EURES

EURES logo ec.europa.eu/eures

EURES logo ec.europa.eu/eures

Mreža EURES je mreža zavoda za zapošljavanje pokrenuta 1993. sa ciljem da olakša slobodno kretanje radnika unutar 28 EU zemalja, uključujući i Švajcarsku, Island, Lihtenštajn i Norvešku. Partneri u mreži mogu biti javne službe za zapošljavanje, privatne službe za zapošljavanje, sindikati, organizacije poslodavaca i drugih relevantnih aktera na tržištu rada. Partneri pružaju informacije, usluge savetovanja i posredovanja pri zapošljavanju. U praksi, EURES pruža svoje usluge preko portala i kroz mrežu od oko 1000 EURES savetnika koji su u svakodnevnom kontaktu sa tražiocima posla i poslodavcima širom Evrope. Ulaskom Srbije u EU Nacionalna služba za zapošljavanje postaće deo ove mreže, a srpskim državljanima biće dostupna usluga posredovanja pri zapošljavanju u drugim zemljama članicama EU.

 

2 + 3 + 2

Evropska unija tradicionalno postavlja određena ograničenja u slobodnom kretanju radnika koji dolaze iz novih država članica, tzv. prelazni period. Ukupni prelazni period koji traje sedam godina je podeljen u tri faze – ‘formula 2 + 3 + 2 godine’, što znači da početno ograničenje za pristup tržištu rada od dve godine, države članice mogu nakon revizije produžiti za još tri godine, a uz opravdan razlog za još dodatne dve godine.

U načelu, pet godina nakon pristupanja prelazni aranžmani bi trebalo da se okončaju, s tim što postoji mogućnost da stare članice zatraže od Evropske komisije da im još dve godine dopusti da nastave sa primenom restriktivnih mera, ali samo pod uslovom da dođe do ozbiljnih poremećaja na njihovom tržištu rada. Nova članica može primeniti tzv. recipročne mere, ograničavajući pristup svom tržištu rada za radnike iz onih država koje su ograničile slobodu kretanja njenih radnika. Odredbe prelaznih sporazuma se nikako ne mogu primeniti izvan maksimalnog perioda od sedam godina nakon pristupanja. Svaka stara članica EU posebno donosi Odluku o prelaznom periodu za nove države članice, u zavisnosti od stanja na nacionalnom tržištu rada i potražnji za radnom snagom u određenim zanimanjima. U slučaju da prelazni period bude dogovoren i za našu zemlju primenjivaće se pravilo o prednosti što znači da će poslodavci iz starih država članica imati obavezu da pri zapošljavanju daju prednost radnicima iz Srbije u odnosu na radnike iz trećih zemalja (nečlanica).

 

EVROPSKA KARTICA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Kako prepoznati evropsku karticu socijalnog osiguranja? Primer za Hrvatsku ec.europa.eu/social

Kako prepoznati evropsku karticu socijalnog osiguranja? Primer za Hrvatsku ec.europa.eu/social

Evropska kartica zdravstvenog osiguranja omogućava pristup medicinskim uslugama za vreme privremenog boravka u bilo kojoj od 28 zemalja EU, kao i Lihtenštajnu, Norveškoj, Švajcarskoj i na Islandu, prema istim uslovima i po istoj ceni (besplatno u nekim zemljama) kakvu imaju ljudi osigurani u toj zemlji.

Kartice  izdaje  nacionalni fond za zdravstveno osiguranje. One izgledaju ovako.

 

PRAVILA ZA KOORDINACIJU SISTEMA SOCIJALNE SIGURNOSTI

Koordinacija sistema socijalne sigurnosti  je skup pravnih propisa EU prema kojima se usklađuje primena nacionalnih zakonodavstava o socijalnoj sigurnosti dve ili više država članica na radnika, samozaposlenog ili na radno neaktivnu osobu koja se kreće ili boravi na teritoriju više od jedne države članice EU uključujući i članove porodice  te osobe, a radi ostvarivanja prava na davanja iz sistema socijalne sigurnosti.

