Od davnina život čoveka nezamisliv je bez životinja u svom najbližem okruženju. Pored svih koristi koje  čovek ima od životinja, jedna od najznačajnijih je uticaj na čovekovo ždravlje. Životinje oplemenjuju, smiruju i leče. Posebno mesto u narodnim predanjima, legendama, delima usmene i pisane književnosti i istorijskim spisima  iz najstarijih vremena pripada konjima, gracioznim  i plemenitim životinjama koje svojom pojavom plene i zadivljuju. Junacima narodnih dela konj je neizostavan u borbama, na megdanima, za hvalu i ponos. Konji u narodnim pesmama i bajkama često imaju fantastične osobine, plameni dah, fantastičnu brzinu, krila itd. Inače, pored toga što služe kao prevozno sredstvo, za trke i  rekreaciju, oni imaju blagotvorno dejstvo na čovekovo zdravlje.

Zabeleženo je u Grčkoj i dokumentovano 600. godine pre nove ere u Orbsis dokumentima da su se konji  koristili ne samo kao prevozno sredstvo, već i kao način za poboljšanje zdravlja i dobrobiti osoba s poteškoćama u razvoju i za ozdravljenje bolesnih ljudi. U Francuskoj je 1875. godine objavljena  prva studija o jahanju kao terapijskoj metodi i zaključeno je da je jahanje korisno u lečenju nekih vrsta neuroloških poremećaja, za poboljšanje držanja, ravnoteže i kretanja, kao i za poboljšanje psihološkog stanja. Krajem 19. veka Engleska priznaje jahanje za osobe s invaliditetom kao koristan oblik terapije i tokom Prvog svetskog rata od strane države omogućena je terapija jahanjem u bolnici za ranjene vojnike u Oksfordu. U Skandinaviji je 1946. godine uvedena terapija jahanjem nakon dve razorne epidemije dečije paralize. Do 1950. godine britanski fizioterapeuti su istraživali mogućnosti jahanja kao terapije za sve vrste hendikepa i 1957. godine Englezi su prvi put predstavili program terapijskog jahanja za decu i odrasle sa poremećajima kretanja. Lečenje hipoterapijom priznato je i u Norveškoj, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji itd. Srbija dobija prvog hipoterapeuta i desetak terapeuta za aktivnosti i terapije uz pomoć konja 2013. godine.

13612281_10207987937469466_1829390176879780968_n (1)

Jelena Arsović, defektolog po struci  i član Udruženja za aktivnosti i terapije uz pomoć konja “Guliver”, ističe značaj hipoterapije i ono što je zajedničko svim aktivnostima u okviru  terapija uz pomoć  konja. U osnovi svih metoda ističe prijatan doživljaj za učesnike i pozitivan uticaj na motorne i psihosocijalne funkcije. Kroz terapijsko jahanje gradi se novi odnos u životu jahača sa drugim živim bićem – konjem. Jelena je odgovorila na nekoliko važnih pitanja koja definišu i približavaju hipoterapiju i druge vidove terapija uz pomoć konja.

Zbog čega baš konj?

  • Konj je životinja koju odlikuje specifičan vid kretanja (trodimenzionalno kretanje). On se kreće napred, nazad i u stranu.  Zahvaljujući tome, na jahača se prenose impulsi (od 90 do 110) koji stimulativno deluju na sva čula u organizmu.
  • Trodimenzionalno kretanje konja, njegova energija i toplota direktno utiču na stimulaciju funkcija malog mozga, centra za ravnotežu i mobilisanje karličnih i vratnih mišića.
  • Uspostavlja se kontrola glava-telo i aktiviraju se mišići šake koji pod uticajem nervnih impulsa stimulišu govorne zone u mozgu i pospešuju sveukupni intelektualni i emocionalni razvoj.

Koje su koristi  hipoterapije?

Domen motorike:

  • adekvatna postura/držanje tela,
  • uspostavljanje balansa i pokretljivosti,
  • olakšavanje vršenja prirodnog pokreta,
  • poboljšanje respiratorne i motorne kontrole govora.

Psihosocijalni domen:

  • uspostavljanje samokontrole i samopoštovanja,
  • jačanje unutrašnjeg lokusa (kontrole i motivacije),
  • kontrola afekata i ponašanja,
  • proširivanje raspona pažnje, koncentracije,
  • razvijenija svest o prostoru,
  • razvijanje sposobnosti slušanja, motivisanosti za učenje i verbalnih sposobnosti.

Udruženje za aktivnosti i terapije uz pomoć konja “Guliver” radi sa decom  sa autizmom i drugim pervazivnim razvojnim poremećajima. Dobrobit terapije pomoću konja u radu sa decom sa autizomom su: fizičke prednosti jahanja, senzorni benefiti, podsticaj razvoja kognitivnih i jezičkih veština, socijalni i emocionalni uticaj konja/jahanja na dete sa autizmom. Metod sam po sebi ne može razrešiti sve probleme, ali se koristi kao deo sveobuhvatnog tretmana sa decom sa različitim smetnjama u razvoju. U hipoterapiji i drugim terapijama uz pomoć konja učestvuje terapijski tim u čijem su sastavu, pored deteta, konj, vodič konja, strukovni fizioterapeut-hipoterapeut, defektolog-oligofrenolog i asistent.

U Udruženju za aktivnosti i terapije uz pomoć konja “Guliver” terapije su  posebno formirane i napisane  za svakog. Ono što je specifično za rad “Gulivera” je individualni pristup, bilo da se radi o fizioterapijskom tretmanu koji je vođen od strane strukovnog fizioterapeuta ili defektološkom tretmanu koji je vođen od strane oligofrenologa. Udruženje je fokusirano na specifične ciljeve  na osnovu dijagnostičkih procena učesnika.

U budućnosti bi trebalo raditi na obezbeđivanju terapije što većem broju dece sa razvojnim smetnjama i invaliditetom povezujući se sa školama koje deca pohađaju i uvodeći ovakve aktivnosti u planove rada škola i vrtića u vidu fakultativno organizovanih programa putem izleta, ekskurzija i nastave u prirodi.

Ivana Kovačević

Ivana Kovačević

Ivana Kovačević je diplomirala školske 2004/2005. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a master studije je završila školske 2009/2010. na istom fakultetu. Profesor je srpskog jezika u Osnovnoj školi ,,Dr Dragan Hercog“ u Beogradu, voditelj je obuka, učesnik na projektima za ravnopravno uključivanje učenika u obrazovni proces, administrator obrazovnih sajtova, platformi itd. Ivana se posebno interesuje za oblasti IKT, inkluzije i upotrebe motivacionih igara u nastavi srpskog jezika sa učenicima sa razvojnim smetnjama.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?