Stefan Lazarević

Stefan Lazarević

Piše: Stefan Lazarević

Kliknite da pročitate prvi deo bloga o Stefanovom školovanju.

Pre početka školske godine, moji roditelji i pedagoškinja iz osnovne škole imali su sastanak u Drugoj ekonomskoj školi, da bi upoznali zaposlene sa mojim načinom učenja i potrebnim prilagođavanjima. Bili su tu i direktor škole, dve pedagoškinje i psihološkinja i neke prosvetne savetnice.

Sutradan smo imali još jedan sastanak jer je direktor izrazio želju da roditelji dovedu i mene da me upoznaju. Na sastanku su bili isti ljudi kao i prethodnog dana, samo što nam se ovoga puta pridružio i profesor fizičkog. Kada sam ih video, ja sam direktoru rekao da liči na jednog poznatog harmonikaša, a profesoru fizičkog na omiljenog pisca. Njima je to bilo simpatično i malo su se nasmejali. Direktor mi je na to kazao da je i on muzičar, ali i fudbalski sudija, a profesor mi je rekao da je on rođak tog pisca. Inače, razredni je trebao da mi bude profesor građanskog, ali je direktor posle ovog sastanka doneo odluku da mi razredni starešina bude pedagog i nastavnica građanskog vaspitanja, jer je znao da ona ima iskustva sa osobama koje imaju teškoća.

Radovao sam se polasku u srednju školu, ali mi je teško bilo kada sam saznao da niko poznat iz moje osnovne nije upisao Drugu ekonomsku školu, pa nisam imao nikog da me bar malo bodri, hrabri, govori da će sve biti u redu, i sa kim bih podelio svoje probleme. Čuo sam i da se deca iz mog novog razreda nisu nikada sretala sa osobama sa teškoćama, pa sam se mnogo brinuo kako će se oni snaći i kako ću se ja snaći sa njima.

Sećam se i prvog dana u srednjoj školi. Imali smo čas građanskog vaspitanja i razredna nas je sve pitala zašto smo upisali Drugu ekonomsku školu, i obrazovni profil poslovni administrator. Ja sam rekao da želim da budem novinar, i rekli su mi posle da sam se tog dana izdvojio, jer sam bio skoro jedini koji je  znao čime želi da se bavi u budućnosti. Narednog časa, bez mog prisustva, razredna je razgovarala sa decom, i objasnila im neke stvari o autizmu i upoznala ih je sa nekim mojim specifičnostima. Ovo je bilo potrebno da se oni ne bi iznenadili, ako se budem uznemirio, a njima ne bude bilo jasno zbog čega. Da im ona nije na to ukazala, verovatno bi se pitali zbog čega se tako ponašam. Čuo sam da su na tom času neki drugovi rekli da smatraju da ne bi trebalo da idem sa njima u odeljenje, već u specijalnu školu.

Jedna situacija se desila kada sam poželeo da kupim palačinke u školskoj kuhinji i kada sam se uznemirio što je nekim mojim drugovima i drugaricama bilo veoma čudno. Problem je nastao zato što sam ja želeo da palačinke kupim preko reda, jer sam se bojao da ću zakasniti na čas. Prodavac mi je rekao da moram da sačekam red, na šta sam ja burno reagovao i počeo da vičem. Drugarica iz odeljenja mi je dobacila “Ćuti”, zbog čega sam se još više naljutio. Preneo sam razrednoj šta se dogodilo, i usput napomenuo da hoću da napustim odeljenje, jer sam se jako uvredio zbog reakcije moje drugarice. Razredna je ipak uspela da me smiri.

Nekoliko dana kasnije su mama i razredna razgovarale o tome kako da mi se pomogne u odnosu sa vršnjacima, i dogovorile su se da na jedan čas dođe Milena Jerotijević, psiholog, koja me je poznavala od malih nogu. Drugovi su i za nju imali mnogo pitanja, što o autizmu, što o meni lično, a sve sa ciljem, kako da me bolje razumeju. Razredna i ja smo otišli u drugu učionicu, jer su se oni pribojavali da me ne povredi neko pitanje i komentar.

