Detti_Cesare_Auguste_Gypsy_Woman_And_ChildŽena Romkinja već vekovima mora da se suočava sa dva bitna izazova: sa jedne strane je njena uloga unutar romske zajednice gde je odgovorna za očuvanje i prenošenje vrednosti, običaja i romske tradicije. Zadužena je da se brine o suprugu, deci, braći i povrh svega mora da doprinosi razvoju porodice napornim radom van kuće. Sa druge strane su njene želje za dostizanjem statusa u društvu,  kome takođe pripada.

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka osnovana su prva romska društva u zemlji, što je Romkinjama dao uvod za borbu protiv negativne slike koje je vekovima društvo imalo o njima – veštice, zavodljive plesačice, travarke, prodavačice na ulici, itd.

Svojim aktivizmom žene Romkinje ističu da je jedan od evidentnih instrumenata za postizanje jednakosti u društvu – obrazovanje. Jasno je da u stvarnom i svakodnevnom životu u romskoj zajednici postoji jedan vid nepoverenja i oklevanja pri upisu muške dece u školu. Ali treba napomenuti da je situacije gora po ženski rod. Mnoge tinejdžerke se isključuju iz obrazovnog procesa zbog ranog materinstva ili zbog porodičnih dužnosti. Svesne smo da se ovo mora promeniti: našem društvu su potrebni pripremljeni i organizovani kadrovi i to se može ostvariti adekvatnom rekonstrukcijom romskih vrednosti. Svako ima pravo na obrazovanje i razvoj. A mi, žene Romkinje, želimo da uživamo u tom pravu. Zbog toga, neophodno je analizirati niz činjenica i predloga za poboljšanje pložaja Romkinja.

Romska tradicionalna kultura neguje mnoštvo vrednosti koje se razlikuju kako za muškarce, tako i za žene. Za ženu su aktivnosti u domaćinstvu bile nešto primarno, zbog čega je morala da se rano uda i radi u kući. U odnosu sa svojim suprugom i drugim članovima porodice  bila je inferiorna. Morala je da bude dobra majka, poštena, uredna, poslušna, puna poštovanja, verna, časna. Iz ovog konteksta možemo razumeti zbog čega je edukativna struktura romskog društva veoma niska, s obrzirom da su tu najoštećenije žene. Uprkos postojećim problemima koji postoje u školovanju, možemo da govorimo i o uspesima romkinja koje se upisuju u srednje škole ili na fakultete, što je već bila tema predhodnog teksta.

Kampanja I am Roma Europian WomanSmatram da je neophodno više uključiti romsku zajednicu u obrazovnu političku strategiju, kako bi se konačno istaklo da samo putem obrazovanja možemo pobediti siromaštvo i marginalizaciju. Neophodno je boriti se za kolektivni uspeh mladih u obrazovnom sistemu, gde se u širokom spektru različitosti ceni i romska kultura, pa čak i čini deo školskog programa u kojima se obrađuju aspekti romske tradicije.

Ciljevi svake romske aktivistikinje bi trebalo da budu sledeći:

  • Borba za aktivnu participaciju unutar romske zajednice, pokušaji za eliminacijom rigidnosti patrijarhata i potraga za modelima koji će omogućiti razvoj Romkinja u socijalno-poslovnom svetu. Svesni smo da svaka žena, pa i Romkinja ima želju za poštovanjem svoje tradicije, ali takođe postoji i potreba za renovacijama iste, bez trauma i konflikata unutar zajednice.
  • Podizanje svesti svih Romkinja o njihovim pravima i sopstvenim mogućnostima za aktivnim učešćem u društvu putem kontinuiranog usavršavanja i učenja.
  • Negovanje kulture i tradicije odavanjem priznanja Romkinjama koje su kroz istoriju doprinele svom društvu.
  • Istraživanje o poznatim Romkinjama i njihovim ulogama u našoj kulturi.
  • Objavljivanje knjiga i edukativnog materijala koji će istaći ulogu Romkinja i promovisati sve one koje su umetnice, knjuževnice, slikarke, sve one koje su profesionalci u svom poslu.

Dakle, neophodno je ukazati na važnost obrazovanja i skrenuti pažnju da različitost ne mora da ima negativan kontekst, što će dalje doneti nove načine na koje će društvo razmeti Romkinje i načine na koje će Romkinje razumeti same sebe.

