un_nt_001U Ujedinjenim nacijama u Ženevi se od 13. do 30. septembra 2016. godine održava trideset treća sednica Saveta za ljudska prava na kojoj je Nezavisni ekspert za ljudska prava starijih osoba gospođa Roza Kornfled-Matte 15. septembra 2016. godine podnela svoj izveštaj o ljudskim pravima starijih osoba. U svom izveštaju gospođa Kornfeld-Matte je dala ocenu primene različitih međunarodnih instrumenata koji se tiču poboljšanja kvaliteta života starijih osoba i osvrnula se na primere dobre prakse, ali i na propuste u implementaciji postojećih zakona koji se bave zaštitom i promocijom prava starijih osoba. Izveštaj se takođe bavi analiziranjem činjenice na koji način implementacija Madridskog Internacionalnog plana akcije o starenju iz 2002. godine doprinosi unapređenju ljudskih prava starijih.

Gospođa Kornfeld-Matte je Nezavisni ekspert za ljudska prava starijih osoba od juna 2014. godine i prvi je nezavisni ekspert Ujedinjenih nacija za ovu oblast. U njenom mandatu je široka i detaljna analiza prepreka sa kojima se starije osobe susreću prilikom ostvarivanja svojih ljudskih prava, ali se takođe bavi i pronalaženjem primera dobrih praksi u njihovoj zaštiti i promociji. U delokrug njenog rada spada i prepoznavanje propusta koji se prave u implementaciji postojećih zakona i drugih propisa. Nezavisni ekspert je u svojim analizama integrisala i rodne aspekte starenja, kao i one vezane za invaliditet, obraćajući takođe pažnju na druge elemente potencijalne diskriminacije i kršenja ljudskih prava starijih: pripadnost etničkoj, jezičkoj ili rasnoj manjini, život u ruralnim sredinama, beskućništvo ili izbeglištvo. U svom radu  tesno sarađuje sa predstavnicima država-članica Ujedinjenih nacija, a učestvuje i na sastancima Otovrene radne grupe za starenje Ujedinjenih nacija, koja se bavi prepoznavanjem i premošćavanjem pravnih prepreka za ostvarivanje ljudskih prava starijih osoba u međunarodnom kontekstu.

Ovaj izveštaj obuhvata informacije do kojih je Nezavisni ekspert došla tokom svog dosadašnjeg mandata – između juna 2014. godine i juna 2016. godine – a za to vreme imala je prilike da Savet za ljudska prava opširnije izvesti u pisanoj formi samo jednom, osvrćući se na pitanja autonomije i nege septembra 2015. godine. Ovogodišnji izveštaj je u tom smislu značajno sveobuhvatniji, ali se u njemu ujedno skreće pažnju i na neke teme koje treba podrobnije istražiti.

Tokom perioda od septembra 2015. godine, Nezavisni ekspert je učestvovala na nekoliko međunarodnih skupova i konferencija na temu starenja: u februaru je u Lozani prisustvovala konferenciji koja se bavila starenjem i balansom između osnaživanja i ranjivosti, u aprilu u mestu Brdo kod Kranja u Sloveniji, prisustvovala je međunarodnoj konferenciji na kojoj se diskutovano o osnaživanju starijih, osoba nakon koje su Slovenija i Argentina osnovale Grupu prijatelja ljudskih prava starijih. Učestvovala je i na panel diskusiji u Ženevi u martu, a koju su organizovali Međunarodno udruženje škola za socijalni rad i Međunarodna federacija socijalnih radnika na temu uloge socijalnog rada u rešavanju problema izbeglica i migranata. Nezavisni ekspert je u ovoj diskusiji istakla da starije osobe u vanrednim situacijama bivaju pogođene neproporcionalno više od mlađih osoba. O sličnoj temi govorila je i na Okruglom stolu o klimatskim migrantima organizovanom u Ženevi u aprilu, ističući neophodnost sistematičnog građenja otpornosti  starijih na vanredne situacije. U maju je učestvovala u sesiji organizovanoj od strane radne grupe za ljudska prava, u Njujorku, na kojoj se diskutovalo o urbanizaciji i održivom razvoju, gde je istakla neophodnost da starije osobe budu uključene u dizajn urbane infrastrukture kako bi se došlo do održivih rešenja koja zadovoljavaju i potrebe starijih.

