“Na 28 km od Užica, posle 2,5 km makadamskog puta, snažan utisak  na mene su ostavila nasmejana lica ukućana (uključujući i jednogodišnjeg švrću Petra) i pogled sa njihovog domaćinstva na divnu prirodu u krug od 360º, na granici Zlatibora i Tare, na 839 m nadmorske visine.

Ova trogeneracijska porodica vrednih ljudi je videla svoju šansu za dobar život u poljoprivredi.

‘Fabrika pod vedrim nebom’, kako ja zovem poljoprivredna gazdinstva, zna da bude i nemilosrdna prema vlasnicima, pa je Miodrag i opisao štete od grada, štete kroz pomor krava i ovaca, ali pozitivna energija i vredne ruke ove porodice su prevazišle nedaće koje su ih snašle.

Bistrooki Miodrag (u susedstvu su mu i Tarabići iz naselja Kremna) je napravio sjajan potez kada je napustio posao koji mu je donosio zaradu od 20.000 dinara mesečno, a uzimao i po 12 sati života dnevno (pogotovo  zimi), pa, kako kaže, sada radi i manje, ali i da radi više – na svom je imanju, a zarađuje mnogo više.

Ako koze mogu biti srećne, onda će kozice donirane ovoj porodici to i biti, a u svakom slučaju će biti negovane, pažene i umnožene u divnoj prirodi koja okružuje ovo domaćinstvo.

Naša donacija ih je učinila zadovoljnima, a parčence njihove sreće delim sa svima iz Fondacije i ja.“ – Nada Obradović, predstavnica Fondacije “Ana i Vlade Divac”

Miodragu Kneževiću Fondacija „Ana i Vlade Divac“ uručila je grant u vidu 6 grla zdrave, umatičene, oplođene ženske  jaradi, rase “ALPINA”, u vrednosti od 191.340,00 dinara.

Piše: Miodrag Knežević (34), poljoprivrednik iz Bioske, sela sa obronaka Zlatibora i Tare

Miodrag Knežević na svom imanju

Miodrag Knežević na svom imanju

Ja sam Miodrag Knežević – Mile, rođen sam 1982. godine u Užicu. Živim u selu Bioska, zaseok Pear, sa još četiri člana porodice: suprugom Jovanom, malim sinom Petrom, ocem Radisavom i majkom Mikom.

Po struci sam mesar. Kad sam završio školu i odslužio vojsku, počeo sam da radim kao mesar u Užicu, da bih preživeo i pomagao porodici. Posao mesara je veoma težak i zahtevan, a nimalo plaćen – ako smem reći, radio sam za 20.000 dinara. To nije bilo dovoljno za život, a to je bio jedini izvor prihoda za život u tom trenutku. Pošto sam posle 5-6 godina rada u mesartsvu uvideo da moje vreme uzaludno prolazi i da jedva sastavljam kraj sa krajem, odlučio sam da se vratim u svoje rodno selo Pear i počnem da se bavim poljoprivredom, tj. stočarstvom, što me od malih nogu privlači.

Za početak sam posadio 2.000 sadnica malina, što sam kasnije proširio sa još 2.200, pa sada imam ukupno 4.200 sadnica malina. Uz to sam počeo da tovim telad. Prve godine, uz dve krave koje su već bile na imanju, došla su i dva teleta, druge godine njih pet, treće godine devet teladi. Puno mučenja i teškoće bez puta, bez vode, mehanizacije, ali sam imao jaku volju, želju za radom. Pored toga sam počeo da se bavim građevinarstvom, kako bi sve ovo napredovalo, kako bih mogao da izdržavam porodicu i da podgojim telad. Pošto je cena bikova padala, morao sam da menjam delatnost. Godine 2012. sam imao veliku štetu, morao sam krave dati na klanje i, nažalost, ostao sam sa jednim teletom u štali. Nimalo nisam oklevao, kupio sam još dva matična ženska teleta, i od njih je sve počelo. Podgojio sam njih tri u krave i počeo da se bavim mlekarstvom. Mleko predajem mlekari Spasojević iz Bajine Bašte, cena mleka je 40 dinara u S klasi i plus 7 dinara premije od države.

Vremenom su počele da mi se dešavaju lepe stvari: 2014. godine sam se oženio, već 2015. godine porodica se širi i na svet dolazi sin Petar, a i farma se širi. Međutim, 19. juna 2016. godine pretrpeli smo štetu od grada koji je sravnio sve do zemlje. Šteta na gazdinstvu je bila ogromna.

Miodrag Knežević sa svojom porodicom

Miodrag Knežević sa svojom porodicom

Kažu da posle kiše dođe sunce, a tako je i bilo. Nakon nekog vremena, pojavila se ideja o gajenju koza, koja je za mene u prvi mah bila nedostižna, ali uz pomoć dobrih i humanih ljudi iz Fondacije „Ana i Vlade Divac” postala je stvarna i uspešna. Drago mi je da su u meni prepoznali volju, spodobnost i želju za radom. Za mene ova pomoć znači puno i nadam se da ću uskoro udvostručiti i opravdati poverenje dobrih ljudi iz Fondacije. Smatram da su koze veoma korisne životinje, njihovo mleko je lekovito i na njemu se može lepo zaraditi. Zagarantovana cena mleka je 100 dinara po litru, u proseku jare do dva po kozi, a premija za kozarstvo od države je 7.000 dinara – i sasvim je dovoljno da se nešto i zaradi. Fondacija “Ana i Vlade Divac” mi je donirala 191.340 dinara, a ja sam 48.000 dinara dodao za 8 visoko sjarnih matičenih jaraca.

Pošto imam velike površine pašnjaka za koze, planiram da u budućnosti podignem stado na 100 muznih koza. Trenutno stanje na imanju je: 8 koza, 11 muznih krava, 8 junica, 2 ženska teleta, 2 konja, 3 ovce. Planiramo štalu za 20 muznih krava, a postojeću da oslobodimo za konje, kako bismo sebi omogućili brži i lakši rad sa njima. Trenutno vreme koje supruga i ja provodimo u štali je 3 sata ujutru, 2 sata popodne i 3 sata uveče. Obrađujemo 11 hektara svog imanja, a 20 hektara uzimamo u zakup.

Želim da ova moja priča o životu na obroncima Zlatibora i Tare i o Fondaciji bude lep primer da i na selu može da se živi i solidno zarađuje uz lepe projekte. Uz veliko poštovanje i neizmernu zahvalnost, voleo bih da jednog dana upoznam te dobre ljude koji su mi bili od velike pomoći. A pričam kao jedan od devetnaest učesnika u ovom projektu Fondacije.

Poljoprivreda – Šansa za mlade

Poljoprivreda – Šansa za mlade

Fondacija "Ana i Vlade Divac" osnovana je 2007. godine sa ciljem zbrinjavavanja i ekonomskog osnaživanja izbeglih i raseljenih lica. U isto vreme, Fondacija je snažno posvećena unapređenju položaja dece i mladih kroz stvaranje uslova za njihovo zdravo odrastanje i razvoj kao unapređenju položaja i ekonomskom osnaživanju samohranih roditelja, mladih i svih drugih osetljivih društvenih grupa. Kroz razvoj filantropije i brojne humanitarne i razvojne projekte, Fondacija teži da podstakne solidarnost i duh zajedništva u društvu u Srbiji.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?