nt_padoviSvi smo već puno puta čuli da je demografsko starenje izraženo posebno u Evropi, da ljudi žive duže u boljem zdravlju i da će zdravlje u narednom periodu predstavljati i ličnu odgovornost koja će biti posmatrana iz perspektive celoživotnog ciklusa. Mnogo toga znamo i o hronično-nezaraznim bolestima koji su jedan od glavnih uzroka smrtnosti u Srbiji i o potrebi za upražnjavanjem zdravih stilova života.

Sada možemo da se zapitamo koliko znamo o postupcima i metodama prve pomoći? Koliko znamo o prevenciji u svakodnevnim situacijama, koja nam u većini slučajeva može spasiti život? Koliko smo u stanju da sami sebe zaštitimo? Šta znamo o padovima kod starijih, kako im pomoći i smestiti ih u adekvatan položaj dok ne dođe Hitna pomoć? Koliko znamo o lekovima koje koristimo, o dijabetesu, o oštećenju sluha i vida kod starijih? Koliko znamo o sigurnosti u kući/stanu starijih? Kako sredina utiče na starije?

Prevencija u svakodnevnom životu

U društvu koje stari, potrebno je više pažnje posvetiti zdravlju i sigurnosti u sopstvenom domu, tako da starija osoba može da živi samostalno što je duže moguće. Starije osobe žele pre svega da ostare u svojoj kući i u svom okruženju.

U svojoj kući starija osoba se oseća najsigurnije, ali da li je i najbezbednija? Podaci pokazuju da trećina slučajnih povreda koje zahtevaju medicinski tretman dešavaju se upravo kod kuće i uzrokovane su uglavnom povredama nastalim padom starije osobe. Opasnosti u kući predstavljaju klizavi podovi, loše osvetljenje, neadekvatan nameštaj, neispravni proizvodi, loše i zastarele instalacije… ali tu su i druge opasnosti po zdravlje koje uključuju buku, zatvorene i zagušljive prostorije, vlagu u kući, otrovne hemikalije.

Prvi korak je svakako identifikacija potencijalnih opasnosti, a zatim slede mere zaštite od nesreća i padova. Ovi koraci podrazumevaju uklanjanje opasnosti ili samo veću opreznost starije osobe, ali i usvajanje mera zaštite vezanih za potencijalni izvor nesreće ili pojedinačne mere bezbednosti kako bi što sigurnije živeli u svojoj kući i svom okruženju.

Uvek imati na umu

Bez obzira na finansije ili dostupnosti preventivnih mera, uvek postoji nešto što se može uraditi i što može da pomogne da se nesreće spreče. Sve što možete da učinite imaće pozitivan uticaj na vaš život i život vaše porodice. Vodeći računa o prevenciji, smanjujete rizik od nesreće. U ovom tekstu pozabavićemo se padovima kod starijih.

Padovi

nt_padoviPadovi i povrede kod starijih osoba predstavljaju jedan od glavnih javnozdravstvenih problema i u velikom broju slučajeva zahtevaju lečenje i rehabilitaciju. Podaci pokazuju da oko 28-35% starijih od 65 godina svake godine doživi neki ozbiljniji pad, a taj broj se povećava na 32-42% kod osoba starijih od 70 godina. Posledice padova uključuju bol, strah, nesigurnost, ali i ozbiljne fizičke povrede koje iziskuju hospitalizaciju ili čak dovode do smrti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije glavni uzroci hospitalizacije nakon pada su prelom kuka, povreda glave i gornjih ekstremiteta. Učestalost padova povećava se  ukoliko osoba boluje od više hroničnih bolesti. Padovi mogu biti simptomi osnovne bolesti, mogu biti povezani sa oštećenjima i smetnjama u starosti, ali takođe mogu biti uzrok invalidnosti.

Osim povreda, pad može da izazove i niz drugih posledica, događa se da starija osoba koja je doživela pad (posebno u slučajevima kada živi sama) satima leži nepomična i bespomoćna. U takvim slučajevima može se razviti hipotermija, upala pluća ili psihološki stres. Ako prelom zahteva hospitalizaciju tj. bolničko lečenje, dugo razdoblje prisilne nepomičnosti može dodatno oslabiti kosti i mišiće. U nekim slučajevima se dešava, da starije osobe koje su doživele težak pad gube samopouzdanje i izbegavaju kretanje. Tako da se tada nalaze u začaranom krugu gde sve slabija aktivnost utiče na samopouzdanje i starija osoba ostaje u krevetu.