Takođe, i situacija sa nastavnicima je bila slična, jer su mama i razredna, što sa njima, što međusobno, imale bezbroj razgovora, sa ciljem kako da mi se pruži podrška u učenju. Ipak, neki nastavnici su pokazali više spremnosti da mi pomognu i donekle se prilagode, a neki manje.

Tada su se pojavili i predmeti i nastavnici koje nisam voleo.  Nisam voleo profesore koji nisu umeli ili nisu hteli da mi objasne zadatke koje sam radio na kontrolnima. Takođe, nisam voleo one nastavnike koji nisu bili dobri prema drugoj deci iz razreda.

Matursko veče

Matursko veče

Voleo sam da idem na časove kod profesora fizičkog, zatim na srpski i matematiku, zato što su i nastavnice koje su mi predavale bile izuzetno ljubazne prema meni, a isti je slučaj i sa nastavnicima fizičkog. Sa nastavnikom fizičkog sam tokom ove četiri godine školovanja postao prijatelj. Još uvek smo u kontaktu, i to tako što me je on uključio u treninge sa drugim mladim ljudima.

Jedan od predmeta koji mi je bio težak je Poslovno administrativna obuka. Već na samom početku, dobili smo zadatak da osnujemo virtuelno preduzeće. Ja sam se ponadao da ćemo možda osnovati neko preduzeće koje se bavi izdavanjem muzičkih CD-ova, i sigurno bi mi bilo lakše da učim kad bi se to ostvarilo, ali do toga nije došlo zato što su drugovi iz odeljenja želeli da osnuju preduzeće koje se bavi trgovinom parfemima što mene uopšte nije interesovalo. Između ostalog, i zbog toga nisam voleo da učim ovaj predmet.

Jednom prilikom, kada mi nije bilo jasno šta i na koji način treba da uradim, tražio sam pomoć drugova, a onda i od nastavnice. Ona je tada predložila da organizujemo sastanak sa mojom mamom i razrednom, kako bismo se dogovorili na koji način bi najbolje moglo da mi se pomogne i prilagodi nastava. Na tom sastanku dobio sam neke zadatke koje smo posle mama i ja provežbali kod kuće.

Nekoliko časova kasnije opet se dogodila jedna neprijatnost. Nastavnica nas je rasporedila u službe i ja sam bio sa nekim učenicima koji nisu baš imali posebnu želju da mi pomognu. Jedna drugarica je ipak uradila zadatak umesto mene i htela da me potpiše, ali nastavnica to nije dozvolila. Ja sam i sam želeo da uradim zadatak, ali mi je trebala pomoć koju nisam dobio. Mnogo sam se zbog toga uznemirio i želeo sam da odem kod razredne da joj se požalim i da mi ona pomogne da se nekako smirim. Razredna tada nije bila u školi, a ja nisam znao više šta da radim, pa sam se čak i rasplakao na sledećem času. Nastavnica kod koje smo imali ovaj čas me je smirivala, baš kao i drugovi iz odeljenja, govoreći mi da će sve biti u redu. Zbog ove situacije, danima sam bio nervozan i bilo mi je mnogo teško.

Imao sam još jedan sastanak sa nastavnicom i sa razrednom, pa mi je posle bilo malo lakše kada su mi one objasnile kako treba da radim, ali svejedno, ovaj predmet mi je bio težak.

Kancelarijsko poslovanje, iako smo učili slične stvari kao i na Poslovno administrativnoj obuci sam voleo, zato što je nastavnica bila dobra, slala nam je mejlom materijal za učenje, umela je i da me ohrabri kada se uznemirim, čak je sa mnom ponekad pričala o temama koje su mi bile zanimljive, a nisu bile u vezi sa gradivom. Lepo sam se uklopio na njenim časovima i ona me je stalno pohvaljivala jer sam bio aktivan.

