Tema ovogodišnjeg obeležavanja 1. oktobra, Međunarodnog dana starijih osoba, je borba protiv starosne diskriminacije, pa je to prilika da se skrene pažnja i ospore negativni stereotipi, predrasude i zablude o starijim osobama i starenju. Najčešći od njih su:

  • oni su beskorisni i teret društvu;
  • ne mogu da usvoje novo znanje i steknu nove veštine;
  • bolesni su i bespomoćni;
  • zaboravni su i senilni.

Još neke od predrasuda prema starijma su da ih karakterišu: škrtost, svadljivost, ružnoća, tvrdoglavost… One mogu da dovedu i do netrpeljivosti prema starijim osobama, do njihove marginalizacije i diskriminacije, a to onda može da ima negativne uticaje na njihovo zdravlje i blagostanje.

Međutim, činjenice o starijima su potpuno drugačije.

Učesnici na šahovskom turniru

Učesnici na šahovskom turniru

Stariji ljudi nisu beskorisni i nisu teret društvu. Penziju prima 81% lica starijih od 65 godina. Nekada je njihova penzija jedini redovni prihod u porodici u kojoj ponekad žive i tri generacije. Tek svaka četvrta osoba sa 65 i više godina ima potrebu za nekim vidom podrške za samostalno funkcionisanje u okviru stana, kuće, lokalne zajednice. Većina njih radi do duboke starosti, izdržavajući i sebe, a u ponekim situacijama i druge, bilo kroz plaćeni ili neplaćeni rad. Koliko vredi to što bake i deke čuvaju unuke, spremaju ručkove svojoj deci, dok su oni na poslu, van kuće? Koliko je starijih žena koje brinu o bolesnim članovima porodice? Koliko njih se volonterski angažuje na pomoći drugim, nemoćnim starijima, ali i mlađim članovima zajednice, kada je to potrebno?

Sposobnost učenja i pamćenja se može menjati sa godinama. Tačno je da stariji ljudi više ne pamte brzo, kao što su to mogli u svojim 20-im, ali oni jesu sposobni da uče i unapređuju svoja znanja i svoje veštine. Godine starosti nisu presudne za sposobnost učenja i usvajanja novog znanja, već motivacija, stil učenja, praktična primena naučenog, mentalne sposobnosti pojedinca i dostupnost novih znanja. Na sposobnost pamćenja može uticati bolest, stres, zabrinutost, a to je svojstveno za bilo koji uzrast, tj. starosnu dob.

Činjenica je da se neki zdravstveni problemi češće javljaju kod starijih osoba, ali bolest i invalidnost nije obavezni sastojak, posebno ne „mlađe starosti“. Osoba stara 60 godina, u Srbiji, može da očekuje još 19 godina života i to 15,7 godina života u zdravlju.  Značajnije zdravstvene probleme češće imaju osobe u dubokoj starosti.

Nisu stariji ljudi baš toliko zaboravni i senilni. Tek svaka deseta osoba starija od 65 godina pati od nekog oblika psihičke izmenjenosti. Demencija je zastupljena kod 6-10% starijih od 65, a češće se javlja kod onih sa 80 i više godina.

Što se tiče škrtosti, tvrdoglavosti, svadljivosti,… one mogu biti svojstvene pojedincima iz bilo koje uzrasne grupe.

Činjenica je da često i sami stariji doprinose stvaranju negativnih stavova o sebi, jer se i sami povlače iz aktivnosti, odnosno socijalnog života, izoluju, gube samopouzdanje… Otuda je važno podsticanje starijih ljudi na aktivnost i u poodmaklim godinama.

Zajedničke vežbe u prirodi

Zajedničke vežbe u prirodi

Aktivno starenje može doprineti boljem zdravlju, a samim tim i kvalitetnijem životu, sreći i većem zadovoljstvu. Ono podrazumeva borbu protiv socijalnog isključivanja, aktivno učešće u društvu i ono podstiče zdravo starenje. Samo kroz rad i svoju stalnu aktivnost, čovek može da ispunjava osnovni i krajnji smisao svog života.

Umerene vežbe, koje stariji redovno upražnjavaju, mogu pomoći da se odlože ili preveniraju neke hronične bolesti, smanji rizik od padova i preloma, poboljša raspoloženje i smanji depresija, poveća mentalna aktivnost i poveća nivo očekivanja od života.

Uprkos tome, mnogi stariji ne upražnjavaju fizičke aktivnosti u dovoljnoj meri, pa i ne uživaju navedene benefite.

Istraživanja ukazuju da redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od najučestalijeg uzroka smrti, a to su bolesti srca i krvnih sudova. Fizička aktivnost smanjuje, takođe, rizik od nastanka dijabetesa/šećerne bolesti, raka debelog creva i visokog krvnog pritiska. Čak i kada ljudi već imaju neku od ovih bolesti, oni mogu da imaju koristi od fizičke aktivnosti. Na primer, redovna aktivnost smanjuje potrebu za insulinom kod dijabetičara, a mnogi naučnici veruju i da se kroz vežbu i odgovarajuću dijetu i srčane bolesti mogu znatno ublažiti. Vežbanje je, takođe, korisno ljudima sa artritisom.

