zlostavljanje_starijih_medija_centar„Dobro čuvana porodična tajna – zlostavljanje starijih osoba“ je publikacija nastala na osnovu istraživanja koje je sproveo Crveni krst Srbije u saradnji sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković, a uz podršku populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA). Rezultati istraživanja predstavljeni su u petak 25. decembra u Medija centru u Beogradu.

Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi učestalost fenomena zlostavljanja starijih, kao i učestalost pet tipova nasilja nad starijima: finansijskog, psihičkog, fizičkog, seksualnog zlostavljanja i zanemarivanja. Kako učestalost u trećem životnom dobu, tako i učestalost u poslednjih godinu dana.

Istraživanje je sprovedeno tokom avgusta i septembra 2015. godine putem telefonske ankete. U istraživanju je učestvovalo 800 slučajno odabranih građana Srbije starijih od 65 godina. Dobra strana telefonskog istraživanja je upravo činjenica da su stariji mogli otvorenije da pričaju o zlostavljanju, jer je istraživanje bilo anonimno, a ujedno i nisu videli ispitivača, što je moglo da ih ohrabri i otkloni stid i sramotu. S druge strane treba biti i oprezan u tumačenju rezultata, biti svestan da smo možda dobili konzervativniju procenu nasilja i to u slučajevima kada postoji zlostavljanje starije osobe, a na telefon se javio zlostavljač, i on/ona ne prijave da u domaćinstvu živi starija osoba ili na drugi način odbiju da dozvole razgovor sa starijom osobom.

Istraživanjem je obuhvaćeno 251 muškarac i 549 žena, a prosečna starost ispitanika iznosila je 73 godine. Neki oblik zlostavljanja ili zanemarivanja doživelo je 19.8% starijih koji su učestvovali u istraživanju. Višestruko zlostavljanje tj. kombinaciju više tipova zlostavljanja doživelo 5.5% starijih. Zlostavljanje u poslednjih godinu dana prijavljuje 11% starijih osoba. Ono što možemo zaključiti je da je zlostavljanje prisutno kod starijih bez obzira na pol, uzrast i socijalno-ekonomski status.

Ukoliko pogledamo pojedinačne tipove zlostavljanja istraživanje nam daje sledeće rezultate:

FINANSIJSKO ZLOSTAVLJANJE

  • Finansijsko zlostavljanje prijavljuje 11.5% starijih.
  • 5.8% starijih situaciju finansijskog zlostavljanja doživelo je u poslednjih godinu dana.
  • 1.6% starijih finansijsko zlostavljanje je doživelo 3 ili više puta u poslednjih godinu dana.
  • Najčešći oblik finansijskog zlostavljanja je krađa: 7,1%.
  • Osobe sa višim obrazovanjem su u većem riziku da dožive finansijsko nasilje nego osobe sa nižim obrazovanjem.

PSIHIČKO ZLOSTAVLJANJE

  • Neki od oblika psihičkog zlostavljanja prijavilo je 7.8% starijih.
  • U proteklih godinu dana 4.6% starijih imalo je iskustvo psihičkog zlostavljanja.
  • Psihičko zlostavljanje 3 i više puta u proteklih godinu dana doživelo je 2.5% starijih.

FIZIČKO ZLOSTAVLJANJE

  • Fizičko zlostavljanje doživelo je 3.9% starijih.
  • U poslednjih godinu dana fizičko zlostavljanje doživelo je 2% starijih.
  • 3 ili više puta fizičko zlostavljanje u poslednjih godinu dana doživelo je 0.7% starijih.

SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE

  • 50.1% ispitanika odustalo od ispitivanja.
  • Jedna ispitanica je navela da je imala iskustvo seksualnog zlostavljanja (u smislu pokušaja seksualnog odnosa).
  • Seksualno zlostavljanje je još uvek tabu tema i stariji ne žele o tome da pričaju.

ZANEMARIVANJE

  • Zanemarivanje je prijavilo 3.4% starijih.
  • Zanemarivanje je prijavilo nešto više starijih koji su izjavili da im je potrebna podrška u funkcionisanju 5.1%.
  • Osobe sa nižim obrazovanjem i osobe sa primanjima nižim od 15.000 dinara mesečno u većoj meri su izložene zanemarivanju.
  • Veći je rizik od zanemarivanja i kod osoba koje su starije od 85 godina.
zlostavljanje_starijih

Fotografija na naslovnoj strani Publikacije: volonter Crvenog krsta Srbija Danica šmic, koja je dozvolila intervencije u grafičkom softveru (modrica)

Svi ovi dobijeni podaci pred nas postavljaju obavezu da zaštitimo starije kroz sistemska rešenja, edukaciju i senzibilizaciju javnosti. Tako su iz ovog istraživanja proizašle preporuke za unapređenje položaja starijih, ali preporuke se ne odnose samo na donosioce odluka, institucije, profesionalce, civilni sektor i medije, već i na nas kao pojedince.

