DMPiše: Kristina Petrović, učenička kompanija „Organic“

Ko sam ja? Kao šesnaestogodišnjakinja mnogo puta sam postavila sebi to pitanje, znajući da nemam nešto u čemu mogu da kažem da sam „posebno dobra“, „talentovana“ i tome slično. Imala sam teorijsko znanje iz nekih oblasti ekonomije i volju da to znanje na neki način primenim. Jednog dana, slučajno ili namerno, želja mi se ostvarila. Jedan brod mi je ponudio plovidbu po meni nepoznatim vodama – vodama omladinskog preduzetništva.

Kao član učeničke zadruge u svojoj školi, sa još 5 učenika koji su bili uključeni u rad zadruge, pročitala sam tekst o učeničkim kompanijama, programu za učenike koji sprovodi organizacija „Dostignuća mladih u Srbiji“. Nešto što je delovalo tako ozbiljno, profesionalno, praktično… I nije samo delovalo; kako se kasnije ispostavilo, učenička kompanija je sve to sa dodatkom javnog nastupa, distribucije proizvoda, timskog duha, liderstva, radnih subota i nedelja, putovanja, gostovanja u televizijskim i radio emisijama…

DMUčeničku kompaniju „Vector Studio“ osnovali smo 2013. godine. U početku, bilo nas je šestoro. Kako je učenicima predstavljan program učeničkih kompanija, broj je rastao – 10, 15, 20… Na kraju nas je u kompaniji bilo 25. Na prvi pogled veliki broj učenika za rad u jednoj maloj prostoriji poput naše zadruge i, generalno, za rad u tek osnovanoj učeničkoj kompaniji. Ali upravo nas je taj veliki broj učenika naučio nečemu što ćemo primenjivati do danas – dobroj organizaciji.

DMSa ovom učeničkom kompanijom takmičila sam se dve godine za redom, ponela dvostruko prvo mesto na Regionalnom takmičenju i drugo i četvrto mesto na Nacionalnom takmičenju. Kompanija se bavila proizvodnjom specifičnih proizvoda izrađenih od kafenog papira. Bilo je tu čestitki, kutijica, knjižica o ljubavi i prijateljstvu… Tokom te dve godine radili smo kontinuirano, imali stalne kupce, stekli uvid u to šta je zapravo biznis, šta znači svojim rukama proizvesti čestitku, prodati je i naplatiti, sve do trenutka kada smo pogodili jednu od suština biznisa – postojeći proizvod nadograditi i naći mu širu primenu.

Učenička kompanija „Organic“ nastala je 2015. godine. Bavi se proizvodnjom i pakovanjem specifičnih proizvoda izrađenih od prirodnih sirovina iz našeg okruženja. U ovoj učeničkoj kompaniji uspeli smo da objedinimo dva segmenta: pakovanja od kafenog papira koji zbog svoje specifičnosti uvek privuče potrošača, i organske sirovine, nešto što se danas smatra jednom od najperspektivnijih oblasti u preduzetništvu.

DMU početku smo u asortimanu imali 12 vrsti organskih čajeva i 3 vrste začinskog bilja, ali kako to obično biva, skoro tri godine u ovom poslu naučile su nas da težimo nečemu čega nema kod nas, nečemu što će isto kao kafeni papir na licima potrošača izazvati onaj poseban osmeh, oduševljenje, neizvesnost… Osvrnuli smo se oko sebe i zapitali: „Zašto ljudi ne koriste sve ove sirovine iako su svuda oko nas?“. Da li im još uvek nisu pronašli primenu? Jedna od tih sirovina je i ljubičica koja je, zamislite, jestiva. Čak i lekovita. Sama boja i izgled ljubičice nadahnula nas je da od nje napravimo nešto što će ljudima biti prijatno za konzumiranje, a ujedno zdravo i lekovito. Tako je od prvobitne ideje ušećerenih ljubičica nastalo slatko od ljubičica koje je postalo naš najtraženiji proizvod. Ovo je jedna od onih situacija kada shvatite da je ono „bez rizika nema profitiranja“ zapravo misao koju moramo slepo pratiti u biznisu. Izaći iz zone komfora proizvodnje slatka od jagoda, šljiva, dunja, i krenuti u pilot projekat slatka za koje niko nikada nije čuo, je upravo ono čemu nas uči program učeničkih kompanija. Biti inovativan, dosledan, biti lider u nečemu!

