dl_001Doroteja Lang rođena je 1895. godine, kao drugo dete nemačkih imigranata u Nju Džersiju. Kada je imala sedam godina, dobila je dečju paralizu, zbog čega joj je desna noga bila tanja, a desno stopalo izvrnuto. Hramala je dok hoda, jer nije mogla da se osloni na desnu petu: „To je verovatno najvažnija stvar koja mi se desila. Oblikovala me je, vodila me, davala mi instrukcije, pomagala mi, ponižavala me, sve to u isto vreme. Nikada to nisam prevazišla i svesna sam siline i moći toga“. Sa 12 godine, nakon što ih je otac napustio, odbacila je njegovo prezime i uzela majčino.

Studirala je fotografiju na Univerzitetu Kolumbija. Potom je otvorila fotografski studio u San Francisku gde je radila portrete, pokazujući se kao ekspert za svaku pojedinačnu ličnost koju fotografiše. Umela je da se poveže sa ljudima. Radeći portrete, uvidela je kako slike pojedinaca imaju neuporedivo jači emotivni uticaj nego prikazi opustošenog predela ili oluje; time će se rukovoditi u svojim dokumentarnim i fotoreporterskim radovima.

dl_002Njen privatni život obeležile su dve velike ljubavne priče, koje su vodile u dva nekonvencionalna braka. Prvi muž, Mejnard Dikson, zaveo ju je umetnošću, prestižom, seksualnom harizmom. Njih dvoje bili su središte boemskog života pomodne zajednice umetnika i njihovih zaštitnika. Obrnuli su konvencionalne bračne uloge: Doroteja je donosila novac u kuću, dok je Dikson sve više zavisio od nje. Njena mnogobrojna putovanja koja su trajala i po nekoliko meseci stavljale su je u poziciju samohrane majke dva sina; podnosila je depresiju i opake šale svog muža, tolerisala vanbračne izlete. Njihov brak potrajao je petnaest godina i nije ga bilo lako okončati. Dorotejin drugi muž, Pol Šuster Tejlor, bio je konvencionalan i suzdržan. Njih dvoje upustili su se u izuzetno romantičnu vezu, stvarajući porodično i profesionalno partnerstvo koje će trajati do kraja njenog života.

Lange-MigrantMotherDok je ona još bila nepoznata, Pol je verovao u genijalnost njenih radova i ohrabrivao ju je da se ne pokorava ogradama supružništva i majčinstva. On joj je objašnjavao društvene probleme koje je fotografisala, a ona je njega učila kako da vidi okom objektiva.

Fotografije Doroteje Lang stvorile su demokratičniju vizuelnu predstavu Amerike. Njena Amerika uključivala je Mormone, Jevreje, evangeliste, farmere, zakupce, putujuće farmere, radnike, muškarce i žene, građane i migrante, ne samo crne i bele, nego i Meksikance, Filipince, Kineze, Japance. Neke fotografije bile su i zabranjivane, jer su razotkrivale nehuman odnos prema ljudima, naročito strancima tokom Drugog svetskog rata.

dl_003Fotografisala je radnike, gledajući sa poštovanjem njihov rad, veštine, dostojanstvo i ponos. Većinom su njene fotografije optimistične upravo zahvaljujući čestim prizorima tuge i depresije. Njena poruka da se lepota, inteligencija i moralna snaga nalaze među ljudima bez obzira na okolnosti imala je političkog uticaja. Neki kritičari smatraju da dokumentarnost automatski diskvalifikuje fotografiju kao umetničku. Doroteja to nije prihvatala već je uspešno kombinovala lepotu i osećaj za pravdu, verujući da istina za kojom traga ima etičku dimenziju. Imala je i drugih razloga da ne brine za umetnički status svojih fotografija: veći deo svoje karijere ona sebe nije smatrala umetnicom; prosto je verovala da se „lepota pojavljuje kada je nešto urađeno veoma, veoma dobro“.

Samo jednom Doroteja Lang  napravila je autoportret. Dok je tokom pedesetih godina predavala na odseku za fotografiju u Školi lepih umetnosti u Kaliforniji, učenicima je obično davala zadatak da naprave fotografije mesta na kome žive ili nečega što zaista čini njihov život. Jedne godine grupa učenika izazvala ju je da sama uradi takav zadatak. Donela im je fotografiju svog izvrnutog stopala. Preminula je od raka u oktobru 1965. godine.

Doroteja Lang. Osoba sa integritetom.

Mesto za nas

Mesto za nas

Emisija o osobama sa invaliditetom "Mesto za nas" emituje se od aprila 2011. godine, svakog drugog četvrtka u 20h na RTS2. Sve emisije mogu se pogledati i na kanalu www.youtube.com/mestozanas. Emisija je kolažnog tipa, ima informativni, edukativni i angažovani karakter. Emisija ima i svoju Facebook stranicu. Kontakt: mestozanas@rts.rs.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?