lalePiše: Tanja Jovanović

Verujem u to, da ukoliko dve osobe koje su bliske, po prvi put provedu nekoliko dana zajedno, bez prestanka – ili postaju još bliskije, ili se udalje jedna od druge. Na jednom takvom putovanju, istovremeno sam jednu prijateljicu izgubila, a drugu dobila. Za tako kratko vreme uspemo da pokažemo, ali i da primetimo kod drugih, ono što do tada nismo – bilo to dobro ili loše.

U četvrtom razredu sam sa školom išla na rekreativnu nastavu. Sećam se da mi se dopadao jedan dečak, ali se njemu sviđala moja najbolja drugarica. Pričala sam sa njom o tome i ona mi je predložila:”Hajde da vidimo, možda ti se svidi neki drugi?” Odgovorila sam joj da znam da mi se neće svideti niko drugi i da mi se sviđa baš taj dečak jer ima tamniju put kao i ja. Rekla sam joj da to znači da je možda i on Rom. Iako smo bile deca, mislim da me je razumela, jer je na to rekla: „Aha, dobro, da znam za inače.“

Moja priča se nastavlja desetak godina kasnije sa drugom najboljom drugaricom, u koju sam imala puno poverenja, koja je takođe znala sve moje nesigurnosti i koja me je uvek podržavala i ohrabrivala. Kada god sam sumnjala u sebe, govorila mi je da ne brinem, da ja to umišljam i da je sve to u mojoj glavi. Pamtim dan kada se to promenilo.

Fakultet je organizovao seminar na koji smo zajedno otišle. Tokom ručka, ona me je neočekivano pitala da li bih bila sa nekim dečkom druge nacionalnosti? Bila sam zbunjena njenim pitanjem. Nisam razumela zašto me odjednom baš to pita. Bilo mi je neprijatno i odgovorila sam joj da ne znam. Želela sam da se razgovor o tome što pre završi. Međutim, ona je nastavila da govori: “Ja ne bih mogla. A i ti, nemoj da se zavaravaš. Moraš sa time da se suočiš. Pa ne kaže se bez razloga BIRAJ CVEĆE IZ SVOJE BAŠTE. I da znaš da svi ljudi tako razmišljaju, a ne samo ja.”

Ćutale smo dok nismo stigle u sobu, u kojoj je bila naša zajednička drugarica. Primetila je da nešto nije u redu i pitala nas je šta se desilo. Ja nisam želela da se i dalje o tome priča i prepričava. Moja najbolja drugarica joj je sve ispričala i izlazeći iz sobe kroz smeh rekla: “Pa neću valjda da mi dete u školi zovu malo Ciganče!“ Ono čega se dobro sećam je da sam u tom trenutku u glavi imala sestru i njenog muža, brata i njegovu devojku…videla sam njihovu decu kako jednog dana kreću u školu i uplašila se da će ih neko baš tako nazivati.

Moja najbolja drugarica i ja se više ne družimo. Imala sam veliku sreću što smo delile sobu sa osobom koja me je u tom trenutku razumela i koja mi je tad bila, i još uvek jeste, velika podrška i jako dobra drugarica.

Kada sam bila mala mislila sam da treba da BIRAM CVEĆE IZ SVOJE BAŠTE i da budem sa nekim ko je iste nacionalnosti kao i ja, jer sam mislila da nikada ne bih mogla da se svidim nekome ko nije Rom. Mene i dalje u nekom smislu prati ta misao. U mojoj glavi postoje nesigurnost i strah. Ali nesigurnost i strah postoje i kod drugih ljudi, koji dolaze iz različitih životnih situacija i okolnosti. Ono što nas sve može osnažiti, jeste podrška pravih prijatelja. Kad je u pitanju prijateljstvo, prave prijatelje je moguće pronaći i imati, bez obzira na to ko dolazi iz koje bašte.

Priča je nastala u okviru aktivnosti „Živa biblioteka“ koja je deo projekta „Mreže prijatelja inkluzivnog obrazovanja“ realizovanog od strane Centra za interaktivnu pedagogiju i Fondacije za otvoreno društvo Srbije.

***

Tanja JovanovićTanja Jovanović je apsolventkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Prva aktivistička iskustva sticala je tokom pohađanja Pete beogradske gimnazije. Sarađuje sa GRUBB fondacijom i Centrom za interaktivnu pedagogiju.

Kao najznačajnija iskustva izdvaja priliku da bude istraživačica na projektu „Podrška mladim Romima na putu od obrazovanja, ka osamostaljivanju i zapošljavanju“ Centra za interaktivnu pedagogiju, kao i jednogodišnje stažiranje u organizaciji za zaštitu ljudskih prava Civil Rights Defenders.

CIP Centar

CIP Centar

CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP Centar) je udruženje osnovano 1998. godine radi ostvarivanja ciljeva u oblasti obrazovanja. Misija CIP Centra je da osnaživanjem dece, mladih i odraslih, podizanjem profesionalnih kapaciteta stručnjaka, zastupanjem demokratskih vrednosti i povezivanjem pojedinaca i organizacija za zajedničko delovanje, unapređuje uslove za život dece i mladih u Srbiji. Ove priče nastale su u okviru aktivnosti „Živa biblioteka“ koja je realizovana u okviru projekta „Mreža prijatelja inkluzivnog obrazovanja“ koji sprovodi CIP Centar u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo Srbije.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?