Nastavnica spoljno trgovinskog poslovanja je važila za veoma strogu. Ipak, zajedno smo nekoliko puta bili kod razredne da se dogovorimo o načinu rada, a sve sa ciljem kako da naučim zadato gradivo. I sada, kad god se sretnemo, srdačno se pozdravimo i lepo popričamo.

Nastavnik ruskog je bio izuzetno fin čovek prema meni i uvek se trudio da mi pomogne u učenju i da me pohvali kad sam nešto dobro uradio i da me ohrabri da nastavim da učim.

Sa nastavnicom ekonomije sam se tokom sve četiri godine školovanja odlično razumeo. Ona je umela da me ohrabri kad se uznemirim, davala mi je jednostavne zadatke, prilagođavala gradivo za učenje, a osim toga mi je pomagala na maturskom ispitu iz stručnih predmeta i na tome sam joj zahvalan.

U četvrtoj godini sam dobio nekoliko sjajnih nastavnika, koji su mi ulepšali školovanje. Svako od njih mi je bio interesantan na svoj način, pa mi je to dalo dodatni podstrek da zavolim školu.

Nastavnica srpskog, inače treća po redu, se trudila da me uključi u aktivnosti na časovima, pa sam često dobijao zadatak da pročitam neki tekst koji smo obrađivali. To mi se mnogo sviđalo jer sam mogao da zamišljam da sam spiker i voditelj, i zbog nastavnice počeo sam rado da čitam školsku lektiru i da se na času javljam i komentarišem to što sam pročitao.

Nastavnica sociologije uvek je bila spremna da sa mnom priča. Zahvaljujući njoj, voleo sam da idem na časove sociologije, i kad god bi mi se neka tema učinila interesantnom, ja bih se javljao i rekao šta mislim o njoj. Jedna takva tema su bili mediji, i to mi je bilo posebno zanimljivo. Ove teme obrađivali smo i na časovima psihologije i veština komunikacije, i zbog toga sam mnogo voleo i ove predmete i iz njih imao dobre ocene i rado ih učio. Voleo sam i časove logike sa etikom, a nastavnik koji je predavao ovaj predmet me je pohvaljivao kad god sam se uključivao na njegovom času. Nastavnica istorije je takođe bila jedna od onih koja mi je pomagala i ohrabrivala da nastavim dalje, pa sam učio, iako me istorija baš i nije interesovala. Nastavnica knjigovodstva i ja smo se odmah dobro razumeli, i na njenim časovima sam voleo sebe da zamišljam kao vlasnika produkcijske kuće, pa mi je bilo lakše da učim, iako mi se predmet uopšte nije dopadao. Nastavnica koja mi je predavala geografiju u prvoj godini je odmah videla da se dobro snalazim na geografskoj karti pa me je često izvodila na tablu i pohvaljivala me je, što je meni mnogo značilo, i iz njenog predmeta sam imao peticu. Bilo mi je žao kada je otišla, ali mi se i novi nastavnik mnogo dopadao. Nastavnica informatike me je mnogo čemu naučila, ali mi se dopadalo što sam mogao da radim prezentacije o svom životu, iako je ponekad bila stroga, što nisam baš voleo.

Matursko veče

Matursko veče

I neki drugovi su me prihvatili više, a neki manje, a naročito sam voleo one koji su hteli sa mnom da razgovaraju o  mojim interesovanjima, televizijskim emisijama i muzici. U prvoj godini sam do polugodišta sedeo sam i bio usamljen, a onda je pored mene sela jedna drugarica čiji brat takođe ima autizam, posle čega mi je bilo odmah lakše. Ona i još par drugova iz odeljenja su bili izuzetno ljubazni prema meni, i govorili mi da će sve biti u redu, ako se uspaničim.