Potrebno je unaprediti normativni okvir kroz izmene i dopune zakona koji regulišu pravnu zaštitu od nasilja u cilju otklanjanja nedostataka i smetnji za efikasnu i delotvornu zaštitu starijih. Razmotriti preporuke za izmenu Krivičnog zakonika i definisanja posebnog krivičnog dela zanemarivanja i zlostavljanja starijih i unaprediti porodično pravnu zaštitu. Neophodan je efikasan rad sudova i dosledna politika kažnjavanja uz izricanje adekvatnih sankcija prema težini učinjenog krivičnog dela. Kada je pravosudni sistem u pitanju od vitalne je važnosti brzina kojom se ovi slučajevi procesuiraju. U ovom kontekstu je primenljiva i izjava koja se pripisuje Britanskom premijeru Vilijamu Gledstonu “Nepravovremena pravda je pravda koja je uskraćena” (“Justice delayed is justice denied”).

Potrebno je unaprediti i dopuniti Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad starijima. Potrebna je bolja koordinacija svih službi u rešavanju nasilja nad starijima, standardizacija u vođenju evidencije svih nadležnih organa i jedinstvena baza podataka o nasilju nad starijima.

Posebno je značajno obezbediti kontinuirane edukacije svih profesionalaca, ali i edukacije neformalnih negovatelja.

Da bi se zaštita od nasilja unapredila svakako je neophodan i rad sa počiniocima nasilja. Važan korak je i obezbediti adekvatne usluge žrtvama nasilja: SOS telefon, psihosocijalnu pomoć, besplatnu pravnu i socijalnu pomoć.

Jedna od preporuka je evaluacija Nacionalne strategije o starenju 2006-2015 i izrada nove strategije sa adekvatnim aktivnostima, akcionim planom i budžetom.

Kao i rasizam i seksizam, tako su i ejdžizam i predrasude prema starijima vrsta “socijalne bolesti” koja se hrani stereotipima, pa je zbog toga potrebno promeniti sliku o starijima kao pasivnim primaocima pomoći koji predstavljaju teret za porodice i društvo u celini kao i opterećenje za nacionalni budžet, jer to je fundamentalno netačno. Oni više doprinose budžetu kroz plaćanje poreza, ličnu potrošnju, pruženu negu i volonterske aktivnosti nego što od njega dobijaju.

Menjanje slike počinje u detinjstvu pa je upravo jedna od preporuka da se u odgovarajuće nastavne programe i sadržaje uvedu nastavne jedinice koje se odnose na starost i starenje i međugeneracijsku solidarnost. Takođe su potrebne kampanje koje će promovisati pozitivnu sliku o starenju i rad sa medijima.

Vrlo je važno prepoznati značajnu ulogu civilnog sektora, ali i samih starijih u prevenciji.

Posledice zlostavljanja starijih su mnogostruke i teško ih je odrediti, jer postoje velike razlike između broja prijavljenih i neprijavljenih slučajeva zlostavljanja starijih. Sve u svemu podaci pokazuju da je pre svega zdravlje starijih koji su žrtve nasilja ugroženo, hronične bolesti od kojih boluju su pogoršane, hroničan bol povećan takođe, kao i problemi sa visokim pritiskom i srcem, kosti starijih su krhkije zbog problema sa osteoporozom što može da izazove prelome, a tu je i povećan nivo psihičkog stresa i veći rizik od smrtnosti od posledica zlostavljanja.

Još jedna od pogubnih posledica zlostavljanja jeste i sociajalna izolacija starijih, a ona opet povećava rizik od zlostavljanja. Očigledno da je potreban napor različitih sektora ali i društva u celini kako bi se prevazišao ovaj začarani krug zlostavljanja i nasilja.

Konačno, svakako moramo da zaštitimo one koji su o nama brinuli imajući na umu da je i jedna zlostavljana starija osoba previše.

Unapredimo položaj starijih osoba i zaštitimo starije od svih vrsta zlostavljanja!

Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?