Evropska komisija je u svom izveštaju o pregledu usklađenosti zakonodavstva Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti socijalne politike i zapošljavanja dala zaključak da se radi o delimičnoj usaglašenosti. U izveštaju stoji da je neophodno odlučno delovanje kako bi se ostvario napredak u usaglašavanju zakonodavstva i kako bi se rešila kritična situacija na tržištu rada, uključujući rad na crno. Potrebno je preduzeti mere kako bi se rešilo pitanje rada na crno koje je i dalje prepreka za ostvarivanje rasta regularne zaposlenosti, stoji u izveštaju. Takođe je  neophodna detaljna analiza osnovnih uzroka neformalne zaposlenosti u Srbiji.

Rad na crno je veliki problem i na evropskom nivou, a Unija je rešila da se sa njim izbori. Prvi plenarni sastanak Evropske platforme  za neprijavljen rad je održan 10. oktobra 2016 u Briselu.

Kakav sve rad na crno postoji i gde ga najviše susrećemo

Na nivou EU, neprijavljeni rad je definisan kao “bilo koja plaćena aktivnost koja je po svojoj prirodi zakonita ali nije prijavljena javnim vlastima, uzimajući u obzir razlike u obzir razlike u regulatornim sistemima zemalja članica”. Bitno je da ga razlikujemo od aktivnosti na crnom tržištu, krijumčarenja, šverca i sl.

Negativne efekte ove pojave osećaju podjednako radnici, poslodavci i država. Neprijavljen rad radnicima ograničava pristup zdravstvenom i penzionom osiguranju, utiče na niži kvalitet radnih uslova, a velika je verovatnoća da će njihova prava iz radnog odnosa biti prekršena. Za državu gubitak se ogleda u nenaplaćenim porezima i doprinosima, a u privredi imamo nelojalnu konkurenciju, jer poslodavci koji ne prijave radnike mogu lakše obezbediti prednost na tržištu zbog nižiš troškova.

Ilustracija preuzeta sa FreeDigitalPhotos.net autor zole4

Ilustracija preuzeta sa FreeDigitalPhotos.net autor zole4

Najčešće je neprijavljeni rad onaj koji se obavlja u registrovanom privrednom subjektu, delimično ili  potpuno neprijavljen. Poznata praksa plaćanje dela zarade “na ruke” ili “u koverti”, odnosno prijavljivanje samo dela zarade, najčešće tzv. minimalca,  bez uplate poreza i doprinosa na neprijavljeni deo zarade. Često se ovde ubraja rad koji je prijavljen na nepuno radno vreme, dok radnik faktički radi puno radno vreme, a razliku u novcu dobije ponovo “na ruke”.  Kod potpunog neprijavljenog rada zarada je dogovorena usmeno i isplaćuje se već pomenutim metodama, a između poslodavca i radnika ne postoji nikakav ugovorni odnos.

Postoji još jedan, i kod nas delimično rasprostranjen tip rada na crno, a to je neprijavljen rad za sopstveni račun, odnosno tzv. fiktivno samozapošljavanje. Ovde samozaposleni pruža usluge formalnim privrednim subjektima ili drugim klijentima (domaćinstvima), najčešće samo jednom korisniku usluga. Ove osobe često i zaista rade u prostorijama svoj fiktivnog klijenta, a prema indikatorima tržišta rada oni se ne ubrajaju u zaposlene.

Ilustracija preuzeta sa FreeDigitalPhotos.net autor khunaspix

Ilustracija preuzeta sa FreeDigitalPhotos.net autor khunaspix

U Srbiji je rad na crno najviše prisutan u trgovini, ugostiteljstvu, zanatskim, industrijskim i proizvodnim pogonima, i u građevinarstvu. Prema podacima Inspektorata za rad za rad angažovani na ovaj način su najčešće mladi, nekvalifikovani radnici, radnici sa najviše srednjom stručnom spremom, zaposleni bez redovnih zarada, nezaposleni preko 40 godina života, primaoci novčane naknade i socijalne pomoći. Zarada zaposlenih bez ugovora je prema postojećim istraživanjima 51% manja u odnosu na formalno zaposlene. Neprijavljeni rad se na nivou EU javlja u svim  sektorima, a najčešći je u građevini, uslugama održavanja i čišćenja, brige o deci i starima, ugostiteljstvu.