U svom izveštaju Nezavisni ekspert je dala pregled međunarodnih instrumenata i inicijativa koji su značajni u oblasti zaštite i promocije ljudskih prava starijih, ističući da je od posebne važnosti usvajanje Održivih ciljeva razvoja, i da treći cilj eksplicitno govori o  obezbeđivanju zdravog života i promovisanju dobrobiti za sve.

U svom pregledu najboljih praksi, Nezavisni ekspert se oslonila na izveštaje koje je dobila od 74 korespondenta: 40 država-članica Ujedinjenih nacija, 14 nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava, 19 nevladinih organizacija (među njima je i Crveni krst Srbije) i jedne državne organizacije.

un_nt_004Sumirajući izveštaje, Nezavisni ekspert piše o tome da je jedan broj država usvojio nacionalne strateške dokumente o starenju – od kojih su neki sveobuhvatnog tipa, a neki se bave pojedinačnim temama (na primer suzbijanjem diskriminacije starijih ili zdravstvenom zaštitom starijih). Pokazalo se da je uključivanje starijih osoba u pisanje ovakvih dokumenata esencijalno kako bi oni imali stvarnu vrednost u primeni – bilo da se radi o akademskoj javnosti koja pomaže stručnim znanjem ili kroz uvođenje konsultativnih mehanizama kojima se perspektiva „običnih“ starijih osoba prepoznaje u strateškom razmišljanju. U ovom segmentu rada postoji jasna uloga civilnog društva koji može da služi kao spona između samih starijih i kreatora politika. Izveštaj analizira i projekat Svetske zdravstvene organizacije koji se bavi kreiranjem gradova prilagođenih svim starosnim kategorijama i iznosi detaljne sugestije u kojim se u segmentima planiranja mora posebno voditi računa o starijim osobama i njihovim potrebama, ali i o njihovim potencijalima.

U domenu nege izveštaj detaljno ispituje različite prakse, skrećući pažnju na različite uspešne inicijative, od uvođenja obaveznog zdravstvenog osiguranja ili besplatnih usluga zdravstvene zaštite za starije, preko osnivanja posebnih specijalizovanih fokalnih tačaka u javnim službama zaduženim za starije, pa do neophodnog usredsređivanja da se starijima obezbede što pristupačnije i jasnije informacije o  postojećim kapacitetima  i da im se pruži dostupna nega u okviru javnih službi. Nezavisni ekspert ponovo skreće pažnju na starije osobe koje žive u ruralnim područjima i njihov pristup različitim uslugama, a pre svega zdravstvenim uslugama i u izveštaju zaključuje da je njihov pristup uslugama često otežan. Ona na kraju skreće pažnju na činjenicu da veliki broj starijih osoba želi da ostane u svom okruženju – stanu ili kući – što je duže moguće i da prelazak u ustanovu često nije u skladu sa njihovim željama. Gospođa Kornfeld-Matte detaljno govori o različitim formama podrške starijim osobama koje obuhvataju i usluge pomoći u kući, dnevne centre, ali i kreiranje različitih modela nege, prilagođenih širokom spektru potreba i funkcionalnih sposobnosti starijih, kako bi im se na efikasan način pružile usluge koje su im najpotrebnije i time sačuvalo njihovo ljudsko dostojanstvo.