Združio sam se i sa dve drugarice koje su povremeno provodile vreme na odmorima sa mnom pored radijatora na hodniku. Sa njima sam voleo da pričam ali i da im se poverim o problemima. Imao sam i drugaricu koja  je u početku pristajala da priča sa mnom, ali kasnije više nije želela to da radi, zbog čega sam se uvredio. Pokušavao sam da je nagovorim da nešto zajedno radimo, ali nikada mi to nije uspevalo zbog čega sam i dan-danas tužan i razočaran.

U prvoj godini, tokom srednje škole, sam imao neobičnu proslavu rođendana, koju ću dugo pamtiti. Naime, došle su moje drugarice iz osnovne u srednju školu da mi čestitaju. Drugovi iz odeljenja, i nastavnica kod koje smo imali taj čas su se baš bili iznenadili. One su mi donele autograme nekih poznatih ličnosti, zbog čega sam bio srećan. Bio sam mnogo srećan što su došle moje drugarice.

Proslava mog osamnaestog rođendana bila je baš lepa. Bili su mi rođaci i kumovi, ali sam se mnogo obradovao i što su došle moje najbolje prijateljice iz osnovne škola, a pored njih je bilo maltene pola mog odeljenja iz srednje, zajedno sa razrednom. Dobio sam puno poklona, a najviše sam se obradovao što se jedna drugarica potrudila i donela mi video čestitke od dve poznate ličnosti. Čak je došao i direktor škole. Od njega sam dobio knjigu, ali je želeo da me usreći i tako što je pozvao svog prijatelja koji je muzičar i zamolio ga da mi čestita rođendan.

18-ti rođendan mi je ostao u lepom sećanju, i mnogo mi je značilo što su svi drugovi bili da mi ulepšaju taj dan.

Negde u to vreme direktor me je uključio u školski hor, jer je znao da ja volim muziku. Imao sam i pre toga običaj da ponekada svratim na probu hora, i to me je opuštalo i smirivalo u nekim situacijama, kada sam bio napet. Prvi moj nastup sa školskim horom bio je na proslavi maturske večeri. Direktor me je tom prilikom upoznao i sa televizijskim voditeljem koji je vodio maturu, i to mi je mnogo značilo.

Događaj koji ću takođe dugo pamtiti je i što mi je pružena prilika da budem i voditelj priredbe. Naime, Druga ekonomska škola je slavila 75 godina postojanja i ja sam u ime učenika i zaposlenih otvorio program koji se odvijao u Pozorištu na Terazijama. Bio sam baš ponosan zbog toga.  Samu priredbu smo pripremali mesec dana, a meni su, da se pripremim, pomagale profesorke srpskog jezika. Sa članovima hora i direktorom sam imao nastupe na nekoliko televizija i bio sam baš srećan zbog toga. Tokom ovih gostovanja sam takođe imao prilike da upoznam neke poznate ličnosti.

Osim što sam bio član hora, išao sam i na novinarsku sekciju što mi se mnogo sviđalo. Čak sam, zajedno sa još jednom drugaricom uradio intervju sa drugom koji je muzičar i svira i peva u dva benda, i taj članak je objavljen u školskom listu. Nastavnica koja je vodila sekciju mi je i predavala srpski u trećem razredu i zbog toga sam voleo da idem na njene časove.

Stefan na koncertu (Beer Fest)

Stefan na koncertu (Beer Fest)

Od drugova su mi najviše pomagali drugarica koja je sa mnom sedela u klupi i dve drugarice sa kojima sam često provodio odmore pored radijatora u hodniku. Takođe, pomoć i podršku sam dobijao i od drugova koji su sedeli u klupi iza moje. Oni su mi objašnjavali nešto što mi ne bi bilo jasno, smirivali bi me ako bih se iznervirao, podsećali me da nešto treba da naučim ili da ćemo imati kontrolne ili pismene zadatke, i ponekad mi slali mejlom ili preko fejsbuka materijal za učenje.