Ova koordinacija znači povezivanje različitih nacionalnih sistema socijalne sigurnosti država EU, a cilju zaštite  prava osoba obuhvaćenih Uredbama EU o koordinaciji sistema socijalne sigurnosti.  Sve države imaju pravo  da odluče ko može biti osiguran u skladu s njihovim zakonodavstvom, koji su rizici i pod kojim uslovima, odnosno na koji način, se finansiraju sistemi socijalne sigurnosti. EU pruža zajednička pravila kojima se štite prava iz socijalne sigurnosti dok se pojedinac kreće unutar Evrope, uključujući i Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.

 

DRŽAVLJANI ZEMALJA IZVAN EU

Državljani zemalja koje nisu članice EU mogu imati pravo da u rade nekoj od država Evropske unije ili pravo da se prema njima odnosi kao prema državljanima EU po pitanju uslova rada. Ova prava zavise od njihovog statusa člana porodice državljana EU i od njihove nacionalnosti.

Island, Lihtenštajn i Norveška nisu članice Evropske unije, ali njihovi građani mogu da rade unutar EU jednako kao i državljani EU, s obzirom da pripadaju Evropskom ekonomskom području (EEP). Radnici iz nekih od država članica  mogu imati privremena ograničenja za rad na Islandu, u Lihtenštajnu ili Norveškoj. Trenutno su to Bugarska i Rumunija.

U skladu sa sporazumom između EU i Švajcarske o slobodnom kretanju ljudi, švajcarski državljani uživaju slobodu života i rada unutar EU, uz određena ograničenja rada u Hrvatskoj. Većini građana EU za rad u Švajcarskoj nije potrebna radna dozvola. Ograničenja se primjenjuju samo na državljane Bugarske, Hrvatske i Rumunije, kojima je potrebna radna dozvola.

Pravo turskih državljana na preseljenje u bilo koju od država EU kako bi se tamo zaposlili  u potpunosti zavisi od zakona te države. Turski radnici zakonito zaposleni u nekoj od država EU i registrovani kao zaposleni u toj državi imaju sledeća prava: nakon jedne godine legalnog zaposlenja imaju pravo na obnovu radne dozvole kod istog poslodavca ako je posao dostupan, nakon tri godine legalnog zaposlenja mogu da promene poslodavca i jave se na bilo koji konkurs za posao za isto zanimanje, nakon četiri godine legalnog zaposlenja imaju pravo na slobodan izbor bilo kog plaćenog posla u toj državi EU. Turski državljani koji su legalno zaposleni u nekoj od država EU imaju jednaka radnička prava kao i državljani te zemlje.

Na osnovu različitih sporazuma državljani Alžira, Maroka, Tunisa, Rusije, Albanije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Andore, San Marina i 79 država afričke, karipske i pacifičke grupe država  koji zakonito rade u Evropskoj uniji, imaju jednaka radna prava kao i državljani zemlje u kojoj se nalaze.

Za državljane drugih zemalja – koje nemaju sporazum s EU– pravo na rad u nekoj od država EU uglavnom zavisi od zakona te države, osim ako se radi o članovima porodice državljana EU. Međutim, pravila EU obuhvataju sledeće oblasti za radnike iz svih zemalja koje nisu članice EU: državljani zemalja koje nisu članice EU koji imaju dugotrajno boravište unutar EU, pravo na spajanje porodice, ulazak za istraživače koji nisu iz EU, ulazak za studente, učenike na razmeni, neplaćene obuke (prakse, stažiranje) ili usluge volontiranja, prava visoko kvalifikovanih radnika iz zemalja izvan Evropske unije (sistem plave karte).

Bojana Ružić

Bojana Ružić

Bojana Ružić koordinira projekte Fondacije Centar za demokratiju koji se tiču socio-ekonomskih pitanja, aktivnosti inicijative “Crno na belo” koja od 2012. okuplja organizacije civilnog društva u cilju stvaranja široke podrške za agendu dostojanstvenog rada kao jednog od važnih uslova za društveno-ekonomski razvoj u Srbiji, kao i rad radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati poglavlja koja se bave zapošljavanjem i socijalnom politikom. Duboko veruje u snagu civilnog drušva, inovativne metode zagovaranja i nove tehnologije.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?