Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva - SIPRU - logoIntervju sa Ivanom Sekulovićem, menadžerom Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

BOŠ: Krajem prošle godine imenovani ste za menadžera Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Šta su prioriteti u radu Tima za 2016. godine i šta vidite kao najveće izazove za Vas u narednom periodu?

Svi prioriteti u radu Tima za 2016. godinu odnose se na jačanje socijalne dimenzije procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. U aktuelnom vremenu ekonomske krize potrebno je što više očuvati socijalnu sigurnost, koheziju i društvene kapacitete, kako ne bi bila ugrožena perspektiva inkluzivnog rasta. To je i jedno od tri ključna obeležja Strategije Evropa 2020 koju i Republika Srbija koristi za planiranje svojih politika. Zbog svega navedenog, ove godine prioriteti Tima biće: praćenje primene Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (nakon što ga Vlada usvoji), aktivno učešće u pregovaračkim grupama (naročito u okviru poglavlja 23, čije se otvaranje očekuje ove godine) i fokus na socijalnom uključivanju najosetljivijih grupa u našem društvu, poput Roma i Romkinja i osoba sa invaliditetom. Najveći izazov predstavlja pomenuti kontekst ekonomske krize koji Vladu stavlja pod pritisak da se fokusira na procese fiskalne konsolidacije i optimizacije javne uprave, umesto na reforme u oblasti socijalne politike i zapošljavanja. Spoljni izazovi su takođe prisutni – izbeglička kriza i previranja unutar Evropske unije koja su njom izazvana. Sve to stavlja mene i ceo Tim pod pritisak da naše ograničene kapacitete i resurse upotrebimo na najbolji način.

BOŠ: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva ima značajnu ulogu u procesu programiranja međunarodne razvojne pomoći, pre svega IPA sredstava. Godišnji izveštaj o napretku Srbije za 2015. godinu ukazuje na nedostatak kapaciteta Srbije da programira ali i da apsorbuje sredstva, posebno u segmentu pripreme za Evropski socijalni fond. Koji su ključni izazovi i na koji način ih možemo najefektivnije i najefikasnije rešiti?

Kao što i Evropska komisija navodi u Izveštaju, trenutno glavni izazov u smislu priprema za Evropski socijalni fond predstavlja fluktuacija kadrova. Usled slabe politike zadržavanja kadrova, državni službenici koji se bave pretpristupnim fondovima u sve većem broju napuštaju državnu upravu i unovčavaju svoje znanje na projektima ili u konsultantskim firmama. To je prirodan proces koji su i druge zemlje iskusile, ali Srbiju pogađa u vrlo nezgodnom periodu kada je potrebno značajno pojačati napore u cilju usvajanja evropskih standarda. Zbog toga je hitno pristupiti izradi jasne politike zadržavanja kadrova na evropskim poslovima, a pre svega na fondovima EU jer iskustva zemalja u okruženju pokazuju da je takve kadrove najteže izgraditi ili zaposliti, i potom zadržati. Ima još mnogo izazova (istovremeno i mogućnosti), ali bih izdvojio značaj partnerstva javnog i privatnog sektora. Duboko verujem u to da civilno društvo treba posmatrati kao partnera u programiranju i apsorpciji sredstava, između ostalog, zbog oslabljenih kapaciteta državne uprave. Pored toga, ne radi se samo o ispunjavanju preporuka Evropske komisije da privatni sektor, a naročito civilno društvo, treba da ima spremne projekte kako bi se apsorbovao iznos programiranih sredstava. Još važnije pitanje jeste to da fondovi i politike sve više moraju biti povezani na suštinski način, kao dve strane istog novčića. U tome civilno društvo takođe može i treba da bude ključan partner, zbog specifičnog znanja koje poseduje – znanja o potrebama krajnjih korisnika fondova i politika.

BOŠ: Imajući u vidu da je 2016. godina ključna za programiranje mera u sektoru Razvoj ljudskih resursa i društveni razvoj, koliko očekujete da će najavljeni izborni ciklus uticati na pripremu dokumenata i dinamiku programiranja mera, a samim tim i količinu novca koja je opredeljena za ovaj sektor?