Više različitih studija je pokazalo da redovno vežbanje, umerenog intenziteta poboljšava raspoloženje i ublažava depresiju. Za starije je posebno značajno da usvoje aktivan stil života, kako bi se osećali manje izolovano od okoline. Ne postoji bolji način za upoznavanje komšija od šetnje po komšiluku! Kada su stari u domu penzionera, dobro je da upoznaju ne samo osobu sa kojom dele sobu, već i druge stare doma, da sa njima razgovaraju, razmenjuju iskustva…

Povećana aktivnost pomaže i onima koji nisu u aktivnom periodu života previše bili fizički angažovani (radili su u kancelariji). Dobiti za njih uključuju jačanje mišića i kostiju, bolje održavanje ravnoteže i veći nivo energije. Umerena fizička aktivnost može kod starijih prevenirati padove (sačuvati ih od padova), što je problem koji se često javlja u ovoj populaciji.

Čak i obična kratka  šetnja može pomoći da stariji budu u formi i aktivniji.

Spretnost sa loptom

Spretnost sa loptom

Primer dobre prakse organizovanih aktivnosti koje imaju karakter aktivnog starenja je Olimpijada sporta, zdravlja i kulture trećeg doba, koja se, na nacionalnom nivou, u Srbiji organizuje od 2008. godine i to povodom 1. oktobra, Međunarodnog dana starijih. Organizatori prve, druge i treće Olimpijade bili su Nacionalna fondacija za humanu starost „Dr Laza K. Lazarević“, Savez penzionera Srbije, Asocijacija „Sport za sve Srbije“ i opština Sokobanja. Od četvrte, zaključno sa ovogodišnjom, devetom, organizator je Olimpijski pokret trećeg doba, u saradnji sa Savezom penzionera Srbije, Asocijacijom „Sport za sve Srbije“ i opštinom domaćinom (do VII je to bila Sokobanja, a VIII i IX je Vrnjačka Banja). Broj učesnika na Olimpijadama kretao se od 500 na prvoj, iz 56 opština, pa do 800 iz 78 opština u Srbiji na VIII Olimpijadi. Prošle godine, uoči VIII Olimpijade, organizovane su i mini Olimpijade, u 12 gradova širom Srbije.

Organizatori Olimpijade kreirali su je, ne samo kao sportsko takmičenje starijih, već i kao ličnu promociju učesnika i unapređenje njihovog zdravstvenog statusa, a sve to obogaćeno kulturnim sadržajima. Shvatili su ovu manifestaciju kao izazov i šansu starijih ljudi da, shodno svojim godinama, mobilišu sopstvene snage, i da, udruženi sa svojim vršnjacima, pokažu koliko se može biti i imati takmičarskog duha i želje za pobedom i u poodmaklim godinama.

Ovu manifestaciju finansiraju opštinska Udruženja penzionera, sami učesnici, lokalne samouprave i drugi sponzori.

Da bih pokazala šta sve Olimpijada omogućava njenim učesnicima, citiraću deo iz Izveštaja sa VIII Olimpijade, održane u Vrnjačkoj Banji od 29. septembra do 3. oktobra 2015, pod sloganom: „Za aktivnu i kreativnu starost“:

„Olimpijada omogućava:

  • socijalnu inkluziju starijih i osoba sa posebnim potrebama
  • edukaciju starijih
  • međugeneracijsku i unutargeneracijsku saradnju
  • razvijanje volonterskog rada
  • razvijanje ekološke svesti
  • razvijanje talenata
  • afirmaciju zdravih stilova života
  • očuvanje psihofizičke samostalnosti i nezavisnosti
  • rodnu ravnopravnost
  • preventivni rad sa starijima
  • druženje i takmičenje
  • ličnu promociju i afirmaciju
  • nova iskustva, nova poznanstva i
  • podizanje kvaliteta života u starosti

Olimpijada predstavlja jedan od najznačajnijih praktičnih doprinosa razvijanju svesti o potrebi aktivnog i samostalnog angažovanja starije populacije, u očuvanju sopstvene fizičke autonomije i socijalne inkluzije.“

Ovogodišnju Olimpijadu, koja se održava od 30. septembra do 4. oktobra u Vrnjačkoj Banji, finansijski je pomogao i Fond PIO, na način da je uplatio za učešće po tri takmičara iz svake od 180 opštinskih organizacija penzionera.

Na samom kraju, moramo se složiti da nisu svi stariji ljudi u Srbiji u prilici da učestvuju na ovoj nacionalnoj manifestaciji, ali mogu se lično pobrinuti da budu aktivniji u svom stanu, kući, svojoj lokalnoj zajednici… Oni stariji koji su uključeni u društveni život i učestvuju u kulturnim aktivnostima, imaju kvalitetniji život i to su ljudi uglavnom sa pozitivnim stavovima. Istraživanja pokazuju da starije osobe sa pozitivnim stavovima o starenju mogu da žive 7,5 godina duže od onih sa negativnim stavovima.

Zato je poruka starijim osobama: angažujte se u raznim organizacijama, klubovima, centrima u zajednici, uživajte u svojim hobijima, budite aktivni, jer to doprinosi kvalitetnijem i ispunjenijem životu u starosti.  Poruka mlađima: više vrednujte doprinos koji su stariji dali društvu i još ga daju, a obezbedite neophodnu podršku i pomoć onima kojima je to potrebno.

Fotografije iz arhive Pokreta za treće doba.

Kliknite da preuzmete Izveštaj VIII Olimpijade sporta, zdravlja i kulture.

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić je magistar socijalne politike, po osnovnom obrazovanju socijalna radnica. Ima dugogodišnje iskustvo u socijalnoj zaštiti - skoro 25 godina je radila u državnom sektoru na institucionalnoj zaštiti starih ljudi, a od 1999.godine je u nevladinom sektoru, gde se bavi socijalnim politikama i zaštitom najisključenijih grupa građana sa posebnim naglaskom na stara lica. Rukovodilac je nevladine organizacije „Snaga prijateljstva“ – Amity koja predvodi klaster za stare u procesu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?