Radno vreme je predmet debate u Evropskoj uniji već decenijama. Od kada se u poslednjih godinu dana proširila vest da su u Švedskoj mnogi poslodavci skratili radno vreme na šest sati, kao i da su pojedine lokalne samouprave u javne službe uvele eksperimentalno radno vreme od 30 sati nedeljno sa punom platom, interesovanje za ovu temu dodatno je poraslo čak i kod nas.

Česte su nedoumice koje se tiču radnih standarda kada se govori o procesu evropskih integracija i potrebom za izmenama radnog zakonodavstva u svrhu njegovog usklađivanja sa  pravnim tekovinama EU. Trajanje i organizacija radnog vremena spadaju u teme čije uređenje na evropskom nivou nije dovoljno poznato domaćoj javnosti, a regulisani su  različitim kombinacijama propisa, uključujući Direktivu o radnom vremenu (hrvatski prevod), kao i kolektivnim pregovorima na nivou država, sektora ili preduzeća, te pregovorima na individualnom nivou.

Islustracija FreeDigitalPhotos.net autor jesadaphorn

Islustracija FreeDigitalPhotos.net autor jesadaphorn

Po pitanju radnog vremena nema jedinstvenog modela, niti najbolje prakse koju Republika Srbija može jednostavno preuzeti. Zemljama članicama dat je okvir sa minimalnim zahtevima kako bi se zdravlje i bezbednost radnika zaštitili od nepovoljnih efekata predugog boravka na radu, neodgovarajućih dnevnih, nedeljnih i godišnjih odmora, te od negativnih posledica noćnog ili smenskog rada  koje konkretno postavlja pomenuta Direktiva o radnom vremenu.

Oko pitanja rada, zapošljavanja i socijalne politike, u procesu pregovora potrebna je maksimalna posvećenost i odgovornost svih relevantnih aktera, pre svega učesnika u  socijalnom dijalogu. To su teme koje se tiču najvećeg broja ljudi i njihovog društveno-ekonomskog položaja.  Utvrđivanje radnog vremena u ovom slučaju može dobro ilustrovati evropski pristup kada je u pitanju jedan segment iz ovog domena.

OSNOVNE GARANCIJE

Prema Direktivi o radnom vremenu nedeljno trajanje radnog vremena ne može prelaziti 48 sati uključujući prekovremeni rad. Tako na primer u Francuskoj imamo radnu nedelju od 35 časova, dok se Velika Britanija izborila za tzv. “opt-out” šemu po kojoj radnici mogu s poslodavcima da dogovore i drugačije aranžmane, pa radna nedelja traje i preko 48 sati.

Minimalni nedeljni odmor je 24 časa u kontinuitetu kao dodatak na zagaratnovani dnevni odmor od 11 sati, a dnevna pauza je obavezna ukoliko je radnik na poslu duže od 6 sati.

Direktiva garantuje najmanje 4 nedelje plaćenog godišnjeg odmora, kao i posebnu zaštitu za noćni rad. Predviđena su i posebna pravila za određena zanimanja u specifičnim sektorima, dakle uz vrlo malo odstupanja ova direktiva se primjenjuje na sve sektore (javni i privatni) i na sve radnike.

INSTITUCIONALNO UREĐENJE

Prepoznata su četiri sistema uređenja radnog vremena. Prilagođeno propisani ili pregovarački sistem  važi u više od dve trećine država članica, a oba podrazumevaju učešće socijalnih partnera u utvrđivanju radnog vremena. U prilagođeno propisanom sistemu  zakonodavstvo ima dominantu ulogu u uređivanju standarda radnog vremena, ali oni se često prilagođavaju kroz kolektivne pregovore ili dogovore na različitim nivoima. Kod  pregovaračkih, standardi su uglavnom određeni kolektivnim ugovorima, najčešće na nivou sektora koji se mogu dopuniti pregovorima na nivou preduzeća u vezi s pitanjima organizacije radnog vremena.

Potpuno propisani sistemi, gde zakonodavstvo obuhvata većinu radnika, a kolektivno pregovaranje i ugovori koji se primenjuju na trajanje ili organizaciju radnog vremena su retki, postoje u osam država članica. To su države srednje i istočne Europe koje su ušle u Europsku uniju 2004. godine ili nakon 2004. u kojima su strukture kolektivnog pregovaranja slabije (Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovenija).

Sistem karakterističan isključivo za Veliku Britaniju je jednostrani, gde zakonodavstvo gotovo da nema ulogu u određivanju standarda radnog vremena, strukture pregovaranja veoma su decentralizovane, a  trajanje i organizacija radnog vremena uglavnom su navedeni u pojedinačnim ugovorima o radu i odražavaju uslove koje poslodavci određuju i nude.

