bollentispiritiNezaposlenost mladih u Italiji je jedno od gorućih problema na koje ni dinamična vlada harizmatičnog premijera Matea Rencija nema ubedljivo rešenje. I pored niza mera sadržanih u dekretu “JobsAct” rast nezaposlenosti se nije zaustavila. Naprotiv. U avgustu ove godine je stopa mladih između 15 i 24 godine koji niti studiraju i niti rade dosegla 39,2 odsto. Situacija na jugu Italije je još dramatičnija pa tako u pojedinim regionima prelazi čak i 50 odsto.

Razloga za ovu naizgled bezizlaznu situaciju je mnogo, a kriza i nespremnost društva uopšte da se uhvati u koštac sa epohalnim promenama čiji smo svedoci, jedan je od ključnih. Osim centralne i na lokalnim novoima, pre svega na regionalnim, italijanske administracije pokušavaju da reše ili bar donekle ublaže ovaj problem. Dosta je uspešnih ili bar zanimljivih modela koji imaju za cilj da pospeše preduzetništvo i inicijative mladih, ali je projekat regiona Apulia jedan od najstarijih i verovatno najinovativnijih. Zove se “Bollenti Spiriti” (Uzavreli duhovi), a jedan od njegovih idejnih tvoraca, Anibale D’Elia, je i po nama dobro poznatom receptu, iako nestranačka ličnost, usled promene vlasti posle deset godina uspešnog rada razrešen dužnosti koordinatora projekta. Osnovnu ideju ovog originalnog projekta i učinke desetogodišnje primene je pred kraj svog mandata poverio jednom italijanskom online magazinu, Linkiesta.

“Mladi sa Juga nisu problem već rešenje”

Sa stopom nezaposlenosti mladih od 58,1 italijanska Apulia se nalazi u zapećku kao jedan od deset najlošije kotiranih regiona u Evropskoj Uniji. U želji da nađe rešenje za ovaj problem, regionalna vlast je još pre krize osmislila inovativnu poitiku za made koja je ubrzo postala inspiracija i u mnogo razvijenijim sredinama.

Činjenica je da mladi danas radije ostaju u Apuliji, nestvarno lepom ali veoma nerazvijenom regionu Italije koji se već decenijama suočava sa teškom ekonomskom i socijalnom situacijom. Dobra politika usmerena na osnaživanje mladih je uspela da zaustavi i umnogome ublaži tendenciju po kojoj su mladi ljudi želeli samo da sto pre odu na sever Italije ili u inostranstvo. I ne samo to, ovaj originalani projekat je skrojen po meri i prema specifičnim potrebama mladih odavde te nije preuzet i prilagođen tamošnjim potrebama.

“Originalnost ovog projekta i celokupne politike za mlade tadašnje administracije leži u činjenici da smo odlučili da na mlade ne gledamo kao na problem već kao na resurs, kao snagu koja donosi promene”, prica Anibale D’elia, sada već bivši koordinator projekta.

Sve je počelo tokom prvog mandata vlade dalekovitog Nikija Vendole još davne 2005. godine koji je u želji da na pravi način odgovori na potrebe mladih uradio ono što niko pre njega nije: naručio je istraživanje od Univerziteta u Bariju koje je imalo za cilj da dokuči i ukaže na očekivanja, potrebe, želje mladih. Rezultati su bili presudeni za nastanak svih inicijativa, projekata i mera koji su kasnije osmišljeni i sa uspehom primenjeni.

“Problemi postoje i danas. Podaci o nezaposlenosti, neaktivnosti, odlivu mozgova su i dalje aktuelni, kriza ih je dodatno naglasila u odnosu na tu 2005.godinu. Kriza je strukturalna, oseća se u celoj Italiji i odnosi se na način na koji naša zemlja proizvodi vrednosti. Osmisliti način da mladi mogu da uđu u sve sfere i aktivnosti života je jedini mogući da se kriza prevaziđe. Potrebno je da promenimo način života, navike i to iz korena, u novim i neočekivanim pravcima. Moramo da iskoristimo ogromnu moć transformacije mladih umesto da je držimo po strani. Ukoliko mislimo da  broj nekativnih, nezaposlenih ili mladih koji razmišljaju o odlasku aktuelni ekonomski i socijalni sistem može da apsorbuje grešimo i nećemo nikada prevazići probleme.”