Faktori rizika mogu biti unutrašnji i spoljašnji

Unutrašnji ili lični faktori koji dovode do padova odnose na samu stariju osobu i uključuju pol, starost, hronične bolesti i stanja, teškoće sa držanjem tela, probleme sa  senzornim sistemom, smanjenje snage mišića i smanjenje brzine reakcije. Ukratko rečeno zdravstveno stanje starije osobe.

Moramo podvući da se rizik od padova povećava posebno posle 75 godine. Kada govorimo o problemima sa vidom tu se pre svega misli na otežano prilagođavanje na iznenadno jako, bleštavo svetlo, oslabljen noćni vid, oslabljen periferni vid ili oštećena percepcija dubine vidnog polja. Rizik za stariju osobu predstavljaju i mentalne smetnje, snižena kognicija (različite forme demencije). Uzimanje različitih lekova sedativa, antidepresiva, neki lekovi za dijabetes ili srce mogu povećati rizik, posebno kod onih osoba koji uzimaju 4 ili više lekova dnevno. Starija osoba može imati probleme sa kretanjem koji takođe predstavljaju faktore rizika, a uzrokovani su degenerativnim nervnim-koštanim-mišićnim oboljenjima, arthritisom, Parkinsonovom bolešću, moždanim udarom ili pak povredama. Ono što je čest uzrok padova kod starijih su i problemi sa nogama i stopalima. Čukljevi, žuljevi, dužina noktiju, deformiteti, ranice (nastali zbog dijabetesa ili proširenih vena). Ali tu su i problemi sa održavanjem ravnoteže vrtoglavica i nesigurnost na nogama.

nt_padoviSpoljašnji faktori predstavljaju karakteristike okoline i okolnosti u kojima starija osoba živi, pre svega dom, dvorište ili prostor oko zgrade. U najvećem broju slučajeva radi se o spoticanju o tepih i druge niske predmete, proklizavanju na glatkim klizavim površinama, posebno kada je u slučaju mokar i tvrd pod u kupatilu, stepenice, merdevine koje se koriste kako bi se dohvatili visoki elementi i ormari, a koji se mogu dosegnuti jedino penjanjem na druge predmete, ali i sve ostale nestabilne i neravne površine u zamračenim prostorijama.

Da bi se prevenirali padovi postoje opšteprihvaćene preporuke koje smanjuju rizik od padova.

Preporuke koje se odnose na starije osobe:

  1. Redovno vežbajte u skladu sa vašim mogućnostima i uz konsultaciju sa lekarom. Vežbanje ne znači odlazak u teretanu, to je i rad u bašti, šetnja bržim tempom, vožnja bicikla. Ako dugo niste bili fizički aktivni, obavezno se posavetujte sa lekarom.
  2. Redovno proveravajte vid kod lekara, najmanje jednom u dve godine, a posle sedamdesete godine jednom godišnje.
  3. Pravilno i redovno merenje krvnog pritiska i šećera u krvi.
  4. Obavezno razgovarajte sa lekarom o lekovima koji izazivaju vrtoglavicu i pospanost.
  5. Ukoliko imate promene na stopalima takođe se obavezno obratite lekaru i vodite računa da imate udobnu obuću. Vodite računa o pravilnoj higijeni i nezi stopala i nožnih prstiju.
  6. Ukoliko imate problema sa nogama ne opirite se upotrebi pomagala kao što su štap ili hodalica. Zapamtite, oni vam olakšavaju kretanje, ali vas čine mobilnim i štite od padova.
  7. Polako ispravljanje iz nižih položaja (ležanja ili sedenja).

Preporuke koje se odnose na prevenciju padova u kući:

  1. Uklonite ponjavice i tepihe u obliku staza.
  2. Adekvatno rasporedite nameštaj po kući da vam ne smeta prilikom kretanja, a predmete koje redovno koristite postavite da budu na adekvatnoj visini i na dohvat ruke.
  3. Vodite računa o tome da aparate i predmete posebno one koje često koristite, nakon upotrebe skladištite u za to predviđeno mesto (na primer usisivač nakon završenog usisavanja odmah sklonite, jer može da bude uzrok pada).
  4. Kablove, telefonske žice, elektoisnstalacije ugraditi uz zid ili pričvrstiti uz zid.
  5. Potrebno je da postoji adekvatno osvetljenje u kući starije osobe, ali i na stepeništu u zgradi.
  6. Popraviti oštećene stepenice i postaviti rukohvate sa obe strane.
  7. Potrebno je nabaviti baterijsku lampu za «noćnu šetnju» tj. odlazak u toalet.
  8. Vodite računa o odeći i obući. Odeća ne treba da bude predugačka i sa visećim delovima, koji mogu da se zakače za nameštaj. Ne idite bosi i nosite obuću sa čvrstim đonom.
  9. U kupatilu se preporučuju rukohvati kod WC šolje i kade, ali i gumeni podmetači, stolice za kadu i adapteri za šolju. Sve ovo treba biti prilagođeno starijoj osobi i njenim potrebama uz konsultacije sa profesionalcima.
  10.  Voditi računa da telefoni budu postavljeni na dohvat ruke i da vam brojevi  Hitne pomoći budu memorisani u telefonu.

Preporuke ako ste van kuće:

  1. Koristite prohodne trotoare.
  2. Pažljivo prelazite ulicu na pešačkom prelazu, ako postoji semafor prelazite kada se upali zeleno svetlo. Ne pretrčavajte ulicu van pešačkog prelaza, iako smatrate da ste dovoljno brzi i da vi to možete, to je prilično rizično, a pravilnim učestvovanjem u saobraćuju štitite i sebe i druge.
  3. Nosite šešire i kačkete kao i naočare za sunce kako bi se zaštitili od sunca i jakog svetla.
  4. Zamolite vozača autobusa da vam da više vremena pri ulazu i izlazu iz autobusa.
  5. Nosite adekvatnu obuću: ravan đon, široka zaobljena peta, najbolje da obuća bude sa čičkom bez pertli, izbegavati japanke i pohabanu obuću.

nt_padoviEvropski referentni centar za prvu pomoć Međunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca daje preporuke starijim osobama i članovima njihovih porodica kako pomoći starijoj osobi koja je pala u svojoj publikaciji «Prva pomoći za starije»:

Svakako prvo i osnovno treba pozvati Hitnu pomoć i pružiti osnovnu prvu pomoć: zadržite stariju osobu u dobroj poziciji, ne vucite je i ne pomerajte, otvorite prozor da bi mogao da uđe svež vazduh, držite osobu utopljenu, i pružite joj psiho-socijalnu podršku i sigurnost dok ne dođe Hitna pomoć.

Ako ne postoji osoba koja zna prvu pomoć, ako ste sami, bez ičije pomoći, nakon pada …

  • Nakon pada, ostanite smireni, prikupite snagu!
  • Ako ste u nevolji pozovite pomoć: ako možete da dohvatite svoj mobilni, pozovite Hitnu pomoć.

Ako ste sami, i  ne možete da pozovete nikog telefonom:

  • Prikupite snagu (udahnite duboko, dajte sebi vremena) i ostanite na podu nekoliko trenutaka. Ne pokušavajte da odmah ustanete!
  • Pokušajte da ustanete veoma sporo.
  • Ako ste u ležećem položaju na leđima nakon pada, okrenite se, jer ustajanje je mnogo lakše iz trbušne pozicije.
  • Pokušajte da kleknete i da se poduprete podlakticom.
  • Sada se podigne sa kolena. Ako je moguće, uzmite stolicu ili bilo koji drugi nameštaj da se pridržite dok ustajete.
  • Sednite na stolicu za neko vreme. Ako se ne osećate dobro, pozovite pomoć (komšije, članove porodice ili Hitnu pomoć u slučaju povrede). Ostanite pribrani!
  • Uvek svoj pad prijavite, čak iako mislite da se niste povredili!

Važno je da starija osoba bude svesna svojih sposobnosti i da ne pokušava da uradi nešto što je izvan njenih mogućnosti. Ovo se posebno odnosi na penjanje pre svega na  merdevine ili drvo.  Baš ovog leta desilo se da je aktivna osoba od 80 godina, pala sa trešnje i polomila kuk, što je na kraju dovelo do smrtnog ishoda. Zato dobro procenite vaše sposobnosti i delajte u skladu sa njima, kako zbog vaše lične bezbednost, zdravlja i kvalitetnog života, tako i zbog vaše porodice.

*Fotografije su zabeležene 12. septembra 2015. godine, na manifestaciji organizovanoj povodom Svetskog dana prve pomoći koji je bio posvećen starijima. Fotografije prikazuju mlade volontere koji pružaju prvu pomoć starijim volonterima Crvenog krsta Kragujevca.

Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?