U domenu socijalne zaštite, Nezavisni ekspert prepoznaje da su siromaštvo i nedostatak finansijske sigurnosti rašireni problemi. Neke od država imaju posebne penzione sisteme kojima pomažu starije osobe sa ili bez starosne penzije kako bi se osigurali stabilni prihodi i zaštita od siromaštva. Posebno se naglašava da su se u nekim državama penzioni sistemi koji nisu zasnovani na doprinosu tokom radnog veka pokazali kao pravičniji i socijalno efikasniji naročito na rodnom planu, jer se radi o prepoznavanje činjenice da mnoge žene  provode veliki deo svog radnog veka izvan zvaničnog tržišta rada. Sugeriše se i da je model univerzalne penzije efikasan, jer sa jedne strane prevenira siromašrtvo, a sa druge – pošto nema obavezne starosne granice za penzionisanje – omogućava starijim osobama da duže, i u skladu sa sopstvenim kapacitetima i željama – učestvuju na tržištu rada. Ponovo se ističe da je dostupnost informacija i savetodavnih usluga o uslovima penzionisanja i penzionim planovima značajna stavka u prevenciji siromaštva.

U domenu prava na rad Nezavisni ekspert ističe ne samo očigledne socijalne prednosti učešća starijih na tržištu rada već i psihološke dobiti koje se prepoznaju u povećanom samopoštovanju i socijalnoj inkluziji. U izveštaju se diskutuje o potrebi prepoznavanja veština i znanja koje starije osobe poseduju, a koje mogu biti atraktivne za poslodavce, ali i o uspostavljanju sistematizovane platforme za razmenu informacija koja će pomoći da starije osobe koje žele da rade i imaju određene veštine i znanja budu prepoznate od strane potencijalnih poslodavaca, ali i o neophodnosti da se poslodavci informišu o prednostima starijih radnika, kao i da se radna mesta prilagode starijim osobama u korist i samih starijih i poslodavaca (skraćeno radno vreme, pomoć u transportu, rehabilitacija kroz rad, pružanje saveta itd).

Što se tiče zaštite od diskriminacije, izveštaj ističe da pored opštih zakona kojima se diskriminacija zabranjuje, pozitivne prakse se odnose na zakone koji se usredsređuju na prevenciju diskriminacije u posebnim oblastima života, na primer kod zapošljavanja, ali i u domenu finansijskih usluga (kredita, pozajmica itd). U izveštaju se naglašava neophodnost uspostavljanja tela za nadzor koja će pratiti implementaciju antidiskriminacijskih propisa kao nezaobilaznog dela sistema koji treba da zaštiti starije.

Kada se diskutuje o zlostavljanju i nasilju nad starijim osobama, Nezavisni ekspert ukazuje da je jedna od najvećih prepreka u suprotstavljanju ovim pojavama nedostatak pouzdanih podataka koji bi pokazali učestalost nasilja, njegove uobičajene forme, faktore rizika i uspešnost programa prevencije. Govori se o rodnom aspektu zlostavljanja starijih i potrebi kreiranja detaljnih akcionih planova za suzbijanje svih formi zlostavljanja kroz saradnju javnih službi, civilnog sektora, ali i drugih službi za podršku kao i samih starijih.

un_nt_003Izveštaj prikazuje i da su neke države osnovale posebna tela (savete i slično) kako bi se pospešilo učestvovanje starijih u donošenju odluka i unapredio kvalitet javnih politika tako da reflektuju potrebe i volju i starijih građana.

Nezavisni ekspert se u izveštaju bavi i standardom življenja, rešenjima za smeštaj starijih (pogotovo u kontekstima gde oni nemaju stalno mesto boravka), ali i pristupom pravdi i sistemu zaštite ljudskih prava. Ona ukazuje da neke države imaju posebne mehanizme kojim se starijim osobama olakšava pristup uslugama pravosuđa – preferencijalni ili ubrzan tretman, ali i ključno, pristup adekvatnim i jasnim informacijama.

U domenu celoživotnog učenja, ističu se potrebe za kreiranjem posebnih edukativnih programa za starije, ali se takođe ukazuje na uspehe međugeneracijskog učenja koje pospešuje i socijalnu integraciju starijih.