Godine 2008. Vlada Italije je dodelila svim regionima fondove za finansiranje politike za mlade. Zahvaljući tim skromnim sredstvima Region Apulia objavio je konkurs koji se zove “Principi Attivi” (Aktivni principi). Sa samo 10 miliona evra finansirali su prvih 400 projekata! Bilo je to jedno od prvih iskustava u direktonom finansiraju ideja mladih. Sada je to prilično rasprostranjena praksa ali tada je to bio pionirski poduhvat.

“Ukoliko daš gol svi trče kod sudije tražeći da se poništi”

“Iz tih 400 projekata nastala su preduzeća, udruženja, zadruge ali nam to nije bilo cilj. Ovaj tender je zapravo predstavljao jedan novi odnos prema problemu: shvatili smo da je marginalizacija mladih zapravo dublji kulturološki problem. Mladi se često žale na  zatvorenu i nepristupačnu sredinu koju smo još u početnom istraživanju nazvali ‘neuzvraćena ljubav zemlje, zajednice’. Lako je reći mladima da treba sami da izmisle posao pa okrenuti leđa onima koji pokušavaju. Posebno ako je mentalitet zajednice takav da je ‘samo rezultat 0:0 prihvatljiv, a ukoliko daš gol svi trče kod sudije tražeći da se poništi’ ili, kao što je svojevremeno napisao italijanski pisac Tomasi di Lampedusa, ‘nije važno da li radiš dobro ili loše, ovde ti niko oprostiti to što nešto radiš’.”

Tajna uspeha politika koje je osmislila mala grupa entuzijasta je u jednostavnosti i gotovo potpunom odustvu komplikovane birokratije, kažu njeni tvorci.

“Jednostavna pravila, bez uslovljavanja i komplikovanih  ekonomsko–finansijskih  procedura za pristup sredstvima i bez unapred određenih prioritetnih tema i sektora. Poruka koju smo želeli da pošaljemo bila je veoma drugačija od uobičajne. ‘Bollenti Spiriti’ ne znači ‘finasiramo tvoj projekat’ već ‘pomozi nam da promenimo našu sredinu’. Više nego na podršku startup preduzećima liči na inicijativu otvorenih inovacija (‘open innovation’).”

Odziv je bio neverovatan, a rezultati takvi da su postali primer i uzor mnogima. Odatle su nastale prva startup preduzeća, iako ih u Italiji tada nisu tako zvali, ali i volonterski i projekti aktivnih građana, socijalne zadruge, sredstva su dobili i projekti u kulturi, umetnosti, turizmu, oni koji su za cilj imali valorizaciju istorijskih i umetničkih dobara. Politike su postale rasadnik ideja i inicijativa koje su bili preteča nekim sada veoma aktuelnim trendovima: sharing economy, povratak poljoprivredi, ICT, biomedicina, digitalno zanatstvo itd.

“Situacija u Apulii se promenila ali ne dovoljno. Iskustvo sa projektom ‘Bollenti spiriti’ smatramo jednom malom radionicom javnih politika koja je uspela da postigne mnogo sa veoma malo sredstava. Ono što je malo poznato jeste da od 2007. do danas nismo koristili za ove operacije evropske fondove već ograničene nacionalne fondove za mlade i još manje iz regionalne kase. Ipak, rezultati su značajni  i promenili su pre svega osobe koje su učestvovale u programima, kao i kulturni okvir cele pokrajine. Ipak, sve ovo nije bilo dovoljno da promeni ekonomske parametre niti da promeni negativnu dinamiku. Danas se, pak, niko ne usuđuje da kaze da je ulaganje u mlade gubljenje vremena i sredstava. Naprotiv, u Apuliji mnoge institucije, univerziteti, privredne komore, strukovna udruženja i istraživački centri, pokreću svoje programe i inicijative podrške mladim ljudima i njihovim idejama.”

Više informacija potražite na adresi www.linkiesta.it

Aleksandra Bobić

Aleksandra Bobić

Beogradjanka, novinar, komunikator i event manager. Na privremenom radu u Italiji, sa stalnim boravkom u Trentu. Radim u istrazivačkom institutu (Euricse) koji pručava zadruge i socijalna preduzeća i bavim se odnosima sa javnošću. Moj posao je i moja velika strast tako da me i privatno zanima sve što je inovativno, socijano i društveno korisno i održivo. Pre odlaska u Italiju bila sam novinar u Večernjim novostima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?