TREND I ULOGA SOCIJALNIH PARTNERA

Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova (EUROFOUND), tripartitna agencija Evropske unije čija je uloga pružanje znanja iz oblasti socijalne politike i politika vezanih za rad, nedavno je objavila studiju „Razvoj radnog vremena u 21. veku: trajanje rada i njegovo uređenje u EU“.

Prema ovoj studiji, u poslednjih 15 godina sistemi utvrđivanja radnog vremena u Evropskoj uniji ostali su nepromenjeni. Međutim, jedan vidljiv trend u nekim državama jeste prenos pregovaračke moći na niže institucionalne nivoe. Socijalni partneri imaju ključnu ulogu u definisanju standarda radnog vremena, posebno putem kolektivnih ugovora koji se primenjuju na nivou država, sektora ili preduzeća. Njihova uloga, kao i kolektivno pregovaranje uopšte, doživeli su razne promene, posebno od nastupanja ekonomske krize.

Islustracija FreeDigitalPhotos.net autor xedos4.

Islustracija FreeDigitalPhotos.net autor xedos4.

U većini zemalja ključni socijalni partneri imaju konsultativnu ulogu kada su u pitanju zakonodavni procesi koji se tiču radnog vremena. Oni procenjuju predloge, daju preporuke i iznose svoja mišljenja pred vlade i parlamente. U slučaju osam zemalja socijalni partneri se konsultuju na ad hok bazi, uglavnom u toku izrade nacrta predloga, zatim su pozvani da daju komentare ili preporuke, nakon čega se obavljaju bilateralni ili trilateralni sastanci između poslodavaca, radničkih organizacija i vlada.

U skoro polovini zemalja socijalni dijalog u vezi sa zakonodavstvom koji se tiče i radnog vremena je instucionalizovan. Tu imamo bipartitna tela koja čine predstavnici radnika i poslodavaca, kao i tripartitna gde su im priključeni i predstavnici vlade. Sa druge strane, socijalni partneri u zemljama kao što su Francuska, Litvanija i Portugal mogu aktivno učestvovati u zakonodavnoj proceduri. Predstavnici poslodavaca i zaposlenih direktno pregovaraju međusobno ili sa vladom, i kreiraju nacrte propisa. U Holandiji je, na primer, poslednja velika revizija Akta o radnom vremenu iz 2007. nastala kao rezultat tripartitnih pregovora unutar Socio-ekonomskog saveta.

ZAKLJUČCI

Po pitanju radnog vremena, odnosi između različitih aktera na različitim institucionalnim nivoima su jednako značajni kao političko-ekonomske promene ili društveni razvoj. Standardi koji se tiču radnog vremena nisu statični i podložni su promenama u skladu sa različitim izazovima, a neki od najnovijih su: neregulisan i neplaćen prekovremeni rad, nepovoljni ishodi mera za ublažavanje ekonomske krize u obliku fleksibilnih oblika rada i uređenja radnog vremena, rastuća potreba za usklađivanjem privatnog i poslovnog života.

Kolektivno pregovaranje upravo je povezano s manjim brojem radnih sati, manje prekovremenog rada i većom usklađenosti s propisima, barem što se tiče trajanja radnog vremena. Evidentna je razlika izmeću “starih” i “novih” država članica. U većini zemalja koje su pristupile EU do 1995, u definisanju osnovnih standarda u vezi sa radnim vremenom kolektivno pregovaranje igra manje ili više važnu ulogu. Međutim, u zemljama koje su pristuple nakon 2004.(uz izuzetak Kipra), ono skoro da nema uticaja u ovom domenu za većinu radnika.

Iz perspektive Srbije socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i kapaciteti socijalnih partnera na spisku su najslabijih tačaka u oblastima rada, zapošljavanja i socijalne politike, na šta nam uporno ukazuje i Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima. Magična formula neće stići iz Brisela ili bilo koje od evropskih prestonica već ove oblasti moramo vrlo odgovorno urediti sami, dobro imajući u vidu iskustva zemalja iz nama bližeg dela Evrope.

U ovom trenutku, zadatak je svih nas koji se ovim temama direktno i indirektno bavimo, da čitav proces držimo pod budnim okom i koliko je moguće u njemu aktivno učestvujemo  – svih 8 radnih sati, sa zakonskom pauzom od 30 minuta, naravno.

Bojana Ružić

Bojana Ružić

Bojana Ružić koordinira projekte Fondacije Centar za demokratiju koji se tiču socio-ekonomskih pitanja, aktivnosti inicijative “Crno na belo” koja od 2012. okuplja organizacije civilnog društva u cilju stvaranja široke podrške za agendu dostojanstvenog rada kao jednog od važnih uslova za društveno-ekonomski razvoj u Srbiji, kao i rad radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati poglavlja koja se bave zapošljavanjem i socijalnom politikom. Duboko veruje u snagu civilnog drušva, inovativne metode zagovaranja i nove tehnologije.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?