Na sreću, državna uprava je u dovoljnoj meri uspela da očuva kontinuitet i integritet proramiranja mera u svim sektorima, pre svega zahvaljujući naporima Kancelarije za evropske integracije. Takođe, državni službenici koji predstavljaju resorna ministarstva i druge organe Vlade u Sektorskoj grupi za razvoj ljudskih resursa i društveni razvoj ostaju aktivni nosioci ovog procesa, što nijedan izborni ciklus do sada nije značajnije poremetio. S druge strane, upravo ove činjenice ukazuju na to da je opravdano postaviti pitanje koliko su donosioci odluka u resornim ministarstvima zainteresovani za programiranje mera, kada tehničke službe čak i u vreme izbora mogu bez većih problema i bez njih da sprovedu ovaj složeni proces. Imam utisak da dominira percepcija da su IPA i, uopšte, EU fondovi previše komplikovani i budžetski premalog značaja da bi im sa tih mesta bila posvećena veća pažnja. To je takođe fenomen viđen u drugim zemljama koje su pristupale EU. Kada bi donosioci odluka bili zainteresovaniji, ubeđen sam da bi i Srbija dobila više sredstava, ne samo za ovaj, već i za ostale sektore.

BOŠ: Saradnja i podrška organizacijama civilnog društva je značajan segment rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Kako ocenjujete saradnju organa javnih vlasti sa civilnim društvom u kreiranju i sprovođenju javnih politika? Koji su koraci potrebni kako bi se unapredila saradnja civilnog društva i organa javnih vlasti u procesu programiranja i praćenja IPA sredstava kroz postojeći SEKO mehanizam?

U poslednje vreme, uz podršku Evropske komisije, došlo je do značajnog pomaka u saradnji organa javnih vlasti sa civilnim društvomu kreiranju i sprovođenju javnih politika. Imali smo odlične javne rasprave o Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike i Programa ekonomskih reformi u okviru Nacionalnog konventa o EU, aktivno učešće organizacija civilnog društva u skrininzima po pregovaračkim poglavljima, kao i procesne pomake poput usvajanja Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Takođe, Kancelarija za evropske integracije pojačava napore za uključivanje civilnog društva u proces programiranja i praćenja IPA sredstava kroz SEKO (Sektorske organizacije civilnog društva) mehanizam. I vodeće organizacije imaju planove za unapređenje svoje uloge kako bi se jačao uticaj civilnog društva kroz SEKO. Mislim da je u pogledu unapređenja saradnje javnih institucija i civilnog društva najbolje pratiti Evropski kodeks za partnerstva u okviru Evropskih strukturnih i investicionih fondova. Ovaj dokument sadrži jasne smernice u pogledu uključivanja civilnog društva u programiranje, praćenje i evaluaciju fondova. Primera radi, EK poziva države da, u kontekstu korišćenja sredstava Evropskog socijalnog fonda, pruže podršku civilnom društvu u nerazvijenim područjima u pripremi projekata. To je rešenje koje bi se moglo primeniti i u Srbiji proširenjem Programa za pripremu podrške projektima (PPF – Project Preparation Facility) sa centralnog na lokalni nivo. Organizacije civilnog društva okupljene oko SEKO bi bile idealan implementacioni partner jednog takvog programa.

BOŠ: Tim zvanično učestvuje u radu šest pregovaračkih grupa, i to za: poljoprivredu i ruralni razvoj, statistiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, regionalnu politiku i koordinaciju strukturnih instrumenata, pravosuđe i osnovna prava i obrazovanje i kulturu. Kakva su Vaša iskustva kada je u pitanju proces pregovora? Kakva je Vaša saradnja sa nadležnim institucijama i pregovaračkom strukturom? Sa kojim izazovima će se Srbija suočiti u navedenim poglavljima kada govorimo o ostvarivanju prava ranjivih grupa?

