davanjeČesto u medijima, na sportskim takmičenjima, na akcijama koje organizuju humanitarne organizacije, kao i na različitim skupovima čujemo „uključili su se volonteri“ ili „volonteri su pomogli“. Postoje i slučajevi kada imamo volontere koji rade, iako nisu zaposleni. Ovde se otvara nekoliko pitanja na koja treba da damo odgovor. Šta je to zapravo volontiranje? Mogu li starije osobe da budu volonteri? Da li volontiranjem samo pomažemo osobi u nevolji ili pomažemo i sebi?

Pre svega volontiranje i volonterski rad predstavljaju jedan od najefikasnijih oblika učestvovanja građana u procesima razvoja društva. Volontiranje afirmiše ono najplemenitije u ljudima – slobodu, jednake mogućnosti, bezbednost i pravdu za sve ljude. Volontiranje u praksi razvija međusobnu solidarnost i toleranciju, menja svest i stavove građana i doprinosi poboljšavanju kvaliteta života u zajednici

Šta je volontiranje?

Volonterski rad predstavlja svesno poklanjanje vremena, veština, znanja i energije za dobrobit drugih ljudi i zajednice bez materijalne nadoknade. Volontiranje je mobilizacija i angažovanje pojedinaca i grupa koji dobrovoljno pristaju da pružaju usluge određenoj populaciji, uz adekvatnu selekciju i pripremu. Volontiranje je zasnovano na idejama samopomoći, uzajamne pomoći i filantropije. (Vidanović, Ivan: Rečnik socijalnog rada (2006.)). Volontiranje je rad u korist drugih ili konkretne svrhe za koji se ne dobija plata za uloženo vreme i pružene usluge. Volontiranje se smatra altruističkom aktivnošću i u osnovi je namera da se promovišu viši ciljevi i poboljša kvalitet života ljudi.

Ko su volonteri?

Volonteri mogu biti osobe iz svih društvenih grupa, svih uzrasta i imovinskih stanja, a aktivnosti na kojima se angažuju takođe variraju od učestvovanja u periodičnim akcijama do stalnih programa. Volonteri mogu da rade jednostavne fizičke poslove, ali i da ispunjavaju složene, stručne zadatke. Volonter može bez ograničenja da bude svako – volonteri su osobe poput nas samih, to su osobe koje dobrovoljno pružaju direktnu neplaćenu uslugu jednoj ili većem broju osoba sa kojima nisu u srodstvu. Volonterski rad je proširivanje i produbljivanje dobrih komšijskih odnosa i ulaganja vremena i truda u svoju zajednicu i okruženje. Volonteri rade na unapređenju svoje zajednice i istovremeno kroz rad, brigu i učenje menjaju svoje živote i živote svojih sugrađana.

Volonteri su nezamenljiv resurs svakog društva koje teži razvoju i njihov učinak je višestruk. Volontiranje osim što rešava probleme ugroženih kategorija stanovništva takođe izgrađuje i ličnost onih koji volontiraju i pomaže društvu da se stupa humanijim smerom razvoja i solidarnosti.

Volontiranje i zdravlje

Volontiranje poboljšava opšte zdravstveno stanje.

Kanadska studija (objavljena na Univerzitetu Britanske Kolumbije) bavila se uzorkom od pedesttroje kanadskih srednjoškolaca koji su se bavili volonterskim radom tako što su jedan čas nedeljno vodili vanškolske aktivnosti osnovaca iz svog kraja i kontrolnom grupom od još pedesetroje srednjoškolaca bez volonterskog angažmana. Na početku istraživanja izmereni su indeks telesne mase, nivo zapaljenskih procesa u organizmu i nivo holesterola, što su sve faktori od značaja za kardiovaskularno zdravlje. Nakon 10 nedelja eksperimentalna grupa imala je niži nivo holesterola, niži nivo zapaljenskih procesa i niži nivo masti u ukupnoj telesnoj masi.

