Black and whiteU tekstu “Invalidnost u crno-belom svetu kulture”, objavljenom u martu, pisala sam o popularnim filmskim i književnim negativcima kojima je jedna od zajedničkih karakteristika fizička različitost. Tada sam, između ostalog, spomenula da drugi kraj ekstrema stereotipne linije kada je u pitanju slika osoba sa invaliditetom u medijima, čine likovi nesposobni da samostalno donose odluke o svom životu, često predstavljeni kao teret za svoje najbliže.

Lady CheterleyOvakav način tretiranja osoba sa invaliditetom nije karakterističan za jedan, već praktično za sve žanrove. Tako je u Dikensovoj pripoveci „Božićna pesma“ sudbina malenog Tima u Skrudžovim rukama, a Lord Četerli, inače imućan, poslovni čovek, u romanu „Ljubavnik Ledi Četerli” je u prisustvu svoje negovateljice poput deteta.

Uvodeći “spasioca” bez invaliditeta, koji je tu da ih izleči, neguje, uteši, motiviše, autori, možda čak i nesvesno, produbljuju već postojeću stigmatizaciju i diskriminaciju osoba sa invaliditetom, oduzimajući im svako pravo na izbor i jednakost u bilo kom segmentu života.

Me before youU mnogim književnim i filmskim ostvarenjima “najbolje” mesto za život osoba sa invaliditetom je što dalje od očiju javnosti.

Primera radi, Rejmonda tj. „Kišnog čoveka“ na kraju filma odvode u instituciju, dok se junakinja televizijskog filma “U bolesti i zdravlju” na takav korak sama odlučuje.

Čak i u 21. veku ima filmova i romana koji zastupaju stav da život sa invaliditetom nije vredan življenja, propagirajući eutanaziju, kao što se to čini u filmovima “Devojka od milion dolara” i “Dok nisam srela tebe” ili bestseleru “A planine odjeknuše”.

IntouchablesZa razliku od navedenih, u romanu “Skalagrig”, zatim filmovima “Miris žene”, “Ja sam Sem”, “Nedodirljivi”, kao i “Još uvek Alis”, pokazan je značaj podrške porodice i zajednice, jednakih mogućnosti, pristupačnosti, kao i servisa personalnih asistenata i ostalih službi podrške.

Iako ima izuzetaka, muški likovi sa invaliditetom su, po šablonu, češće zločinci i kao takvi su popularniji u javnosti, dok su žene sa invaliditetom emocionalno nesigurne i mogu se uklopiti u društvo samo ako se njihova različitost ukloni da bi postale iste kao većina. Povučena Klara u bajci “Hajdi”, osetljiva Laura u drami “Staklena menažerija” ili romantična Teri u filmu “Afera za pamćenje” samo su neke od predstavnica takvih junakinja.

Responsibility 2Ako se pažljivije zagledamo ne samo u navedena dela, već i u stvaran svet oko nas, biće nam jasnije da bolest ili povreda donekle onesposobljavaju osobu sa invaliditetom, utičući negativno na njeno zdravstveno stanje, ali se ona tek u sudaru sa informatičko-komunikacijskim, psihosocijalnim ili arhitektonskim barijerama u životnoj sredini suočava sa socijalnom isključenošću i marginalizacijom.

Kada imaju zdravstvene problem, osobe sa invaliditetom, kao i svi ostali građani, idu kod lekara. Ipak, gde će živeti, u koju školu će ići, šta će studirati, čime će se baviti u životu, da li će se udati/oženiti, su pitanja koja ne spadaju u medicinsku sferu. To su životne dileme o kojima svaka osoba, imala ili nemala invaliditet, treba da odluči uzimajući u obzir svoje potrebe i afinitete i da snosi odgovornost za odluku koju je donela, baš kao što to čine Ester, Felipe ili Slejd.

Jelena Milošević

Jelena Milošević

Jelena Milošević je diplomirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 2002. godine, a 2014. godine je završila i master studije komunikologije na Fakultetu političkih nauka. Radi od kuće kao honorarni prevodilac za različite kilijente, a takođe je i aktivista pokreta osoba sa invaliditetom. U okviru pokreta se, osim prevođenja, bavi odnosima s javnošću i piše za nekoliko časopisa koje izdaju udruženja u zemlji i inostranstvu. Njeni tekstovi su objavljivani i u sklopu “Jeleninog kutka” u okviru medijske kampanje "Bolji smo zajedno", u casopisu Yellow Cab, magazinu Original, elektronskom časopisu "Presstiž" i strucnim casopisima CM i Hereticus .



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?