Ivan Sekulović, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Ivan Sekulović, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Dosadašnji tok procesa pregovora je bio izuzetno uspešan i interesantan, budući da je u pitanju (nama) prilično drugačiji model dijaloga sa Evropskom unijom. U okviru pomenutih pregovaračkih grupa aktivno smo učestvovali u pripremi skrininga, kao i u fazama koje su nakon toga usledile. Naravno, najdalje smo otišli po pitanju poglavlja 23 u okviru koga smo mesecima radili na pripremi akcionog plana. Saradnja sa svim institucijama i pregovaračkom strukturom je bila vrlo intenzivna i uspešna. Svakako, najveći izazovi tek predstoje jer ispunjavanje merila za otvaranje određenih poglavlja, na čemu radimo ovih dana, predstavlja tek zagrevanje za pravi posao koji nam predstoji. U tom smislu, unapređivanje položaja osetljivih grupa ostaje jedan od horizontalnih prioriteta svih pregovaračkih struktura, budući da pravne tekovine EU vrlo razgranato pokrivaju ova pitanja. Primera radi, u okviru poglavlja 11 potrebno je da razvijamo konsultacije sa telima za rodnu ravnopravnost kada je reč o borbi protiv siromaštva u ruralnim područjima; u okviru poglavlja 18 traži se razvoj socijalne statistike uporedive sa onom u Evropskoj uniji, pa je od najvećeg značaja da nastavimo da sprovodimo Istraživanje o prihodima i uslovima života (SILC); kao što je poznato, poglavlja 19 i 23 su ključna za unapređenje položaja osetljivih grupa; poglavlje 22 koje predstavlja pripremu za strukturne i investicione fondove sadrži veliki broj preduslova koji se tiču borbe protiv diskriminacije, unapređenja rodne ravnopravnosti i razvoja strateškog okvira za borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti; poglavlje 26 nudi nam mogućnost unapređenja socijalne dimenzije našeg obrazovnog sistema, u skladu sa evropskim konvencijama i dostignućima otvorenog metoda koordinacije u oblasti obrazovanja.

BOŠ: Pregovori u okviru Poglavlja 19 (Socijalna politika i zapošljavanje), koje se u najvećoj meri odnosi na sveobuhvatni proces socijalnog uključivanja, podrazumevaju izradu Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (Employment and social reform programme – ESRP). U Republici Srbiji proces izrade ESRP-a zvanično je započet u septembru 2013. godine. Šta je Srbija do sada uradila? Kada se očekuje usvajanje ESRP-a?

ESRP je nastao kao rezultat prethodnih iskustava Evropske unije u procesu proširenja i aktuelnog ekonomskog konteksta. Ima raznih tumačenja prirode ovog dokumenta. Za nas koji se bavimo procesom pristupanja EU iz ugla unapređenja njegove socijalne dimenzije, u pitanju je ključni domaći dokument, osnova za neku vrstu „socijalnog“ izveštaja o napretku, kojim ćemo reformisati glavne politike za unapređenje položaja osetljivih grupa. ESRP u tom smislu ima veoma širok obuhvat, budući da predstavlja jedan od stubova Strategije Evropa 2020 i predstavlja neku vrstu međuresorne strategije društvenog razvoja kakvu nismo imali još od Strategije za smanjenje siromaštva. Od tržišta rada do obrazovanja, preko socijalnog uključivanja, penzijskog sistema i zdravstva, ESRP zaista pruža jedinstvenu priliku da se uspostavi jasan odnos između strategija i programa u ovoj širokoj oblasti. Nacrt je spreman već neko vreme, a zbog složenog procesa budžetiranja dokument još uvek nije usvojen. Očekujemo da se to dogodi u aktuelnom mandatu Vlade, budući da bi odlaganje usvajanja sigurno bilo shvaćeno kao signal da Srbija nije spremna da se u dovoljnoj meri posveti društvenom razvoju u procesu pristupanja EU. ESRP je već dao značajan doprinos nekim procesima, kao što je programiranje IPA sredstava i jačanje javno-privatnog partnerstva, budući da je javna rasprava o ovom dokumentu bila primer inkluzivnosti, transparentnosti i participativnosti koje treba negovati u procesu pristupanja EU kao najviše vrednosti.

