Socijalna ekonomija polje ekonomije u kome posluju sve one organizacije koje imaju za cilj ostvarenje socijalne (društvene) misije i koje deluju po principima uzajamne pomoći i demokratije.  U tradicionalne aktere socialne ekonomije spadaju: zadruge, udrženja, fondacija, organizacija uzajamne pomoći koje postoje već više od jednog veka.  Socijalna preduzeća su akteri socijalne ekonomije novijeg datuma (3o godina) i ne postoji opšteprihvaćena i univerzalna definicija ovog fenomena. Termin se koristi da označi jedan “drugačiji način poslovanja” u kome preduzeća imaju za cilj ostvarivanje društvenog cilja. Evropska Komisija u dokumentu “Social Business Initiative” ovako definiše socijalna preduzeća:

“Operatori socijalne ekonomije čiji je osnovni cilj ostvarivanje socijalnog/društvenog učinka a ne stvaranje profita za vlasnike i akcionare. Socijalno preduzeće proizvodi dobra ili/i usluge za tržište na preduzetnički i inovativan način i stečeni profit koristi prevashodno za postizanje društvenog cilja. Upravljanje je odgovorno i otvoreno, uključuje zaposlene, korisnike i sve druge aktere zainteresovane za aktivnosti socijalnog preduzeća”.

“Status” socijalnog preduzeća je nezavisan od pravne forme, jer mogu da odaberu da se registruju kao udruženje, zadruga, dobrotvorna ustanova, privatno preduzeće ili, pak, gde je to zakonom predviđeno i  kao namenski osmišljena forma: socijalno preduzeće.

geces-call-to-actionEvropska komisija je proteklih dana obelodanila dva značajna dokumenta za razvoj socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva u Evropi: izveštaj mapiranja socijalnih preduzeća i njihovih ekosistema koji pruža uvid u stanje i razvoj ovih preduzeća u Evropi i Poziv na akciju Socijalna preduzeća i socijalna ekonomija idu napred  koji Grupa eksperata (GECES) kroz niz preporuka upućuje Evropskoj komisiji, zemljama članicama i svim nivoima vlasti, trećim zemljama kao i zajednici socijalnih preduzeća u Evropi.

Socijalna preduzeća igraju sve značajnijiu ulogu u Evropskoj Uniji. Zvaničnici, kako na nacionalnim tako i na nivou Unije,  poklanjaju sve više pažnje i trude se da obezbede odgovarajuću, institucionalnu, pravnu i svaku drugu podršku preduzećima sa društvenim ciljem kako bi obezbedili uslove prikladne i pogodne za njihov nastanak, rast i razvoj. Razlog je jednostavan: socijalna preduzeća stavljaju čoveka, a ne profit, u centar svog poslovanja, otpornija su na krizu čije udarce uspevaju da absorbuju efikasnije od tradicionalnih firmi, poklanjaju veću pažnju ekološkoj održivosti, ukorenjena su u svoje lokalne zajednice na čiji razvoj imaju ne malo uticaja. Osim toga, sve različitije i specifičnije probleme pojedinaca i modernog društva uopšte umeju nepogrešivo ne samo da prepoznaju već i da reše uz pomoć raznih, često inovativnih, preduzetničkih inicijativa.

Ako na to dodamo i demokratsko upravljanje i ograničenja na raspodelu dobiti, postaje jasno zašto Evropa, uzdrmana i osiromašena strogim merama štednje, čija je prva žrtva bila upravno sistem socijalne zaštite, posvećuje toliko pažnje ovom drugačijem i po mnogo čemu novom načinu poslovanja koje ima potencijal ne samo da odgovori na neke od najznačajnijih izazova već i da potpuno promeni socio-ekonomsku budućnost Evrope.

Ipak, prepreka je mnogo čak i u sredinama i zemljama  gde socijalna ekonomija i socijalna preduzeća postoje i razvijaju se decenijama, a kamoli u našoj koja još plaća danak loše reputacije posleratnih zadruga koju je iskompromitovala nakaradna komunistička interpretacija ovog preduzetničkog modela. Ipak, potencijal za razvoj socijalnih preduzeća i socijalne ekonomije je često srazmeran broju i ozbiljnosti problema nagomilanih i jednom društvu tako da je računica jasna. Socijalno preduzeće bi trebalo da ima veoma svetlu budućnost u našoj zemlji.

Socijalna preduzeća u evropskim dokumentima

Poslednjih godina u Evropi se beleži sve veći interes za socijalna preduzeća kojima se priznaje veoma važna uloga u rešavanju društvenih,  ekoloških izazova, kao i u podsticanju inkluzivnog rasta. Tome su doprineli, pre svega, ekonomska kriza i nepopularne mere štednje koje su zemlje bile prinuđene da uvedu kako bi izbegle krah, a čije su žrtve bile radna mesta i sistem socijalne zaštite.

Kako popularnost ovih preduzeća raste i menja se mentalitet potrošača i korisnika, sve češće čak i korporacije uvode neke elemente ovog “drugačijeg načina poslovanja” u čijem je centru čovek, a ne profit.

