ana_01U filmovima, u knjigama, u medijima, svuda vole da predstave one osobe od kojih se očekuje mnogo, i kako su te osob pod pritiskom, i kako to može da se odrazi na njih, kako to podnose. Mislim ja i ti ovde znamo suprotnu stranu bolje, kad se od tebe ništa ne očekuje. Da se ne shvati pogrešno, to ne znači da niko ne veruje u tebe i da misli da ne možeš, jednostavno ne moraš, stvarno ne moraš, tvoj trud nije nikome neophodan, štaviše, nije poželjan. Nisi potreban, pa ni poželjan, nebitan si.

Odavde mogu vrlo lako da skliznem u patetiku. Patetika, čini mi se, uvek skriva jedan delić priče, jednu istinitu činjenicu koja priči daj drugačiji ton, a patetičnost prebacuje na onog koji čita ili sluša. Da li je očigleno šta sam ovde “sakrila”?

Recimo da jeste, recimo da svi znaju da ne možeš biti nebitan ako bar samo jedna osoba očekuje i, čak, zahtea nešto od tebe, i recimo da je jasno da si ti ta osoba. I recimo da namerno nisam rekla “ako te bar jedna osoba voli, a to treba da si ti”, jer očekivati nešto od onog koga voliš (samog sebe) je deo ljubavi. I reci mi, šta sad?

graduationKako da ubediš čoveka koji kaže da ne moraš npr. da mu poneseš kofere, da te pusti da to uradiš? Kako da ubediš društvo koje ti kaže da ne moraš da se školuješ, ni da radiš, da ti obezbedi to? Negde “ne moraš” znači više ono gore pomenuto “nije neophodno”, a negde više “nije poželjno i nemoj”.

Ana, tvoji talenti nisu nigde preko potrebni. Ana, tvoja pamet nije nezamenljiva. Ana, nikog ne interesuje tvoja želja za znanjem. Ana, bolje nemoj…

S jedne strane, setiš se da ne postojiš ni za koga i ni za šta, moraš da nađeš svoj razlog postojanja van toga, samo u sebi. S druge strane, kad ga nađeš, onda ništa, ne možeš mnogo s tim. Jer onda, svaki razlog koji nađeš zahteva konstantno unapređivanje i promenu ličnosti, određenu aktivnost duha, koju ne postižeš jer ti društvo kaže da “ne moraš”. Ima ko će…

pathMožeš da ideš nekom neutabanom stazom, sam da je praviš. Tako ja. Možda misliš da je lako da se izgubiš jer ne znaš gde će izaći ta staza, ali to je u stvari nemoguće, ne možeš da skreneš sa staze koju ti praviš. Kad već nema tih puteva, treba neko da ih napravi, najbolje mi. Ili smatraš da ne mora?

Ana Ilić

Ana Ilić

Ana Ilić je rođena 1995. Obrazovanje: 2010-2014. gimnazija „Jovan Skerlić“ u Vladičinom Hanu, društveno-jezički smer (nosilac Vukove diplome); 2014.-... Filozofski fakultet u Nišu, departman za filozofiju, trenutno na trećoj godini. Stipendista je LINKgroup pa se od 2016. besplatno školuje i na ITAcademy na smeru za web dizajn. Objavila je dve zbirke pesama - „Pod svetlom istine“ (2011) i „One zvezdane oči“ (2014) - koje su promovisane širom Srbije i u inostranstvu. Ana je nosilac brojnih nagrada, pesme su prevođene na strane jezike, gostovala je u raznim TV i radio emisijama. Bila je učesnik Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu 2012. godine i najvećeg sajma knjiga na svetu u Frankfurtu 2013. Povremeno učestvuje u aktivnostima Nacionalne organizacije retkih bolesti Srbije.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?