BOŠ: EU posvećuje veliku pažnju unapređenju položaja osetljivih društvenih grupa u državama članicama. Strategija Evropa 2020, kao glavni strateški dokument EU, sadrži veliki broj smernica za postizanje pametnog, održivog i inkluzivnog rasta, koje su relevantne i za države kandidate za članstvo u EU. Na koji način Tim učestvuje u koordinaciji primena Strategije Evropa 2020 u oblasti socijalne zaštite i socijalnog uključivanja?

Pored pomenutog ESRP kao ključne inicijative Vlade u kojoj je Tim učestvovao, pružili smo podršku resornim ministarstvima da učestvuju u otvorenom metodu koordinacije u oblasti socijalne zaštite i socijalnog uključivanja, ali i zapošljavanja i obrazovanja. Pomogli smo pristupanje Srbije Programu za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), transfer znanja iz EU u Srbiju preko niza stručnih skupova u okviru TAIEX instrumenta, uvođenje novih instrumenata poput Indeksa rodne ravnopravnosti (Srbija je prva zemlja van EU koja je uvela korišćenje tog indeksa EU), ali i zagovaranje da pojedini procesi ne budu zapostavljeni usled velikog pritiska na domaće administrativne i finansijske kapacitete, poput socijalnog uključivanja Roma i Romkinja.

BOŠ: Da li smatrate da je naše društvo dovoljno pripremljeno za promene koje nas očekuju? Da li građani shvataju da je prihvatanje evropskih standarda, nezavisno od integracija Srbije u EU, značajno za njih?

Po svim istraživanjima javnog mnjenja koja se redovno sprovode, vidimo da su građani sve više svesni obaveza, ali i mogućnosti koje proizlaze iz procesa pristupanja. S druge strane, sada shvatamo da su opisi Evropske unije kao „pokretne mete“, o čemu smo slušali prethodnih godina, prilično tačni, budući da se Unija menja brže nego što joj mi pristupamo. Zbog toga često imamo osećanje nedostižnosti savladavanja izazova sa kojima se susrećemo, ali nas teši činjenica da su i administracije drugih zemalja koje su pristupale EU imale slične teškoće, pa su ipak proces uspešno okončale. Često se govori o tome da nam Unija nije potrebna sama po sebi, već da bismo promenili naše društvo na bolje. Međutim, bez tog cilja i te mete, sami sigurno ne bismo uspeli u tome. Zbog toga građani i građanke, ubeđen sam, instinktivno veruju evropskoj ideji i toj misiji u kojoj svi učestvujemo, jer smatraju da će standardi značiti ukidanje ili barem umanjenje problema koji nas sve muče – od korupcije i siromaštva, do bezbednosnih rizika i nepoverenja u institucije.

BOŠ: Na kraju, šta članstvo u EU znači za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u Srbiji i njene građane? Kako biste to ukratko objasnili građanima i građankama Srbije?

Članstvo u EU znači priliku da uvedemo procedure i procese koji garantuju oslobađanje društvenih potencijala. Društvo će objektivno biti egalitarnije u smislu šansi koje se nude svima, od većih mogućnosti za zapošljavanje mladih u ruralnim područjima, do unapređene pristupačnosti javnih objekata osobama sa invaliditetom. Sve to, studije pokazuju, vodi ka uspešnijem, kohezivnijem i pravičnijem društvu u kojem nije važan samo privredni rast, već je još važnije to da on bude inkluzivan i da što više ljudi u njemu učestvuje, doprinosi i uživa koristi od njega. Evropski standardi i fondovi su tokom više od pola veka evoluirali upravo u tom smeru,u jedinstveni sistem u svetu. Srbija ima istorijsku šansu da muuskoro pristupi i time napravi najveći korak u pravcu modernizacije u svojoj istoriji.

Intervju pripremile Danijela Božović i Bojana Jevtović

Tekst je izvorno objavljen u 13. broju biltena “Progovori o pregovorima”.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Švajcarska Konfederacija pruža podršku Vladi Republike Srbije da unapredi proces socijalne inkluzije u Republici Srbiji, u periodu od 2009. do 2021. godine, kroz projekat “Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji”. Više o Timu: socijalnoukljucivanje.gov.rs



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?