dragoljub_vukoticNakon što se razboleo od meningitisa, život desetogodišnjeg Dragoljuba Vukotića promenio se iz korena. Tada, 1934. godine, nisu postojali lekovi kao što je penicilin, te on nakon preležane bolesti ostaje bez sluha. Započeto školovanje pokušao je da nastavi u rodnom Arilju, ali više nije mogao da prati nastavu, pa prelazi u tada jedinstvenu školu za gluvu decu, u Jagodini. U to vreme, obrazovanje i mogućnosti gluvih bili su nepoznanica, pa je škola organizovala putovanja po gradovima Srbije gde su đaci pokazivali da mogu da nauče da govore i recituju, da izvode vežbe na spravama, da imaju smisao za ritam, da mogu da igraju.

Pri Domu u kom je boravio tokom školovanja postojale su školske radionice, koje su gluve obučavale zanatima, pošto srednje i više obrazovanje za gluve tada nije bilo moguće. Vukotić je počeo da uči krojački zanat, koji zbog rata nije završio.

Nakon Prvog svetskog rata počinje da radi u Domu slepih i gluvih u Zemunu, gde se starao o profesionalnoj rehabilitaciji gluvih, ogluvelih i nagluvih lica. Tu je radio godinu dana, da bi kasnije počeo da radi u gradskom Udruženju defektnih sluhom. Od tada počinje njegova borba protiv zastarelih shvatanja koja su vladala u društvu i organizacijama, borba za ravnopravnost gluvih u zajednici.

korifejVeć 1945. godine učestvovao je u osnivanju Udruženja defektnih sluhom Srbije. Bio je na čelu Saveza gluvih Jugoslavije 34 godine. Zaslužan je za formiranje zaštitnih radionica DES. Bio je predsednik Svetske federacije gluvih, osnovane 1951, punih 28 godina. Radio je na unifikaciji znakovnog jezika na svetskom nivou. Proputovao je ceo svet i sastajao se sa predstavnicima organizacija gluvih, ali i vlada i kraljevskih porodica u zemljama na svim kontinentima, neprestano zagovarajući značaj prihvatanja ravnopravnosti oštećenih sluhom. Kaže se da je Vukotić bio u zemljama i video se s ljudima s kojima se čak ni Josip Broz Tito nije sastao.

Na svim tim putovanjima je učio, ali i prenosio svoja znanja i iskustva, povezujući tako udruženja gluvih na svim kontinentima i u svim zemljama. Zbog toga je i prozvan „korifejem sveta tišine“, čovekom koji je postao sinonim svetske organizacije koju je vodio ali i svih njenih članica, i svih gluvih osoba uopšte.

Ovaj sin opančara i trgovca iz Arilja postao je počasni doktor nauka Galodet koledža u SAD, dobio je Povelju Ujedinjenih nacija, kao i niz državnih i međunarodnih priznanja za doprinos u društvenoj rehabilitaciji gluvih u svetu. Zaslužan je za sve kulturne, radne i sportske aktivnosti gluvih, čiji ogranci, fabrike i klubovi postoje i danas.

Mesto za nas

Mesto za nas

Emisija o osobama sa invaliditetom "Mesto za nas" emituje se od aprila 2011. godine, svakog drugog četvrtka u 20h na RTS2. Sve emisije mogu se pogledati i na kanalu www.youtube.com/mestozanas. Emisija je kolažnog tipa, ima informativni, edukativni i angažovani karakter. Emisija ima i svoju Facebook stranicu. Kontakt: mestozanas@rts.rs.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?