Volontiranje poboljšava mentalno zdravlje osobe i pomože joj da živi duže.

Analiza podataka iz 40 objavljenih stručnih radova pokazuje: kod volontera je manja učestalost depresije nego kod osoba istih godina koje ne volontiraju, a nivo zadovoljstva životom im je viši, osećaju se srećno.

stariji_volonteri_004Istraživanje Univerziteta u Mičigenu pokazalo je da oni koji pomažu drugima žive duže od onih koji ne pomažu nikome ili pomažu, ali iz sebičnih razloga. Podaci prikupljeni iz Vinskonsin longitudinalne studije 10.000 stanovnika praćenih od 1957. do 2008. godine: prosek godina je na kraju bio 69 i polovina su bile žene. Ispitanici su upitnike popunili 2004. godine odgovarajući na pitanja u vezi sa volontiranjem (dužina i razlog). Statistika je pokazala da je triput manja stopa smrtnosti kod onih koji volontiraju iz altruističkih razloga. Zanimljivostje da je stopa smrtnosti ista kod onih koji volontiraju iz egocentričnih razloga i onih koji ne volontiraju.

Istraživanje obavljeno u martu 2010. godine u Srbiji: Korišćena je Gerijatrijska skala depresije, a na uzorku od 76 volontera Crvenog krsta Smedereva. Pokazalo je da je manji procenat depresivnosti kod starijih žena od onog koji se očekivao kada se uzme u obzir da su žene pod većim rizikom od depresije.

Volontiranje starijih osoba

Broj starijih osoba širom sveta raste, starije osobe danas žive duže u boljem zdravlju i imaju veće mogućnosti nego njihovi prethodnici. Starije osobe poseduju iskustvo, znanje i životnu mudrost, a volontiranje im pomaže da se aktivno uključe u društvo, da aktivno i zdravo stare i da se bore protiv socijalne isključenosti. Odlaskom u penziju kod nekih se javlja višak slobodnog vremena, gubi se rutina odlaska na posao i ovo često prati i gubljenje osećanja sopstvene vrednosti. Volontiranjem može da se povrati samodisciplina, samopoštovanje i osećaj vrednosti i ono predstavlja jedan od lakših načina prelaska iz sveta zaposlenog u svet penzionera. Primeri volontiranja starijih osoba ukazuju da većinu volonterskih poslova mogu izvršavati i stariji volonteri. Oni zahvaljujući svom znanju i iskustvu lako rade direktno sa korisnicima. Oni poseduju strpljenje i imaju empatije i razumevanja za probleme drugih kao i veštine koje su sticali ceo život. Njihove aktivnosti su usmerene na druženje s decom, bolesnim i drugim starijim i usamljenim osobama. Vrlo često starije osobe pomažu starijima u obavljanju nekih najosnovnijih aktivnosti kao što su plaćanje računa, zakazivanje kod lekara, ali i u obavljanju nekih zahtevnijih aktivnosti poput rešavanja pravnih i drugih problema.

Različiti su razlozi zašto starije osobe volontiraju. Neki od njih su volontirali kao mladi, pa im volontiranje u starosti predstavlja samo logičan sled događaja. Za neke volontiranje predstavlja mogućnost da ostanu aktivni članovi društva, da se osećaju korisno, a što im pomaže da izbegnu usamljenost i potvrde svoje ljudske vrednosti. To je i prilika da učine nešto dobro za društvo, a česti motiv je želja da socijalni problemi u njihovom neposrednom okruženju postanu vidljivi.

stariji_volonteri_003Pored ovoga volontiranje predstavlja i mogućnost sticanja novih prijatelja, ali i mogućnost učenja novih veština koje starije osobe do tog trenutka nisu bile u mogućnosti da steknu ili nisu imali vremena za njih. Kroz volontiranje se starija osoba lakše suočava sa starenjem i postaje svesna da starost može biti uspešna i ispunjena, ali da postoji i mogućnost da će, kada ona sama postane korisnik usluga, biti volontera koji će joj pomagati u svakodnevnom životu. Mnogi stariji volonteri vide volonterski rad u funkciji unapređenja kvaliteta svog sopstvenog života i kroz njega zadovoljavaju svoje psihološke potrebe.

