Naša kućaTranskript govora Anice Spasov na događaju “MESTO SUSRETA – moja perspektiva” (6. decembar 2015., Kafe TRANZIT, Zemun)

Ja sam Anica Spasov i vodim Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju “Naša kuća”. Sa dugogodišnjim iskustvom od preko 17 godina, ja dođem kao neka budućnost roditeljima mlađe dece sa smetnjama u razvoju (…), moj sin sada ima 31 godinu. Ispričaću koji su razlozi zbog kojih sam se aktivirala i čitav svoj život posvetila ovom angažovanju.

Kada je moj sin pošao u školu, pozvali su me telefonom iz škole i pitali da li hoću da se uključim u rad udruženja. Ja sam automatski odgovorila: “Ne, nemam vremena.” Spustila sam slušalicu i shvatila šta sam uradila. Naravno da imamo vremena! Ako mi nemamo vremena – ko će ga drugi imati?! Nakon te odluke da prihvatim učešće u radu udruženja, intenzivno sam razmišljala o suočavanju sa realnošću života: u redu, dobila sam ove životne karte koje su preda mnom, uopšte me ne interesuje i neću da razmišljam o tome šta bi bilo da nije ovoga, ali hoću da odigram najbolju životnu partiju i da svoj život, a pogotovo živote svoje dece, učinim smislenima. I tako je krenulo.

Naša kućaNa osnovu dugog rada sa decom sa smetnjama u razvoju, shvatila sam šta je najvažnije. Njima su najvažniji ljubav, podrška i sigurno okruženje. Jako su im važni socijalni kontakti, važno je da upoznaju svet oko sebe, jer na taj način mogu sebe da izgrade i da napreduju. Jako je važno da verujemo u njih, da im pružamo podršku i sitna zadovoljstva, da im obezbeđujemo društvene kontakte koji će da ih ojačaju. Tako smo krenuli sa dnevnim boravkom u kome je bilo mnogo dece: bili su na raznim radionicama; radili su najrazličitije stvari sa najrazličitijim ljudima i umetnicima i tako izgrađivali sebe; odlazili su na letovanja i zimovanja… To okruženje im je pomoglo da danas, posle toliko godina, budu odrasli ljudi koji imaju svoje snove i želje, ljudi koji se ostvaruju i koje okolina prepoznaje kao mlade koji pripadaju zajednici i daju doprinos njenom razvoju. Verujemo da svako od njih može da napreduje i utiče na okolinu, a na taj način se menjaju stavovi okruženja i prevazilaze predrasude.

Naša kućaNaše udruženje je do danas preraslo u socijalno preduzeće. Od radoznale, zadovoljne dece koja su svakog dana napredovala, stigli smo do mladih ljudi koji danas vrlo ozbiljno rade. U okviru našeg socijalnog preduzeća proizvode papirne kese i ekološku ambalažu, rade u Kuhinji na točkovima (usluga keteringa – dostava obroka na adrese starijih sugrađana i kompanija)… Postali su veoma značajan deo naše zajednice time što pružaju podršku drugoj grupi ljudi koja takođe ima problema – starijima koji, iz raznih razloga, ne mogu sebi da obezbede obroke.

Roditeljima mlađe dece sa smetnjama u razvoju ovo verovatno deluje kao neka daleka budućnost. Ni mi u početku nismo verovali da mnoge stvari mogu ovako da se odigraju. Verujte, kada ovi mladi ljudi počnu da razmišljaju o tome koliko vrede i koliko vredi njihov rad, koliko su zadovoljni svojom zaradom i time što mogu da kupe neka svoja sitna zadovoljstva, shvatite koliko je sav vaš trud vredeo, jer ste im na taj način obezbedili budućnost i, što je najvažnije, smislen život.

Naša kućaNaravno, imamo još želja. Naša ideja je da obezbedimo i poslednju kariku u njihovom zbrinjavanju – stanovanje uz podršku, jer nas jako brine šta će biti posle nas. Zbog toga ulažemo sve napore da ovi mladi ljudi ostanu u sredini u kojoj su se rodili, koja ih poznaje i pruža im podršku: hoćemo da napravimo jednu stambenu fondaciju, čime ćemo osigurati budućnost svoje dece, a takođe i ispuniti svoj roditeljski san: da budemo sigurni da smo najaktivnije učestvovali u kreiranju njihove budućnosti i sigurnosti u životu.

***

Naša kućaAnica Spasov vodi udruženje “Naša kuća” iz Beograda, koje  se bavi obezbeđivanjem uslova za socijalnu inkluziju osoba ometenih u intelektualnom razvoju. U cilju postizanja održivosti Udruženje je osnovalo Radionicu za proizvodnju papirne galanterije u čiji su rad uključeni mladi ljudi, korisnici Dnevnog boravka, njihovi roditelji i volonteri i ketering servis KUHINJA NA TOČKOVIMA. Anica odgovara na pitanje ŠTA POSLE? Šta kada naša deca odrastu? Koliko su važne njihove želje? Koje su to naše društvene uloge? A koje su njihove? Odgovor na nedoumice, strahove i  prećutana pitanja. Anica ukazuje na rešenja i mogućnosti. Kako je postala Predsednica MNRO ZVEZDARA – Ko sam ja da nemam vremena ili A KO će ako neću ja!!!

