice (a do sada ih je bilo oko 15 ciklusa) su bile praćene prezentacijama za širu publiku.

 

Pogledajte video materijal sa radionica i prezentacija kreiranih plesnih  materijala:

Oni učesnici koji su pokazali poseban talenat, istrajnost i spremnost da se upuste u profesionalan pozorišni rad, mogli su da su se uključe zajedno sa pozorišnim umetnicima i kreiraju profesionalne pozorišne predstave (za sada dve “Kriva za Gausa” i “Reset” – koje su gostovale u gradovima Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i na nekoliko pozorišnih festivala).

Video najava za predstavu “Kriva za Gausa”

Predstava RESETPredstava “Reset” je 2010.  dobila nagradu na Festivalu alternativnog i novog teatra u Novom Sadu. Neki od učesnika u našim radionicama i predstavama su kasnije učestovali i u projektima i predstavama drugih organizacija. Njihova povratna informacija je da im je ova vrsta angažovanja obogatila život, dala mogućnost da se u javnosti pojave kao stvaraoci. Mladima bez invaliditeta je učestvovanje u programu bila šansa da bolje shvate kontekst u kome žive njihovi sugrađani, da se prvi put oprobaju u znakovnom jeziku, da hodaju sa štapom zatvorenih očiju ili da uđu u invalidska kolica.

Od 2009. članovi organizacije su prolazili obuke za performans, a onda i sami razvijali programe upotrebe perfromansa u mešovitim grupama i sa marginalizovanim populacijama. Učesnici su bili osobe romske pripadnosti, žene koje su bile izložene porodičnom nasilju, LBGT osobe, osobe koje rade sa osobama obolelim od HIV-a, sa decom ometenom u razvoju, sa ratnim veteranima… Tokom procesa rada oni su uz pomoć edukatora i umetnika kreirali kratke performanse i video radove koji su onda uz dramaturšku intervenciju uklopljeni u veću celinu i takvi prikazani široj javnosti. Nakon ovih programa, učesnici su prenosili ovu vrstu rada u svoje sredine. Sa jednim od performansa (koji je bio realizovan sa mladima iz Tuzle i Beograda) učestvovali smo na Međunarodnom simpozijumu političkog performansa u Beogradu.

Regionalni festival društveno angažovanog teatra “Van okvira” Grupа “Hajde da…” je pokrenula Regionalni festival društveno angažovanog teatra “Van okvira” 2011. godine. Cilj festivala je da u pozorišnom radu promoviše inkluziju onih koji su u određenom socijalnom kontekstu obespravljeni. Na prvom festivalu je izvedeno devet pozorišnih predstava iz Srbije i okruženja (Makedonija, Slovenija, Mađarska), bili prezentovani projekti koji promovišu prava osoba sa invaliditetom, ratnih veterana i drugih marginalizovanih grupa da se uključe u umetnički rad, realizovani okrugli stolovi o društveno važnim pitanjima. Festival je okupio umetnike iz institucionalnih pozorišta, nezavisne umetničke trupe, pripadnike marginalizovanih grupa, one koji kroz umetnost rade sa marginalizovanim grupama, predstavnike lokalnih i međunarodnih institucija i organizacija. Upravo je taj mešovit sastav učinio da ovaj festival postigne svoj cilj. Ove godine, festival će imati nekoliko novina, kao što je rad različitih grupa mladih (umetnika, studenata, aktivista…) koji će zauzimati kritički odnos prema društvenim pojavama kojima se festival bavi.

Nakon svih ovih aktivnosti i rezultata nemam više dilemu da li inkluzija podstiče razvoj pojedinca i zajednice i da li nam je potrebna, neophodna. Ipak, inkluzija podrazumeva otvorenost da postoje i oni koji misle… drugačije.

(Fotografije: Željko Sinobad i Marijana Kraker. Video: Grupa “Hajde da…”)

———-

Marko PejovićМаrko Pejović

psiholog, psihoterapeut, dramski pisac, programski menadžer u Grupi “Hajde da…”. Radio je sa  različitim kategorijama marginalizovanih populacija (Romi, osobe sa invaliditetom, osobe sa izbegličkim iskustvom, ratni veterani, žene žrtve porodičnog nasilja…).