Međutim, ja sam želeo da se sa njima družim i van nastave, ali taj cilj nikada nisam ostvario. Oni su par puta dolazili kod mene kući, i bilo mi je drago zbog toga, ali, ja sam želeo da se viđamo češće, da ponekad odemo u kafić i slično. I razredna je pokušala da mi pomogne u tome, ali bez mnogo uspeha. Kada bih predložio da se negde nađemo, oni bi mi rekli da npr. idu na neki rođendan, da moraju da uče, a ja bih bio razočaran.

Tokom sve ove četiri godine sam učio tako što su mi u tome pomagali roditelji. Za neke predmete je bila zadužena mama, a za neke tata. Međutim, oni su gradivo iz osnovne škole znali, pa su mogli mnogo više da mi pomažu, a gradivo iz srednje nisu znali, pa su i oni morali prvo da uče, da bi mogli meni da pomognu. I u srednjoj školi smo nastavili da učimo tako što bi povezivali gradivo sa stvarima koje  me interesuju, i onda mi je bilo lakše i interesantnije.

Krajem četvrtog razreda sam počeo da spremam maturski ispit, ali mi je to bilo mnogo teško. Srpski i maturski praktični rad učio sam sa mamom, a tata je bio zadužen za stručnu teoriju. Nije mi se baš učilo, ali bez položenog maturskog ispita se ne može dobiti diploma.

Ja sam posle srednje škole želeo da  idem na fakultet koji ima veze sa novinarstvom. Sada sam  razočaran jer nisam ostvario ovaj cilj, jer moji roditelji misle da bi to za mene bilo previše teško, i da mi na fakultetu ne bi prilagođavali pristup kao u srednjoj školi niti bih imao direktora i razrednu kojima bih mogao da se obratim za pomoć. Sada pokušavam da manje razmišljam o tome.

Posle mature smo imali podelu diploma. Kad sam dobio diplomu o završenoj srednjoj školi, pogledao sam koje su to stručne kompentencije za poslovnog administratora i nisu mi se dopale. To sam i rekao drugarici iz klupe, kao i da ne želim te poslove da radim.

Nadam se da će se ipak neki moji ciljevi ostvariti, ali bih se u isto vreme pripremio da radim, čak i one poslove koji mi se ne sviđaju.

***

Ime i prezime: Stefan Lazarević

Godina rođenja: 05.04.1996.
Mesto rođenja: Beograd
Mesto stanovanja: Kaluđerica

Moja interesovanja: Učesnik više regionalnih i jednog nacionalnog sastanka Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju. Vodio sam deo programa povodom proslave 75 godina Druge ekonomske škole. Sviram klavijature u amaterskom rok bendu.

Stefanov prvi blog možete pročitati ovde: Zašto sam se iznervirao

IZI VelikiMali

IZI VelikiMali

Od osnivanja 12. aprila 2000. godine, Inicijativa za inkluziju VelikiMali radi na promociji i zaštiti prava dece sa smetnjama u razvoju u skladu sa Konvencijom o pravima deteta. Oblasti na koje je fokusiran naš rad: pravo dece sa smetnjama u razvoju na kvalitetno obrazovanje; pravo na život u porodici (prevencija institucionalizacije); razvijanje i promovisanje socijalnog modela u pružanju podrške deci sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom



  1. Melita (Reply) on Thursday 23, 2017

    Stefane,
    Tvoje školovanje proteklo je u brojnim događajima. Rekla bih da si naveo više lepih situacija i događaja sa drugovima, nastavnicima.
    Drago mi je da je tako!
    Hvala ti na ovomtekstu, podsetio si me na brojne situacije kroz koje smo prolazili.

    • stefan (Reply) on Thursday 23, 2017

      Hvala razredna puno