Evropska unija prepoznaje socijalno preduzetništvo u nekim od svojih ključnih dokumenata, kao što su Strategija Evropa 2020, Inicijativa o socijalnom preduzetništvu i Akt o jedinstvenom tržištu, koji podvlače da „socijalna ekonomija ima veliki potencijal koji može da doprinese procesu evropskih integracija i da postane model za prevazilaženje krize“.

Ovome u prilog ide i činjenica da su preduzeća socijalne ekonomije “otpornija” na udare krize što je i potvrdila jedna evropska studija. I to posebno u zemljama u kojima zadrugarstvo ima dugu i u lokalnim zajednicama dobro ukorenjenu tradiciju.

Pre dve godine Evropska Komisija je okupila eksperte iz 29 zemalja Evrope i dala im zadatak da urade prvo evrospko mapiranje socijalnih preduzeća i njihovih ekosistema. Rezultati su obajavljeni u ovom veoma zanimljivom izveštaju. Krajem oktobra svetlost dana je ugledala i nova ažurirana studija, ovoga puta u samo sedam zemalja (Belgija, Francuska, Irska, Italij, Poljska, Slovačka i Španija),  koja ima za cilj da ilustruje stanje i prati razvoj socijalnih preduzeća u Evropi.

U isto vreme i ekspertska grupa Evropske Komisije, GECES, koju čine naučnici i stručnjaci iz cele Evrope, pa i iz Srbije u statusu posmatrača, izašla je u javnost sa Pozivom na akciju Socijalna preduzeća i socijalna ekonomija idu napred.

Evo i šta konkretno sadrže ova dva dokumenta.

Rezultati najnovijeg mapiranja socijalnih preduzeća u sedam zemalja Evropske Unije

socent-europe-mapIzveštaj “Socijalna preduzeća i njihovi ekosistemi: mapiranje u Evropi” prikazuje stanje i razvoj socijalnih preduzeća u Evropi. Rezultati su ohrabrujući jer broj preduzeća raste uporedo sa širenjem u nove sektore i oblasti, a mnoge zemlje uvode nove zakone i mere podrške. I tržišta, privatno kao i javno, nude sve više mogućnosti kako u startup fazi tako i u periodu rasta i razvoja različitih inicijativa.

Pored toga, Evropska Komisija je odlučna u nameri da podigne nivo svesti o socijalnim preduzećima i u tom smislu je u ovu komparativnu analizu pokušala da, kroz javne konsultacije, uključi veliki broj aktera koji su posredno ili neposredno vezani za rad socijalnih preduzeća u zemljama gde su studije bile rađene.

Istraživanje, tako, identifikuje niz faktora koji utiču na stvaranje povoljne klime za socijana preduzeća u Evropi: sve veća potražnja za uslugama od opšteg interesa, tendencija lokalnih vlasti da češće koriste tendere, brojne mogućnosti za nastajanje socijalnih preduzeća u novim oblastima i sektorima, posebna pažnja koja se poklanja etičkom i održivom poslovanju.

U izveštaju, međutim, stručnjaci upozoravaju da veliki broj ograničenja i izazova koji mogu, da budu prepreka razvoju socijalnih preduzeća, kao što su nedostatak specifičnih veština za upravljanje ovom vrstom preduzeća, potreba da se bolje razumeju finansijska tržišta, nedostatak “strpljivog”  kapitala, nacionalni zakonodavni okviri često neadekvatni, previše strogi i nedosledni.

Naconalni izveštaji

Novi i ažurirani nacionalni izveštaji, polaze od zajedničke definicije i daju kompletnu sliku socijalnih preduzeća i njihovih ekosistema u Belgiji, Francuskoj, Irskoj, Italiji, Poljskoj, Slovačkoj i Španiji.

Izveštaji zapravo prikazuju koncept i ulogu socijalnih preduzeća sa društvene i ekonomske tačke gledišta, objašnjavajući i u vezu sa socijalnom ekonomijom koja ima dugu tradiciju posebno u Italiji, Francuskoj, Španiji i Belgiji.

Jedan od važnijih zaključaka koji se tiču kako socijalne ekonomije tako i socijalnih preduzeća vezan je i za njihovu “elastičnost” odnosno njihovu sposobnost da zadruže i stvaraju nova radna mesta uprkos krizi. Socijalna preduzeća odgovarju na određene i vrlo specifične potrebe ljudi i duboko su ukorenjene u zajednice što ih štiti od raznih spekulativnih rizika.

Poziv na akciju “Socijalna preduzeća i socijalna ekonomija idu napred”

Ekspertska grupa GECES oformila je Evropska Komisija 2012 godine kao savetodavno telo koje čine predstavnici svih zainteresovanih strana zemalja članica: predstavnici lokalne vlasti, predstavnici socijalnih preduzeća, banaka i finansijskog sektora, istraživača i akademije. Bavi se pitanjima vezanim za socijlanu ekonomiju i socijalna preduzeća, prati dešavanja kako na nivou zemalja članica tako i na nivou Unije. Poslednji dokument koji su pripremili predstavljen je pre dve nedelje na konferenciji posvećenoj socijalnoj ekonomiji u Bratislavi u okviru Slovačkog predsedavanja Savetom Evrope.