Na kraju izveštaja govori se i o važnosti prikupljanja znanja i proverljivih činjenica kroz istraživanja, koja bi mogla da budu korišćenja za podizanje svesti, kako u opštoj populaciji, tako i među samim starijima. Neke države su razvile programe obuke i informacione materijale za starije kojima se pomaže starijima da usvoje znanja o svojim pravima, ali im se daju i informacije o mogućnostima koje imaju pred sobom u domenu aktivnog starenja, ujedno se motivišu i ohrabruju da učestvovanju u različitim aspektima života zajednice i čitavog društva.

U finalnom delu izveštaja Nezavisni ekspert daje svoju ocenu implementacije Madridskog Internacionalnog plana akcije o starenju iz 2002. godine, diskutujući svaki od njegovih aspekata po tematskim celinama. Zaključuje se da je Madridski plan uspeo da pospeši učešće starijih osoba na različitim društvenim nivoima kao i da je na opštem planu podigao svest o situaciji: kako o demografskom starenju kao globalnom fenomenu tako i o mnogim konkretnim elementima starenja na koje javne politike moraju adekvatno da odgovore, naročito u domenu diskriminacije i zlostavljanja starijih.

Izveštaj Nezavisnog eksperta za ljudska prava starijih osoba Ujedinjenih nacija, gospođe Roze Kornfeld-Mate treba da posluži i kao podsticaj da se o izazovima i prilikama koje starenje stavlja pred zajednice i društva razmišlja na svim nivoima, uključujući nas koji radimo u javnim službama, civilnom sektoru ili se samo trudimo da život u zajednici bude utemeljen na principima ravnopravnosti i pravičnom pristupu. Ovo i znači svest o tome da je na nama, društvima, institucijama, organizacijama, ali i pojedincima, obaveza – ali i moć – da stvorimo okruženje u kome se ljudska prava bezuslovno poštuju i da ovo podrazumeva i pun korpus ljudskih prava starijih.

Prvi korak je uvek promena načina na koji se o fenomenu govori: starenje nije pretnja, ono nije „srebrni cunami“ koji će potopiti mnoga društva. Naprotiv, dugovečnost treba prepoznati kao vrhunac ljudskog napretka. Društva će biti sve starija, ali to ne znači da ne mogu biti kohezivna: davanje prilika osobama svih životnih doba da zaista ravnopravno učestvuju u razvoju zajednica i društva, obezbeđivanje zaista jednakih mogućnosti – a koje uključuju i mogućnost starijih da uče, rade ili volontiraju – će udariti temelje i za stvarnu međugeneracijsku harmoniju. Posmatranje starenja kao prilike, a ne kao propadanja je i put do uspeha, izveštaji Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da ljudi koji imaju negativan stav o starenju u proseku žive 7,5 godina kraće. Kada društva starenje posmatraju samo kao kraj života, onda se osobe koje se smatraju stariijim unapred isključuju iz života, a sve što se za njih čini deluje kao davanje ustupaka umesto kao prirodan deo društvenog ciklusa i odnosa zajednice ka svojim članovima.

un_nt_002

Nataša Todorović

Ovo znači i da kada govorimo o ljudskim pravima starijih, zapravo ne pričamo o nekakvim posebnim pravima – princip univerzalnosti ljudskih prava podrazumeva i da su ona jednaka tokom celog životnog ciklusa. U krajnjoj liniji, bolja zaštita ljudskih prava starijih poboljšava kvalitet života svih nas – jer svima nama je ambicija da živimo što duže u dobrom zdravlju i da budemo zadovoljni svojim životom i u tom dobu.

Mandat nezavisnog eksperta za ljudska prava je produžen na još tri godine, ali je svakako potrebno dalje raditi na promovisanju i poboljšanju ljudskih prava starijih i razmatrati sve opcije za njihovo unapređenje, uključujući unapređenje postojećih mehanizama, ali stvaranje novih kakva bi bila nova Konvencija o pravima starijih osoba.

Sesiji koja se ticala ljudskih prava starijih osoba prisustvovali su Nataša Todorović i dr Milutin Vračević iz Crvenog krsta Srbije.

Kliknite da preuzmete Izveštaj Nezavisnog eksperta za ljudska prava starijih osoba.

Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?