 


 

„MESTO SUSRETA – moja perspektiva“ je veče sedmominutnih prezentacija koje afirmiše aktivizam roditelja dece sa smetnjama u razvoju i rasvetljuje momenat i razloge koji su ih potakli da se bore za svoju decu, ali i za svu ostalu, kao i važnost podrške porodice i okoline svakoj porodici koja se nađe u krizi.

Bez obzira na različitost osnovnih medicinskih dijagnoza ili potreba deteta da dostigne svoj maksimum u osamostaljivanju, svi roditelji se na početku “borbe” suočavaju sa istim šokovima, strahovima i pitanjima. Nije lako, ali nemaš kud! Da bi se ove boli prevazišle i prihvatio život takav kakav je, potrebna je ozbiljna podrška i razumevanje porodice, prijatelja, institucija i celog društva. U našem životu se ništa ne podrazumeva i ništa nije po standardima kojima su nas naši stari učili. Naše je breme drugačije! Ovo nisu tužne priče, iako je tema teška. Važno ih je pričati, slušati i čuti! Važno je posvetiti im pažnju i razmisliti šta mi možemo da uradimo da se situacija promeni.

Evo rukaOvo nisu tužne priče! O tome treba govoriti javno i često, da se ne zaboravi, sve dok prisustvo dece i osoba sa invaliditetom ne počne da se podrazumeva, a i posle toga.

Da bi se promenio stav zajednice prema deci sa bilo kakvim problemom pri odrastanju i invaliditetom, oni moraju biti vidljivi, prisutni i prihvaćeni u redovnom životu zajednice u kojoj žive: u školi, na ulici, u parku, autobusu… Stavove moramo menjati svi zajedno, strpljivo i pažljivo, poštujući inkluzivne vrednosti i braneći najbolji interes svakog deteta i pojedinca kome je pomoć potrebna.

Šta je to sigurnosna mreža? Zašto prava za decu i osobe sa invaliditetom? Zašto inkluzivni centar, zašto udruženje i šta ćemo za 10 godina? Zašto sadimo baštu? Zašto mi je važna ekonomska nezavisnost? Zašto je važno školovanje sa vršnjacima? Zašto je važno kvalitetno obrazovanje? Šta posle škole? Šta radi majka Romkinja koja ima dete sa invaliditetom i želi da ga školuje u Srbiji, pre 15 godina! Moje dete i ja – jedine konstante u procesu odrastanja!

O svemu ovome govorili su naši prezenteri i prezenterke: Vidan Danković, Ana Knežević, Biljana Dotlić, Anica Spasov, Sanja Bimbašić, Snežana Janošević, Sandra Mičeta i Miloš Dilkić – svako iz svog ugla.

Ovaj događaj inspirisan je BG Ignajtom, a realizuje se u okviru projekta „Jačanje kapaciteta Mreže prijatelja inkluzivnog obrazovanja za aktivni doprinos razvoju inkluzivnih zajednica“ koji realizuje CIP Centar u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo. Projekat je usmeren na stvaranje mogućnosti za bolje razumevanje koncepta inkluzije, promovisanja saradnje na ostvarivanju zajedničkih ciljeva članova Mreže inkluzivnog obrazovanja u vezi sa unapređivanjem kvaliteta i pravednosti obrazovanja za svu decu, kao i širenju kruga prijatelja inkluzivnog društva.

UDRUŽENJE GRAĐANA “EVO RUKA” je roditeljsko udruženje koje se aktivno bavi razvojem inkluzivnog društva i stvaranjem održivog sistema podrške i bezbednog okruženja za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice, kao i svu ostalu decu u konkretnoj lokalnoj zajednici – Zemunu i Beogradu.

Udruženje građana “Evo ruka”
Dobrovoljnih vatrogasaca 2, Zemun Polje
Tel: 062-327-877

EVO RUKA

EVO RUKA

Ana Knežević je rođena 6. januara 1978. Po obrazovanju inženjer elektrotehnike, nikada se nije bavila svojim poslom ali joj je stečeno znanje i te kako pomoglo u matematičkom rešavanju životnih problema. 2004. godine rodila je prvog sina, kome je nedelju dana po rođenju ustanovljena teška srčana mana i u 26. godini život je krenuo potpuno neplaniranim tokom. Bolnice, operacije, rehabilitacije, dijagnoze i različite prognoze obeležili su Aninih i Andrijinih prvih pet godina zajedničkog života. 2011. godine sa nekoliko roditelja je osnovala udruženje građana "Evo ruka" čiji je glavni cilj i misija osnaživanje roditelja dece sa smetnjama u razvoju i jačanje kapaciteta lokalne zajednice da prihvati ovu decu i inkluzivne vrednosti. Danas, posle 5 godina postojanja, Udruženje aktivno radi na polju socijalne inkluzije na lokalnom nivou i šire, osnovali smo Inkluzivni centar MESTO SUSRETA u Zemun Polju, za svu decu u lokalnoj zajednici i zahvaljujući Delta fondaciji i programu "Zasad za budućnost" pokrenuli plasteničku proizvodnju povrća. Nadamo se uspešnoj berbi, dobroj distribuciji i podršci lokalne zajednice i društveno odgovornih kompanija i pojedninaca, kao i stvaranju uslova za samostalan život i slobodno funkcionisanje za našu decu.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?