U opsežnom dokumentu koji su nazvali Poziv na akciju “Socijalno preduzeće i socijalna ekonomija idu napred” zalažu se za Evropski plan akcije za socijalnu ekonomiju i socijalna preduzeća koji bi dao podsticaj za stvaranje povoljnog okruženja za njihov razvoj, a u skladu sa suštinskim vrednostima ovog “drugačijeg načina poslovanja” kao što su demokratsko upravljanje, inovacije, ulaganje profita, centralnost čoveka u ekonomiji. Ovako osnažena socijalna preduzeća imaće više uticaja i mogućnosti da se uhvate u koštac sa brojnim izazovima ali i mogućnostima koje se nalaze u oblasti “ekonmije deljenja” i “cirkularne ekonomije”. Ova dva fenomena skorijeg datuma predstavljaju nesumnjivo veliki potencijal za razvoj i ekspanziju socijalne ekonomije.

U dokumentu stručnjaci navode niz preporuka namenjenih pre svega donosiocima odluka o tome kako da podrže razvoj socijalne ekonomije i socijalnog preduzeća kao ključnog pokretača inkluzivnog i učinkovitog ekonomskog razvoja.

Evo ukratko preporuka, svrstanih u četiri glavne oblasti, koje bi i kod nas bile i te kako primenljive:

  1. Povećati vidljivost i prepoznatljivost socijalnih preduzeća i promovisati bolje razumevanje ovog koncepta poslovanja kroz:
  • sakupljanje dokaza o dodatnoj vrednosti koju proizvode socijalna preduzeća i bolja komunikacija kroz akcije kao što su: sakupljanje podataka, stvaranje evropske strategije komunikacije, razmena znanja i veština iz oblasti upravljanja i prikazivanja socijalnog učinka socijalnih preduzeća;
  • izgradnja jedne smosvesnije i bolje koordinisane zajednice socijalnih preduzeća koja bi omogućila saradnju i pospešila međusobnu razmenu znanja;
  • prilikom kreiranja javnih politika i mera na svim nivoima posvetiti više pažnje socijalnim preduzećima i njihovim specifičnostima. Učiniti da bude prisutno  u svim važnim dokumentima politikama, programima i akcijama kako na nivou Unije tako i na nivou zemalja članica.
  1. Razviti evropsko ekonomsko okruženje tako da omogući akterima socijalne ekonomije i socijalnim preduzećima pristup finansiranju. Ova preporuka se pre svega odnosi na potrebe kao što su: izgradnja kapaciteta, finansiranje i infrastruktura. Preporučuje se pre svega ulaganje u edukaciju, inkubatore, posrednike koje bi omogućili socijalnim preduzetnicima da dobiju podršku kada je reč o izgradnji kapaciteta kako bi obezbedili neophodne menadžerske veštine i postigli finasijsku stabilnost.  Neke konkretne mere koje bi omogućile priliv finansiranja koje je prilagođeno socijalnim preduzećima podrzumeva podizanje svesti među ulagačima o tome šta zapravo znači ulagati u socijalno preduzeće, obezbediti određene pogodnosti za socijalna ulaganja, prenebegnuti eventualne prvne prepreke i uraditi mapiranje postojećih poreskih olakšica, promovisati primere dobre praksi i sl.
  1. Obezbediti pravni i normativni okvir koji pospešuje nastajanje i razvoj socijalnih preduzeća i drugih aktera socijalne ekonomije. Ove preporuke su presudne za nastanak odgovorajućeg ekosistema u kome socijalna preduzeća mogu da prosperiraju. Eksperti preporučuju da Evropska Komisija preloži niz mera kojima bi pomogla zemljama članicama da obezbede odgovarajući pravni okvir za socijalna preduzeća. Pospešivanje međugranična saradnja je još jedan način da se omogući društvima za samopomoć i zadrugama da iskoriste potencijal zajedničkog tržišta. Takođe, nova pravila javnih nabavki bi trebalo da uvrste i socijalne kriterijume u tenderske procedure.
  1. U poslednjem odeljku izveštaj se bavi merama koje bi omogućile socijalnoj ekonomiji da dosegne svoj potencijal kao ključnog pokretača pravičnog i društveno inkluzivnog ekonomskog razvoja. Ovo se pre svega odnosi na podršku koju Evrsopska Unija može da da socijalnim preduzećima u kontekstu međunarodnog razvoja sa ciljem održivog razvoja.
Aleksandra Bobić

Aleksandra Bobić

Beogradjanka, novinar, komunikator i event manager. Na privremenom radu u Italiji, sa stalnim boravkom u Trentu. Radim u istrazivačkom institutu (Euricse) koji pručava zadruge i socijalna preduzeća i bavim se odnosima sa javnošću. Moj posao je i moja velika strast tako da me i privatno zanima sve što je inovativno, socijano i društveno korisno i održivo. Pre odlaska u Italiju bila sam novinar u Večernjim novostima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?