Istraživanje Eurobarometra, sprovedeno 2013. godine, pokazuje da je 11% ispitanika priznalo da su u prethodnoj godini kupili robu ili usluge koje uključuju rad na crno, a jedan od  30 anketiranih (3%) je od poslodavca je dobio/la zaradu u gotovini  (“na ruke”).

Evropska platforma i uloga država članica

Odgovornost za borbu protiv rada na crno je na državama članicama, stav je EU. Borba protiv neprijavljenog rada se uglavnom oslanja na rad inspekcija i poreskih organa. U nekim državama socijalni partneri su takođe uključeni, kao i carinski organi, tela za migracije, policija i kancelarije javnih tužilaca.

U poslednjih deset godina, sve zemlje članice uvele su različite mere kako bi pojačale napore u borbi protiv neprijavljenog rada. One su uglavnom preventivne i trebalo bi da vode smanjenju učestalosti neprijavljenog rada i olakšaju pridržavanje postojećim pravilima. Novoformirana Evropska platforma unapređuje saradnju između nadležnih organa država članica i drugih aktera uključenih u delotvorniju i efikasniju borbu protiv rada na crno uz puno poštovanje nacionalnih nadležnosti i procedura. Njen glavni cilj je da se unaprede kapaciteti država članica u borbi protiv svih tipova rada na crno i promovišu bolji uslovi rada i značaj formalnog zaposlenja.

Platforma predstavlja forum na nivou EU, gde ge razmenjuju informacije i dobre prakse, stiču nova znanja, zajednički uči, kao i da se  države povežu u svrhu prekogranične saradnju i sprovođenja zajedničkih aktivnosti. Zasniva se na odluci Evropskog parlamenta i Saveta od 9. marta 2016. Platformu čine predstavnici država članica (resorna ministarstva, inspekcije, poreski i carnski organi itd.) i na nivou EU predstavnici socijalnih partnera i Evropske Komisije. Predstavnici socijalnih partnera iz sektora koji su najviše pogođeni neprijavljenim radom, relevantne evropske agencije i organizacija, Međunarodna organizacija rada  imaju status posmatrača.

Evropska komisija je ovim povodom napravila vrlo zanimljiv animirani video (na engleskom i francuskom jeziku) koji pojašnjava problem i pokrenute aktivnosti.

Bojana Ružić

Bojana Ružić

Bojana Ružić koordinira projekte Fondacije Centar za demokratiju koji se tiču socio-ekonomskih pitanja, aktivnosti inicijative “Crno na belo” koja od 2012. okuplja organizacije civilnog društva u cilju stvaranja široke podrške za agendu dostojanstvenog rada kao jednog od važnih uslova za društveno-ekonomski razvoj u Srbiji, kao i rad radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati poglavlja koja se bave zapošljavanjem i socijalnom politikom. Duboko veruje u snagu civilnog drušva, inovativne metode zagovaranja i nove tehnologije.



  1. crno trziste (Reply) on Friday 14, 2016

    Poštovani,
    kako tumačite rad na pijacama prodaja prehrambenih namirnica i druge robe, kako tumačite prodaju robe na ,,buvljoj pijaci” i ,,najlon pijaci” Zar to nije siva ekonomija?

    • Bojana Ružić
      Bojana Ružić (Reply) on Friday 14, 2016

      Poštovana,

      Svako neregistrovano obavljanje privrednih delatnosti je nesumnjivo siva ekonomija. Rad na crno je samo jedan o njenih pojavnih oblika. Siva ekonomija se obavlja pored neregistovanih i u registrovanim preduzećima, kao i u domaćinstvu, a tu joj je mnogo teže ući u trag. Može se reći da ovo što navodite može biti jedan vid sive ekonomije, ali moramo imati u vidu da je to samo delić mnogo veće slike. Siva ekonomija osim rada na crno znači i neprijavljivanje ili delimično prijavljivanje prihoda, neplaćanje ili delimično plaćanje poreza. Ako uzmemo u obzir da se siva ekonomija procenjuje na 30% BDP teško je poverovati da se 11 milijardi evra “obrne” na pijacama polovne robe ili švercom hrane, kozmetike i kućne hemije (što je takođe pitanje bezbednosti potrošača i zaštite domaće privrede).

      Hvala na pitanju i interesovanju za ovu temu!