Piše: Miroslav Pavlović

Program Učenička kompanija u srednjoj školi „Sveti Ahilije“ u Arilju traje duži niz godina i odlikuju ga dobri rezultati. Svake godine pravo da okušaju svoje preduzetničke veštine imaju učenici trećeg razreda, a tu smo se našli i  mi – Plantagenet. Prethodna školska godina je za nas bila početak, ispitivanje terena za sve ono što je usledilo ove godine.

plantagenet_001Prošle godine naša učenička kompanija pokušala je da vas zasladi malinom u belgijskoj čokoladi. Ove godine hteli smo da to bude nešto drugačije. Nešto što će zvučati zanimljivo i kod nas i u svetu. S obzirom da se danas sve više potencira na ekologiji i organskoj proizvodnji, uz malo razmišljanja, sinula je ideja za naš novi proizvod. To su ekološki setovi za uzgajanje začinskog bilja i čajeva u kućnim uslovima. Svaki set sadrži potrebnu količinu zemlje, đubriva, glinene kuglice koje zadržavaju višak vlage, seme vrste koju želite da uzgajate i naravno uputstvo za upotrebu. Ukoliko ste spremni da se zabavite, a plod zabave bude koristan, tu su i paketi namenjeni deci uz koje od malih nogu uče kako funkcioniše priroda. Dakle, sve što vam je potrebno da u vašem domu uzgajate nanu, kamilicu, ruzmiran, origano i drugo, a da pritom budete sigurni da je zdravo i sveže za upotrebu, nalazi se u našem setu.

Put do nacionalnih pobednika

Znam da ste nestrpljivi da čujete kako je bilo u Lucernu na takmičenju za najbolju učeničku kompaniju Evrope. Odmah ću vam reći, Lucern je prelep grad i tamo su divni ljudi i put kojim smo išli sa još sto pedeset ljudi u avionu je izuzetno lak, ali put kojim je išao ,,Plantagenet“… Tu u stvari i kreće priča. Znate kada pravite tortu, pa na nju stavite šlag i neku lepu dekoraciju? To što je na vrhu uvek će presuditi da li ćemo reći da je torta lepa ili ne, zar ne? Šta je sa ukusom, svim potrošenim materijalom i trudom? Eto jednog malog poređenja kako bih vam što vernije objasnio kako smo to mi putovali. Svi su hteli da pomognu, ali uz opravdanje rezultatom. No, mi smo znali šta želimo i ka čemu koračamo. Koračali smo da poletimo, neki od nas i po prvi put. Od prvog sastanka i osnivanja kompanije, bili smo složni, odlučni, verovali u sebe, u grupu, postali tim i opravdali svoja i tuđa očekivanja.

Ekološke setove smo dorađivali, menjali, na njih dodavali i sa njih uklanjali. Od svakog prethodnog sajma i takmičenja učeničkih kompanija do onog narednog, proizvod je postajao kompletniji, uređeniji, lepši. Dobijali smo pohvale, ali smo usvajali i kritike, jer su i one suština napretka. Organizacija Dostignuća mladih u Srbiji, u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu, pred nacionalno takmičenje svim kompanijama dodeljuje studenta-mentora, kako bi pomogli timovima, pre svega u izradi kompanijskog izveštaja. Mi se zahvaljujemo našem mentoru, Davidu Antonijeviću. Ekipu Plantagenet činili su gimnazijalci i nije lako nekoga bez ikakve osnove uvesti u priču bilansa stanja, bilansa uspeha i ostalih ključnih stavki za funkcionisanje kompanije, a koje su potrebne da se nađu u izveštaju. Bili smo prvi na regionalnom takmičenju, prvi na nacionalnom i zajedno sa Davidom ,,Plantagenet“ je otputovao za Lucern.

plantagenet_002U međuvremenu, između nacionalnog takmičenja i takmičenja u Lucernu, bili smo u dvodnevoj poseti Beogradu i posetili kompaniju ManPowerGroup, Naučno-tehnološki park Zvezdara, Societe Generale banku, i tako dodatno proširili znanja o ekonomskim aspektima poslovanja. Velike utiske nosimo i sa prijema u Ministarstvu privrede. Na kratko smo se upoznali sa nekim od smernica kako graditi svoju karijeru i koje su to ključne stavke u vođenju privatnog preduzeća ili kompanije, neke su nam značile, a neke će tek. Na tome, kao i na svakoj drugoj saradnji i izlaženjima u susret, veliko hvala, organizaciji Dostignuća mladih u Srbiji.