Crveni krst Srbije oslanja se na nesebičan rad 60.000 volontera od čega je 20% starijih. Starije osobe pomažu pre svega kada su socijalni programi u pitanju, ali pomažu i u vanrednim situacijama u prvoj pomoći. Volonteri takođe pružaju podršku u organizaciji kulturnih događanja i humanitarnih akcija, ali i u raznim administrativnim poslovima i drugim delatnostima. Sve ove aktivnosti su jako značajne za zdravlje starijih – sa godinama se gube prijatelji i bračni drugovi i nastupa samoća, pa volonterski posao starijim osobama omogućava da daju vidan doprinos društvu, što opet pomaže da se smanji rizik od depresije. Starije osobe nisu homogena grupa, neke nisu u stanju da volontiraju zbog zdravstvenog stanja i njima je potrebna pomoć volontera, ali neke, pak, ne volontiraju jer nemaju dovoljno samopouzdanja. Nekima nedostaje i poverenje u vlastite sposobnosti pa zato ne volontiraju. Ovakve osobe treba motivisati, jer volonterske aktivnosti dobro dođu upravo osobama kojima preti socijalna isključenost i koje imaju smanjenu društvenu mrežu kontakata, poznanika i prijatelja.

Prepreke koje sprečavaju angažovanje starijih osoba su pre svega stereotipi o starijima kao pasivnim članovima društva. To je potrebno promeniti, podići javnu svest o starijim volonterima kroz promociju njihovih aktivnosti putem medija, prezentacija, ali i promovisanjem njihovog doprinosa društvu.

Zašto je volontiranje važno?

stariji_volonteri_001Volontiranje osnažuje pojedinca i povećava samopouzdanje, suzbija depresiju i pomaže vam da ostanete fizički zdravi. Kroz volontiranje pomažemo drugima, ali i prepoznajemo i drugima ukazujemo na probleme i potrebe u svom okruženju. Volontiranje takođe izgrađuje i osećaj solidarnosti. Volonteri omogućavaju da oni koji imaju otežane životne okolnosti postanu ravnopravni članovi društva, a kroz svoje angažovanje volonteri štite ranjive i ugrožene sugrađane od ekonomske, društvene i političke marginalizacije. Volontiranje ima potencijal jačanja kohezije zajednice, a može da doprinese stvaranju pozitivnih promena u društvu.

Države koje podržavaju ideju volontiranja imaju višestruku dobit – kako ekonomsku, kroz direktne uštede koje ostvaruju od volonterskog rada, tako i u pogledu zadovoljstva stanovništva, korisnika i volontera sa druge strane. Mnoge razvijene zemlje aktivno rade na promovisanju volontiranja i uključivanju starijih osoba, nastojeći da im time unaprede kvalitet života, a to je ujedno i način na koji se države suočavaju sa demografskim, društvenim i ekonomskim izazovima današnjice.

U široj perspektivi, društvena i ekonomska korist od volonterskog rada je nesumnjiva. Volonteri su naširoko prepoznati kao najvažniji resurs za sprovođenje socijalnih promena. U Evropi volontira više od 100 miliona ljudi, a od toga u Velikoj Britaniji, gde volontira 38% stanovništva godišnja vrednost državnih prihoda od volonterskog rada dostiže čak neverovatnih 7,9%, dok se na jednu funtu uloženu u volonterski rad, u državnu kasu vraćaju čak tri. Humanitarna organzicija Age UK procenila je godišnji doprinos svojih starijih volontera na vrednost od približno 400.000 funti u 2010. godini.

“Najsrećniji je onaj čovek koji je učinio srećnim najviše drugih ljudi.“
Denis Diderot

Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?