Najvećim izazovom tokom rada u učeničkoj kompaniji smatram stvaranje jedne posebne linije proizvoda. Kada čujete reč pečurka, verovatno vam odmah maštu zagolica neko jelo sa zanimljivim sosom od pečuraka, ili možda pečurke na žaru, marinirane pečurke… Kako distribuirati pečurke na jedan drugačiji način, do sada neviđen? Da li možda probati da pečurke koristimo suprotno nameni koja je poznata ljudima? U glavi odzvanja „bez rizika nema profitiranja“ i nastaje ideja za širenjem jedne specifične linije proizvoda. Sledećeg dana na redovnom sastanku kompanije, svi sede za stolom, a na stolu tegla. Tegla puna slatke crne mase koja je nastala od, ni manje ni više, pečurke pod nazivom Crna truba.

DMTako je pokušaj učenika da od nemogućeg naprave moguće rezultirao stvaranjem popularne linije proizvoda – slatka od crne trube, vrganja i ljubičice.

Crna truba me je naučila da biznis zahteva da iz sebe izvučete najskrivenije ideje, maštu, kreativnost, ponekada ludost i najbitnije, da budete dovoljno hrabri da rizikujete i verujete u svoju ideju.

Znate, kroz ove tri godine uspela sam da steknem veštine koje na početku nisam mogla da zamislim i da otkrijem talente koji su bili sakriveni u meni samoj. Bilo je svega, suza, smeha, sreće, ljutnje, premora, ponekada neslaganja, pozitivnih komentara, ali su našu priču zaokružile 3 stvari. Timski duh koji je svako od nas mnogo puta osetio, osećaj neizmernog ponosa koji je krunisao svačiji pojedinačni rad, trud i upornost, i prisutnost jednog čoveka u našim životima, profesora-mentora koji je najpre bio naš okidač za shvatanje značaja prakse, preduzetništva, a kasnije i okidač za naše sazrevanje, kako su to mnogi ljudi potvrdili, u prave menadžere.

DMNeke od segmenata ove trogodišnje priče nikada neću zaboraviti, poput onog drhtanja od treme kada smo prvi put izašli na scenu, ili radnih subota i nedelja koje su za nas predstavljale veće zadovoljstvo od bilo kog izlaska i odmora, zato što smo zajedno radili ono što najbolje umemo: stvarali proizvode koji će ljudima doneti drugačiju, interesantnu primenu, a nama razlog osnivanja biznisa: profit. Profit koji se ne ogleda samo u novcu, već i u svemu navedenom.

Učenička kompanija je program koji učenicima ne pruža samo novac, ne pruža izlaženje sa časova niti dodatno slobodno vreme, ali pruža znanje, praksu, druženje, edukaciju i oslobađanje od strahova koje nijedan novac ne može da kupi.

Za svaki minut izdvojenog vremena, ja sam dobila minut koristan za svoju budućnost. Brod na kome sam plovila, plovim i ploviću je meni doneo odgovor na pitanje „Ko sam ja?“. A da li Vi znate ko ste Vi? Svaki dan je nova plovidba i nova prilika, iskoristite je!

***

Kristina Petrović, učenica četvrte godine Ekonomske škole u Nišu, generalni je menadžer učeničke kompanije „Organic“. U protekle tri godine angažovala se u oblasti učeničkog preduzetništva i postizala vrhunske rezultate. U kategoriji od 100 učenika proglašena je za jednog od deset najboljih mladih lidera u Srbiji. Planira da upiše Ekonomski fakultet u Nišu.

 

Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia

Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia

Organizacija "Dostignuća mladih u Srbiji" (Junior Achievement Serbia) već 10 godina sprovodi obrazovne programe iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti u osnovnim i srednjim školama širom Srbije i jedna je od 123 nacionalne organizacije u okviru globalne mreže "Junior Achievement Worldwide" koja postoji od 1919. godine. U okviru sprovođenja programa, tokom čitave godine organizuju se takmičenja, sajmovi i konkursi, koji pružaju mogućnost učenicima da kroz praksu neguju preduzetnički duh.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?