Od 2008. vodi projekat “Okvir tela” sa ciljem da se ostvari dijalog između osoba sa invaliditetom,  koreografa, igrača savremenog plesa i šire zajednice. Bio je dramaturg predstava “Kriva za Gausa”, “Reset”, “Tanatos” i “Psi”. Scenarista je animiranog serijala “Uaaa nepravda!” (jedna epizoda ovog serijala je dobila nagradu Saveta Evrope u okviru kampanje “Dosta”).

———-

Grupa “Hajde da…” je organizacija civilnog društva koju je osnovala grupa aktivista 1999. godine sa željom (između ostalog) da podrži marginalizovane grupe. Od tada smo sproveli više od 100 nezavisnih projekata i programa u Srbiji, Balkanu, kao i na internacionalnom nivou. Grupa je kontakt tačka za program „Mladi u akciji“ Evropske komisije. Za svoj rad dobili smo više priznanja. Jedno od njih je i nagrada Saveta Evrope za animiranu seriju “Uaaa nepravda!!!” (za podsticaj toleranciji i smanjenju diskriminacije dece iz manjinskih populacija).

www.hajdeda.org.rs



  1. Milos (Reply) on Friday 15, 2012

    Zanimljiv tekst. Trebalo bi nam vise ovakvih projekata. Nisam gledao ni jednu predstavu, a sada ste me bas zaintrigirali. Kada bih mogao da vidim neku?

    • Marko Pejovic (Reply) on Friday 15, 2012

      Postovani Miloše,

      Hvala na komentarima.

      Sada je u pozorištima letnja pauza, pa ne bih mogao sa sigurnošću da vam kažem kada biste mogli da pogledate predstav “Reset” u novoj sezoni.

      Ono što znam je da će tokom oktobra biti novi ciklus radionica u okviru projekta “Heartbeat hears the beat”. To je regionalna inicijativa za inkluziju gluvih i nagluvih mladih u programe savremenog plesa, u kojoj je Grupe “Hajde da…” jedan od partnera. Možete pogledati video materijale sa prezentacije rezultata prvog ciklusa radionicau (maj 2012), kao i razgovor sa publikom nakon prezentacije.
      http://www.youtube.com/watch?v=dEsjRUC-Q-0
      http://www.youtube.com/watch?v=AW2ht1Eh6G0&feature=relmfu

      I nakon radionica u oktobru ćemo imati prezentaciju (na kojoj možete da nam se pridružite), a onda će učesnici ići u Maribor na pozorišni festival koji se bavi ovom ciljnom grupom.

  2. Darko Markovic (Reply) on Friday 15, 2012

    Pravi iskorak u pristupu inkluziji. Samo napred, Marko!

  3. Aleksandar Weisner (Reply) on Friday 15, 2012

    Hteo bih da vas pohvalim i podrzim (svestan skromnog dometa istog) i da vam se zahvalim (dakle u licno ime) na tome sto cinite, jer verujem da je vas rad izuzetno bitan, a da mu ja nedovoljno doprinosim. Otuda i potreba da se zahvalim.
    Imam i jedan predlog, koji pokusavam vec neko vreme na raznim mestima da ucinim aktuelnim. Predlog je da usvojimo nove termine kao sto su: osobe koje koriste pomagala (naocare, stap, kolica, razne aparate…) i osobe kojima je potrebna asistencija, a umesto osobe sa specijalnim potrebama, osobe sa specijalnim nacinom zadovoljenja potreba, osobe sa invaliditetom, osobe sa hendikepom… Naravno da nasi termini odrazavaju i nase razumevanje i stavove, te u predlogu za koriscenje novih termina vidim doprinos novom, humanijem razumevanju situacije (ne bih da napisem problema). Nadam se da moj predlog nije zloupotreba ovog bloga. On potice od potrebe da razmenim stavove sa osobama u cije kompetencije i senzibilitet imam puno poverenja. Puno pozdrava. Weisner