Jasmina Tešanović - avatarJoš jednom prođoše izbori onako kako se i očekivalo sa zebnjom, to jest nit smrdi nit miriše više ta reč politika, da ne pominjem ambicioznije termine a la promena, pošteno, napred, zajedno… Sve u svemu izrabljeno, iznevereno i nerealno zvuči sve što nije oprezno, blago pesmistično i hrabro kritično. Ali ko to sme da kaže u svojoj kampanji. Eto to je jedno pitanje koje sebi postavljam gledajući izborne kampanje po celom svetu. Zašto nijedan od kandidata ne sme da kaže otvoreno da je stanje u zemlji loše ako je loše i da napravi dijagnozu i da preuzme odgovornost PRE izbora bez lažnih glupavih obećanja! 
Ja bih za takvog kanidata glasala, naročito ako ne obećava i naročito ako je žena koja ne obećava.

Ali eto, od Francuske do Srbije, preko lokalnih izbora u Italiji, i to sve 6. maja, kako sam preletala novine i sajtove, nijedan glas razuma ili glas razlike nisam čula. Obeshrabrujuće i nekako ludo. Pitam se je l’ me pregazilo vreme možda? Da ne propuštam nešto bitno politički, kulturološki kao svojevremeno moji roditelji kojima je trebalo niz godina da shvate da Milošević nije levica, a njegova žena još manje komunistkinja i nosilac ideje za koju su oni u mladosti ginuli.

Žene u politici, recimo u Francuskoj, paradiraju u stilu visoke mode a la Karla Bruni, sa gitarom koju je dobila od porodice Obama i mamom koju je vodila kod kraljice bakute Elizabete Druge na prijem. La Karla kako je zovu kažu da je nežna duša, voli decu, cveće i bolesne, i  uzeše baš njen top model lik za kip sindikalke obučene u radničko odelo,  posvećen ženama radnicama. Neukus,  bezobrazluk ili neka nova estetika? Bljutav kič na malo višem nivou od naše Cece udovice ratnog zločinca koja peva političarima nacionalistima i vodi fubalski tim huligana. Mnogi ljubitelji “La Karla”-e se ne bi složili sa mnom, više pisaca joj je posvetilo priče u nadi da će promeniti govor muža desničara sad već bivšeg predsednika Francuske. A nova prva dama, e ona nije ni udata za novog predsednika, a on vuče za sobom rep sočnih tračeva i žena kojih se ja sada ovde ne sećam i nemam nameru da se setim. Jer o tome i pišem. Žene u politici više nego ikad jesu nečije žene, a kad se same probiju do svog javnog mesta onda kao da nemaju privatno. Na primer  nemačka premijerka Merkel! Kad je Sarkozi došao sa la Karlom i njenom mamom, Merkelka nije povela svog gospodina Merkela.  A znamo da postoji kao i mali merkelčići. Ko je ikad video muža nemačke kancelarke!

Žene teško mogu da ostvare istovremeno karijeru i privatan život. Kad se drznu onda moraju na smenu ili da rade ili da rađaju. 
Na proteklim izborima u Srbiji žena gotovo da nije bilo. Onih nekoliko su ili bile nečije gospođe, makar gospodin im sedeo u zatvoru a la Jadranka Šešelj, ili žene bez privatnog lica i života a la neke anonimne kandidatkinje sa bezličnim programima.
 A žene koje glasaju, šta su one uradile sa svojim glasovima i životima… Jesu li dale svoj glas razlike u odnosu na plemensku strukturu porodice, jesu li odbile da glasaju za kandidate koji ne liče na njih.

Za mene je to uvek bio kriterij: s kojim od ovoh kandiata bih ikad sela u kafanu ili išla na pijacu, da ne pominjem ozbiljnije rabote a la da popričam o životu i smrti. Ove godine ni sa jednim, a opet ne smem da prazan listić prepustim stihijama i manipulaciji. Zaputim se tako u srpski konzulat u Milano, iz Torina, ali eto, konzulat skoro već godinu dana nije promenio na sajtu adresu, fizički se preselivši na novo mesto i tako poljubih zaključanu kapiju sada slovenačke ambasade. Onda je počela grozna kiša, jedva sam iskopala novu adresu i zakasnila sam na glasanje.
 Osetila sam se glupo i prevareno. Setih se 2000. kad smo radile žensku  kampanju “Glas razlike” od vrata do vrata po celoj Srbiji i razgovarale sa ženama da izađu na izbore i glasaju po savesti protiv faca na  miloševićevskoj televiziji. Po zvaničnim domaćim i inostranim istraživanjima i jesu, izašle su na biračka mesta, a kasnije i na ulice i ostvarila se  promena. Ali od tog duha i običaja danas više nije ostalo ništa. Te devojke  danas su zrele žene zarobljene i same radom porodicom, a nove aktivstkinje kao da se nisu još pojavile sa svojim zahtevima, kao što je naš tada bio TVOJ GLAS, GLAS RAZLIKE.

Ili možda grešim, volela bih da grešim i da me argumentovano ubedite. Da mi kažete za koga i zašto su 6. maja glasale  žene u Srbiji i šta će se desiti 20. maja. S moje strane obećavam da ću ovog puta pronaći konzulat i zahtevati da izađu iz ilegale, ali je to samo tehničko ptanje. Na listiću neću naći ime žene kojoj mogu da delegiram svoj život u Srbiji.

Jasmina Tešanović

Jasmina Tešanović

Feministkinja, politička aktivistkinja (Žene u crnom, Code Pink), prevodilac, izdavač i rediteljka. Jedna je od organizatorki skupa "Drug-ca Žena", prve Feminističke konferencije u Istočnoj Evropi (Beograd, 1978.). Uz Slavicu Stojanović, deset godina je bila na čelu izdavačke kuće "Feministička 94", prve feminističke izdavačke kuće na Balkanu. Autor je "Dnevnika političkog idiota", ratnog dnevnika napisanog tokom rata na Kosovu 1999. godine, distribuiranog putem Interneta. Od tad sva svoja dela, dnevnike, priče i filmove objavljuje na blogovima i drugim Internet medijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?