Spot za regionalnu kampanju
“Ja sam Romkinja” (I’m a Roma Woman)

 

Emanuela Stanković

Emanuela Stanković

Diplomirani filolog hispanista. Završila master studije na FON-u, na katedri za menadžment ljudskih resursa. Aktivistikinja u Udruženju mladih Roma Srbije. Pohađala seminare iz oblasti prevazilaženja nasilja u porodici i socijalnog uključivanja mladih Roma i Romkinja. Svojim aktivizmom želi da podigne svest o ravnopravnosti i jednakosti svih ljudi i doprinese boljem društvu.



  1. Mirjana Žikić (Reply) on Tuesday 22, 2012

    PODIZANJE SVESTI ROMKINJA ali početi sa 8 godina.
    Romkinju niko ne pita šta voli , šta želi , ko joj je idol i kad bi mogla za koje zanimanje bi se opredelila.
    Osim porodice, tradicije njih i nastavnici(neromi) pogrešno svrstavaju i umeravaju u ŽIVOT
    -kad se rodi raduju se što će biti pomoć u kući
    -odmah postaje kopija mame-pere čisti, čuva decu i dr.
    -majke se ne trude da njihov život promene već od ranog detinstva broje godine do udaje(ili koja je po redu za udaju)
    -u školi uciteljice ne prepoznaju spretnost i njihovu lepotu(još više se suzbija)
    -ako je ne udaju u 12 ili 13 USMERAVANJE ZA ZANIMANJE E JOŠ JEDAN POGREŠAN KORAK
    niko je ne pita za želju zanimanja
    a) obavezno III godišnja škola
    b) frizer ili pekar (a gde će se zaposliti -sama da započne posao nema ni podrške ni para
    c) često ne završavaju jer su porodične obaveze važnije od škole
    d) lažni razlozi što je roditelji ne puštaju u školu. “da je neko ne iskoristi”
    “nema ko da je prati” a na pijaci nema rizika?

    SAMO RANO UKLJUČIVANJE U OBRAZOVANJE I TIM DEVOJČICMA PRUŽATI U ŠKOLI ILI VAN NASTVNJ AKTIVNOSTI ONO ŠTO IMAJU DRUGE DEVOJČICE- IGRU, PESMU, OBLAČENJE I UVAŽAVANJE KAO I DRUGE DEVOJČICE. RADITI NA OBRAZOVANJU, UKLJUIVANJU, ISKAZIVANJE ŽELJE I MIŠLJENJA- ODABRATI SAMA BUDUĆE ZANIMANJE. PRATITI JE U SREDNJOJ I USPEH PODIZANJA SVESTI NEĆE IZOSTATI.

    SVE OVO MOŽE SE POSTIĆI UZMNOGO NESEBIČNOG TRUDA AKTIVNIH USPEŠNIH ROMKINJA SA PODRŠKOM DRUGIH ŽENA KOE SU VOLJE DA POMOGNU(nastavnice, socijlne radnice, medicinske sestre i druge)

    Spremna sam da podržim svaku akciju i pomoć

    (po zanimanju sam nastavnik razredne nastave , radila sam u struci a 25 godina radim u društvenim delatnostima, od 2007 sam koordinatror za pitanja manjina, do sad sam sprovela projekta za obrazovanje romske dece i volonterski pomažem u romskom nevladinoms ektoru,
    organizovala sam Svenkom Savić i u Boru Romologiju dve godine)…

    IZGRADITI JAKU LICNOST a onda je ona odgovorna, samosvesna i spremna i drugima da pomogne

  2. Konstantin (Reply) on Tuesday 22, 2012

    Na hraniteljstvu imamo pozamašan broj dece romskog porekla. Romske civilne organizacije ne pokazuju volju za saradnju sa našom organizacojom. Sada se pitate zašto ovo kažem. Naprosto zato što smatram da deca koja odrastaju na hraniteljstvu trebaju “savladati” romski jezij kao i istorijsku kulturu romskih zajednica. Lično smatram da je zajednica obavezna da, deci romskog porekla koja odrastaju u okruženju alternativnih porodica omogući očuvanje romskog identiteta.