Pristupačnost sadržaja veb sajta je još jedna bitna i često nepravedno zapostavljana tema. Sadržaj veb sajta čine svi tekstovi i dokumenti postavljeni na sajt, i ukoliko oni nisu pristupačni, ni sam sajt suštinski nije pristupačan.

Kako bi bili pristupačni i razumljivi svima, tekstovi postavljeni na veb strane bi trebalo da ispunjavaju nekoliko osnovnih zahteva, koje ću pokušati ukratko da vam opišem i ilustrujem.

Kratko i jasno – tekstovi koji se pišu za veb bi trebalo da budu pisani svima razumljivim jezikom, a misli koncizno i jasno izložene. Postoji jedna zakonitost veba koja kaže da što je tekst duži to je manja verovatnoća da će ga neko pročitati. Ukoliko želite da održite pažnju posetiocima strane do samog kraja teksta, nemojte pisati u maniru ruskih pisaca, nego pokušajte da poruku koju želite da prenesete, prenesete sa što manje reči. Takođe, dobra je praksa da se suština misli stavi na sam početak rečenice, što je obrnuta logika od one kojom govorimo (obično suštinu ostavljamo za kraj, kako bi održali pažnju sagovorniku). Npr. umesto Pokrenut je novi program za pomoć mladim ljudima pri zapošljavanju, pod nazivom „LakoDoPosla“, rečenica bi trebalo da glasi „LakoDoPosla je novi program pokrenut u cilju pomoći mladim ljudima pri zapošljavanju“. Prema nekim istraživanjima, posetiocu veb sajta je potrebno svega 15ak sekundi da ustanovi da li je na pravom mestu. Dakle, imate svega 15ak sekundi da ga ubedite u to!

Naglašavanje ključnih reči – tekstovi pisani za veb sajt ne mogu biti identična kopija tekstova za štampane medije. Posetioci sajta zapravo ne čitaju, nego pogledom kao da “skeniraju” stranu u potrazi za ključnim rečima i informacijama koje su im potrebne. Najvažnije informacije je potrebno na neki način istaći.

Logičko struktuiranje teksta – korišćenjem naslova i podnaslova, pasusa i separatora umnogome se olakšava “skeniranje” teksta i brzo razumevanje o čemu se u tekstu radi. Pokušajte da se setite kada ste poslednji put onlajn pročitali celu stranu teksta, od reči do reči. Većina ljudi to ne radi. A i dalje postoje strane na kojima ljudi objavljuju tekstove nalik esejima.
Naslovi i podnaslovi umnogome olakšavaju posetiocima navigaciju kroz tekst i traženje konkretnih informacija koje su im potrebne, te ih stoga treba koristiti.

Deljenje teksta u pasuse ima istu svrhu, pri čemu treba voditi računa i o dužini samih rečenica. Prema nekim istraživanjima rečenice ne bi trebalo da budu duže od 10-15 reči. Ukoliko jesu, trebalo bi ih podeliti u više rečenica. Suština je da informacije o kojima pišete na veb sajtu budu razumljive svima. Postoje izuzeci od ovog pravila – npr. sajt udruženja književnika, gde je realno očekivati tekstove bez pasusa i neuobičajeno dugačke rečenice, ali, obzirom na relativno specifičan auditorijum, to je i razumljivo.

Pristupačni linkovi – svi linkovi navedeni u tekstu bi trebalo da budu jasni i razumljivi i van konteksta. Uobičajena greška je „Više“, „Pročitaj više“, ili „Dokument možete preuzeti ovde“. Ovo je naročito otežavajuća okolnost za korisnike čitača ekrana – alata koji slepim i slabovidim osobama „čita“ sadržaj veb strana. Kako bi se navigacija kroz sadržaj veb strana ovim osobama olakšala, ovi alati imaju mogućnost da samo pročitaju linkove na strani, umesto čitanja celog sadržaja strane (i mi koji vidimo, „skeniramo“ pogledom celu stranu i onda se fokusiramo na onaj deo informacija koji nas zanima do detalja). Zamislite koliko je besmislena bilo koja od gore navedenih fraza, kada je čujete izdvojenu od konteksta.

Provera pristupačnosti teksta/ validacija – zadnja, ali ne i najmanje bitna stavka. Pisanje u skladu sa principima pristupačnosti nije komplikovano, samo zahteva malo prakse i svesti i o ovom aspektu. Ukoliko niste sigurni da li je vaš tekst savršeno razumljiv svima, pošaljite ga nekome ko ne zna ništa o tome što ste pisali i tako ćete dobiti najbolje komentare i sugestije šta da izmenite ili koji deo teksta nije dovoljno razumljiv.

Marijana Tasić

Validator

Validator

Validator je tim koga čine Marijana i Ivan, a koji se od 2006. godine bavi raznim aspektima pristupačnosti elektronskih sadržaja osobama sa invaliditetom. Imaju iskustva u radu sa državnom administracijom i civilnim sektorom na brojnim projektima iz oblasti eInkluzije i ePristupačnosti. Radili su na standardizaciji i razvijanju pravnog okvira za sajtove organa državne uprave, između ostalog i u smislu ePristupačnosti. Držali su veliki broj obuka i radili na podizanju svesti o ovim pitanjima. Veruju u društvo u kome su svi ravnopravni i jednako vredni.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?