Danijel TametDanijel Tamet je naučnik sa autizmom koji u „tren oka“ može da izračuna i najkomplikovaniju matematičku kombinaciju, ali i da nauči strane jezike za svega nekoliko dana. On govori više od deset jezika, među kojima su i rumunski, velški, islandski, pa čak i stari irski jezik. Za njega kažu da ima ubedljivo najneobičniji mozak na kugli Zemaljskoj.

Danijel Tamet, koji je rođen 1979. godine u istočnom Londonu kao Danijel Pol Korni, da bi kasnije promenio svoje ime jer mu je više odgovarala estonska reč „tamet“ koja znači „hrast“, još kao mali ispoljavao je neobično ponašanje, poput udaranja glavom u zid i neprekidnog plača. Niko nije znao šta mu se dešava, a doktori su rekli da takvo njegovo ponašanje ne treba ignorisati. A onda, jednog dana, dok se igrao sa starijim bratom, Danijel je dobio epileptični napad. Počeo je da pije lekove i svakog meseca je išao na redovne kontrole. Njegovi roditelji su bili prestravljeni, jer su u porodici već imali članove koji su bolovali od epilepsije i bojali su se da ista sudbina čeka i njihovog sina.

Srećom, lekovi su dobro delovali i Danijel je uspeo da prevaziđe to teško stanje. Međutim, tokom detinjstva, roditelji su primetili da mozak njihovog sina funkcioniše drugačije od mozga druge dece. Kada bi mu postavili zadatak da pomnoži dva višecifrena broja, Danijel bi u roku od nekoliko sekundi dao tačan odgovor. Da se nešto čudno dešava primetio je stariji brat, kojem je bilo zanimljivo da mu postavlja teške zadatke. Roditelji u početku nisu obraćali pažnju na sve to; iako su znali da je njihov sin drugačiji, želeli su da vodi normalan život.

Međutim, kod Danijela se sve odvijalo na poseban, drugačiji način. Kako sam kaže, kada bi video brojeve, on bi video slike. Priznaje da nije trebalo ni da računa, jer kada bi mu neko rekao da pomnoži dva broja, on bi samo zatvorio oči i video tačan rezultat. Vremenom, postao je opsednut brojevima. Dok su druga deca igrala fudbal on je u šumi brao cveće i računao. Svet brojki je bio mesto gde je bežao od drugih i osećao se sigurno.

Kako je rastao, njegov mozak je obavljao sve komplikovanije matematičke operacije. Koren nekog broja računao je brže od kalkulatora, a oborio je i rekord kao čovek koji je „izrecitovao“ najdužu decimalu broja π: izdeklamovao je 22.514 decimala kako bi skupio novac za Nacionalno društvo za epilepsiju.

Danijel Tamet„Kada mi neko kaže da pomnožim dva broja, ja u glavi vidim dva oblika. Te slike počinju da se menjaju i razvijaju i odjednom nastaje treći oblik. Taj treći oblik je zapravo tačan odgovor. To je nešto poput mentalnog zamišljanja“, kaže on. Ovo je redak oblik sinestezije, u kojoj svaki broj do 10.000 u glavi Danijela ima svoj poseban oblik, teksturu, boju i osećaj koji priziva. Za njega je broj 289, na primer, izrazito ružan, 333 veoma privlačan, π je prelep, broj 6 nema posebne karakteristike, dok je broj 9 veoma visok i zastrašujuć. On, tako, može da „vidi“ rezultat matematičke operacije i da „oseti“ da li je neki veliki broj prost broj.

Danijelov rečnik je bogatiji od rečnika većine ljudi na planeti. Štaviše, toliko je fasciniran ljudskim jezikom da je čak u glavi stvorio i sopstveni jezik, za koji kaže da je veoma komplikovan. Naučnici su 2004. godine istražili za koliko dana može da nauči islandski i on je to učinio za svega sedam dana, nakon čega je položio ispit sa odličnim ocenama. I dok priznaje da uživa u svom svetu brojeva, kaže da to nekada može biti vrlo naporno. Naime, nikada ne ide na plažu, jer bi automatski počeo da prebrojava zrna peska na plaži, zbog čega je i izbegava.

„Imam osjećaj da se kod mene dešava neverovatna mentalna aktivnost. Opsednut sam oblicima i teksturom. Šta god pogledam, počinjem da analiziram. Recimo, ako odem na pijacu, analiziram svaku cenu, svaki oblik koji vidim“, kaže on, dodajući da zbog svega toga nema neku normalnu dnevnu rutinu, niti bi mogao da radi od devet do pet, kao ostali ljudi. Danijel je sebe naterao da nauči šta kad treba da se radi. Da ponudi gostu piće, pogleda ga u oči, da ne stoji na tuđem mestu.

Danijel TametNedavno su ga prijatelji upozorili da u svojoj želji da ostvari kontakt očima, on prosto bulji u ljude. „Stalno je nategnuto“, kaže Danijel. „Ako se suviše trudiš, odlepićeš. Ali moraš da pokušaš.“

Napravio je sajt „Optimem“, koji daje instrukcije za učenje jezika. Objavio je memoare „Rođen jednog plavog dana“, u kojima opisuje život sa Aspergerovim sindromom, a u svojoj drugoj knjizi „Prigrliti nebo: Tura krok horizonte uma“, istražuje kako funkcioniše mozak. I njegova treća knjiga „Razmišljanje u brojevima“ prodaje se u milionima primeraka, a njegova dela prevedena su na 20 jezika. O njemu je 2005. godine snimljen britanski dokumentarni film „Neobični ljudi: dečak sa neverovatnim mozgom“. Tametov značaj je i u tome što je jedan od retkih genija koji može tačno da objasni na koji način radi stvari koje radi.

Mesto za nas

Mesto za nas

Emisija o osobama sa invaliditetom "Mesto za nas" emituje se od aprila 2011. godine, svakog drugog četvrtka u 20h na RTS2. Sve emisije mogu se pogledati i na kanalu www.youtube.com/mestozanas. Emisija je kolažnog tipa, ima informativni, edukativni i angažovani karakter. Emisija ima i svoju Facebook stranicu. Kontakt: mestozanas@rts.rs.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?