Lucern

plantagenet_003Vredno smo radili, odbrojavali dane do polaska, a onda vedri, čili, puni energije krenusmo u Lucern, rešeni da opravdamo svačija očekivanja. (Ne zaboravite da u toj rešenosti zbog drugih, ispunite svoja očekivanja i da uživate u svemu!) Konačno, eto nas i u Lucernu: fascinirani svim što se moglo videti na prvi pogled, završavali smo jednu po jednu obavezu kako je program takmičenja nalagao. Tu su bila predavanja i seminari od strane predstavnika kompanija svetskih razmera. Upijali smo svaku novu reč, koja nam je značila kao pojedincima i kao timu. Želeli smo da, kakav god krajnji ishod bude, kući dođemo kao pobednici, pre svega pobedivši same sebe. Neću vam pričati o našem boravaku u Lucernu po danima, kada smo jeli, a kada smo spavali – radili smo i to ponekad… Međutim, otkriću vam nešto, a to da bude za nauk narednim nacionalnim pobednicima – druženje sa drugima je nešto najlepše na takmičenju, pa taman i nauštrb spavanja!!! Tek kada se upoznate sa što više drugara i kolega iz drugih kompanija, tak tada ste pobednici. Mi smo malo u tome oklevali, hteli da budemo na nivou zadatka, sve dok nismo shvatili da vreme takmičenja polako prolazi, da sve može da se uklopi i da sve stižemo. Najbolji drugari tamo su nam bili drugari iz Turske. Čudna je tu veza, mnogo toga je zajedničkog. U jednom momentu smo dugo vremena nabrajli zajedničke reči, nećete verovati koliko ih je… Pozdrav za njih. Tokom priče pomenuo sam hranu… eh, to je već priča za sebe. Tim i ja smo se u većini stvari slagali, tako složni smo samo i uspeli, ali kod hrane je postojao mali problem. Za mene su i večerica i večera, i ona večera na višem nivou, kada se pojavio i sam predsednik Švajcarske, bile isto. Bio sam gladan. Nemojte pogrešno da me shvatite, bilo je da se jede i jela su bila izvrsna, za sve koji vole da se susretnu sa drugačijim ukusima od onih svakodnevnih. Bilo mi je zanimljivo da posmatram sve koji uživaju u zalogajima bifteka, rakova i raznih preliva. Ja sam sve probao, ali da budem sit nisam uspeo. Radovao sam se svakom dezertu, govoreći u sebi „pa ako je dezert, neka bude od čokolade“. Međutim, to je za mene veliko iskustvo kojeg ću se uvek sećati kao jedno od dražih sećanja. Znači, budući takmičari, ako volite našu hranu i niste spremni na iznenađenja, budite dobro siti pre polaska, trebaće vam energije, a tamo gde budete bili, uvek sve probajte!

plantagenet_004Siguran sam da je uvek lepše slušati i čitati lična iskustva, ali vraćamo se na regularni deo takmičenja. Prilično zadovoljni intervjuom i prezentacijom, zakoračili smo u treći i finalni dan takmičenja. Postavljanjem štanda, koji možete videti na slici, pokupili smo oduševljenje većine prisutnih, što je važno jer onda sve interesuje ko ste vi i šta radite, a posećenost je odlična. Predstavljali smo proizvod najbolje što smo mogli, trudili se da dokažemo da je naš set ono što treba da ima svaka kuhinja i prozor vašeg doma. Uz dobar proizvod, priča je veoma važna. Budući predstavnici naše zemlje, kupite sve savete koji vam se čine korisnim, za „kako osvojiti Evropu 2017“.

Na ceremonijalnoj večeri, poslednje veče, sabiramo utisake, družimo se sa predstavnicima iz trideset pet evropskih zemalja i saznajemo pobednike. Kada saznate da niste vi baš ti prvi, ne osećate se kao da jeste, razumemo se, zar ne? Ali, kada uzmete u obzir sve prethodno što se desilo do tada u Lucernu, poželite da sve krene ispočetka. Mi smo zadovoljni, srećni, puni utisaka i novih iskustava i trudimo se da ih podelimo sa svima koji se to interesuje.

plantagenet_005Nadam se da vam je jasnija priča sa tortom od samog početka. U celoj igri zvanoj takmičenje bilo je i uspona i padova, vrata koja su nam se otvarala na senzor i ona koja smo morali da poguramo. Možda su nam najviše iskustva i u neku ruku znanja i veštine donela baš ta na jače guranje. Dobra volja i čvrst duh su nas gurali napred i zahvaljujemo se svima koji su nam u nekom trenutku pomogli. Najveću zahvalnost dugujemo našem mentoru, profesorki Nadi Stevanović, koja nas je svojim iskustvom bodrila i bila u svakom trenutku negde pored nas.  Pomoć je ipak bila neophodna.

Dragi budući nacionalni pobednici i predstavnici na evropskom takmičenju, uz veliku želju i trud, samo napred. Želim vam puno uspeha.

Do sledećeg viđenja, Marija, Jelena, Milica, Lazar… Plantagenet! A do sledećeg čitanja, Miroslav.

***

miroslav_pavlovicZovem se Miroslav PAVLOVIĆ . Već dve godine učestvujem u programu učeničkih kompanija. Završio sam gimnaziju u Arilju i ove godine upisao Fakultet veterinarske medicine, gde ću pokušati da svoju veliku ljubav prema životinjama pretočim u nešto korisno. Samo angažovanje u učeničkim kompanija, kako ove, tako i prošle godine, meni je donelo dosta iskustva. Ako želite da sebi pripišete još neku osobinu, priključite se celom programu. Jako sam zadovoljan zbog uspešnog rada u timu i ostvarivanja tismkog duha.  S obzirom da su godine studiranja tek ispred mene, trudiću se da spojim lepo sa korisnim i buduću profesiju dovedem u vezu sa svim znanjem o preduzetništvu koje sam stekao i koje ću tek sticati… Najviše volim da kažem: SAMO RADOM I RADOM MOŽEMO SVE.

Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia

Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia

Organizacija "Dostignuća mladih u Srbiji" (Junior Achievement Serbia) već 10 godina sprovodi obrazovne programe iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti u osnovnim i srednjim školama širom Srbije i jedna je od 123 nacionalne organizacije u okviru globalne mreže "Junior Achievement Worldwide" koja postoji od 1919. godine. U okviru sprovođenja programa, tokom čitave godine organizuju se takmičenja, sajmovi i konkursi, koji pružaju mogućnost učenicima da kroz praksu neguju preduzetnički duh.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?